<article><a href="https://insajder.net/prenosimo/stela-asanz-dzulijan-nece-preziveti-ako-bude-izrucen-sad">Njegova supruga Stela je izjavila da je to pitanje života i smrti</a>, jer, kako je rekla, Asanžovo zdravstveno stanje se pogoršalo tokom boravka u zatvoru."Svakoga dana koji provede u zatvoru njegov život je u opasnosti. Ako bude izručen Americi, umreće", izjavila je Stela Asanž.Američki advokati koji predstavljaju SAD na ročištu poručuju da je on krivično gonjen zbog objavljivanja imena izvora, a ne zbog njegovih političkih stavova.Advokatica SAD Kler Dobin rekla je na današnjem saslušanju da je Asanž "neselektivno i svesno objavio imena pojedinaca koji su služili kao izvor informacija za SAD" i dodala da je to ono što čini objektivnu osnovu za krivično gonjenje Australijanca. "Ovo krivično gonjenje je možda bez presedana, ali ono što je on uradio bilo je bez presedana", rekla je danas advokatica Kler Dobin, koja zastupa interese SAD, tokom drugog dana saslušanja i dodala da je optužba za špijunažu protiv novinara "zasnovana na vladavini prava i dokazima". Pravni tim SAD tvrdi da Asanž nije "običan novinar", već da je premašio novinarsku ulogu tako što je podsticao krađu i hakovanje klasifikovanih dokumenata. Ispred suda se okupljenima obratila i supruga Džulijana Asanža, Stela Asanž koja je opisala slučaj kao "patetičan" i tvrdila da se zasniva na "lažima"."Pokušavaju da nam kažu da su državne tajne važnije nego otkrivanje državnih zločina. To je ravnoteža koju pokušavaju promeniti. Žele nekažnjivost, ne žele da budu pod lupom, a novinarstvo im stoji na putu", rekla je okupljenima."Moraju da priznaju da je ono što rade kriminalizacija novinarstva. Kriminalizacija istine", dodala je."Oni su lažovi, oni su kriminalci i progone novinara koji ih je razotkrio", rekla je, nazivajući svog supruga "ispovednika istine" i "političkog zatvorenika".Pozvala je okupljene da nakon saslušanja odu ispred kuće britanskog premijera.<figure><amp-img width="5451" height="3634" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240221150252_1b2daec7634306d62245a7147763982e1db26b831444915f5357595c4aedc18f.jpg"></amp-img><figcaption>Žena Džulijana Asanža. Foto: Tanjug/AP Photo/Kin Cheung</figcaption></figure><h2>Reporteri bez granica: Osloboditi Asanža</h2>Reporteri bez granica, organizacija koja se zalaže za slobodu medija takođe je apelovala na američku vladu da prekine "beskrajno progonjenje" Asanža i odbaci slučaj star 13 godina."Niko ne bi trebalo da se suoči s takvim postupkom zbog objavljivanja informacija u javnom interesu", izjavila je Rebeka Vinsent, direktorka kampanja ovog medijskog nadzornog tela.Ona je poručila da je "vreme da se zaštiti novinarstvo, sloboda štampe i sva naša prava na saznanje". <figure><amp-twitter width="auto" height="1" layout="fixed-height" data-tweetid="1759911889352462697"></amp-twitter></figure><h2>Poslednja bitka da ne bude izručen</h2>Prvog dana saslušanja ispred zgrade suda okupile su se stotine Asanžovih pristalica noseći natpise sa <a href="https://insajder.net/prenosimo/u-londonu-pocelo-saslusanje-po-asanzovoj-sudskoj-zalbi-na-odluku-o-izrucenju-sad">sloganima podrške</a>.Asanž se <a href="https://insajder.net/prenosimo/prekinuta-rasprava-o-mogucem-izrucenju-dzulijana-asanza-sad">nije pojavio na početku suđenja iz zdravstvenih razloga</a>, saopštili su njegovi advokati, piše BBC, a njegov tim izneo je argumente o kršenju ljudskih prava, kao i to da je slučaj politički motivisan. Na sudu, <a href="https://insajder.net/prenosimo/asanz-ulazi-u-svoju-poslednju-bitku-protiv-izrucenja-americkom-pravosudu">Asanžov pravni tim</a> je tvrdio da ima dokaze o zaveri CIA, u vreme kada je Donald Tramp bio predsednik SAD, da ga kidnapuje ili ubije  u ambasadi Ekvadora u Londonu. Španski sud odvojeno istražuje navode da je jedna firma za obezbeđenje sa sedištem u Španiji špijunirala Asanža tokom njegovih godina u ambasadi. Asanžov advokat Edvard Ficdžerald rekao je da bi osnivaču Vikiliksa moglo da preti flagranto kršenje pravde ako bude poslat u SAD. Tokom obraćanja sudu, naveo je da se ne može verovati u američka obećanja da će dobiti pošten tretman i da bi njegov klijent mogao biti osuđen na krajnje nepravedan i nesrazmeran način ako bude izručen.<figure><amp-img width="3500" height="2333" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240221150256_4b3087f7111b2fcbc8e54e42c7171514fce7dcbd4129a7f0ed78b3a67948df75.jpg"></amp-img><figcaption>Pristalice Džulijana Asanža ispred suda. Foto: Tanjug/James Manning/PA via AP</figcaption></figure><h2> Snouden: Ne možete spasiti Navaljnog, još uvek možete spasiti Asanža</h2>Poruke podrške osim njegovih pristalica, Asanžu je uputio i američki uzbunjivač Edvard Snouden koji je poručio "svakom političaru i novinaru" da ne mogu da spasu ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, koji je preminuo 16. februara, ali da mogu da spasu osnivača "Vikiliksa" Džulijana Asanža kojem preti moguće izručivanje Sjedinjenim Američkim Državama."Svakom političkom lideru i novinaru koji drži i piše govore: Ne možete spasiti Navaljnog. Još uvek možete da spasete Asanža. Ako sada ćutite, kada zapravo možete da utičete na ishod, nikada se i niste zalagali za principe - samo ste se nadali aplauzu", napisao je Snouden na društvenoj mreži X.<figure><amp-twitter width="auto" height="1" layout="fixed-height" data-tweetid="1759939789615136920"></amp-twitter></figure>On je dodao da je "žrtva Asanžovog 'zločina' (novinarstva) država, a ne osoba"."To je definicija političkog prestupa, što sporazum o ekstradiciji između SAD i Velike Britanije izričito zabranjuje", naveo je Snouden, koji se nalazi u Rusiji od 2013. godine gde je dobio azil i državljanstvo nakon što je objavio niz tajnih dokumenata o američkim i britanskim programima nadzora.<h2>Ko je Džulijan Asanž?</h2>Džulijan Asanž je u svojim tinedžerskim godinama imao reputaciju dobrog programera, a 1995. godine je uhapšen zbog hakovanja. Krivicu je priznao, a kažnjen je novčano. Zatvor je izbegao uz uslov da ne ponovi prestup. Portal Vikiliks osniva 2006. godine, a stranica je prvobitno bila namenjena za tajno dojavljivanje informacija. Portal dobija na popularnosti 2010. godine kada je objavljen video-snimak američke vojske kako u napadu helikopterima "Apač" u Bagdadu 2007. godine ginu desetine ljudi, među kojima i dva novinara Rojtersa.Na Vikiliksu je objavljeno i preko 90.000 klasifikovanih vojnih dokumenata o ratu u Avganistanu i oko 400.000 tajnih američkih dosijea o ratu u Iraku. Ova dva curenja informacija predstavljaju najveće sigurnosne propuste te vrste u istoriji američke vojske.Objavljene je i hiljade tajnih poverljivih dokumenata i diplomatskih izveštaja u kojima SAD kritikuju svetske vođe, od ruskoga predsednika Vladimira Putina do članova saudijske kraljevske porodice.Bivša analitičarka vojne obaveštajne službe, Čelsi Mening, provela je sedam godina u vojnom zatvoru zbog odavanja stotina hiljada informacija Vikiliksu, pre nego što po naređenju bivšeg američkog predsednika Baraka Obame puštena na slobodu.<figure><amp-img width="7609" height="5073" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240221160224_280a74f09c69e2db1b45df7ca862c19a4e8e4a0a7752002df38ecd45f086df19.jpg"></amp-img><figcaption>Pristalice Džulijana Asanža. Foto: Tanjug/AP Photo/Kin Cheung</figcaption></figure><h2> Optužbe, azil i život u Ambasadi </h2>U novembru 2010. godine, Asanžu švedski sud naređuje pritvor zbog toga što su ga dve volontorke Vikiliksa optužile za silovanje.U decembru iste godine, britanska policija je uhapsila Asanža na osnovu Evropskog naloga za hapšenje koji je izdala Švedska. Ove optužbe je Asanž negirao, jer, kako je rekao, smatra da je to samo izgovor kako bi bio izručen Sjedinjenim Američkim državama.Švedska je tražila da on bude izručen 2011. godine, međutim nakon što je sud Velike Britanije odbacio njegovu poslednju žalbu u junu 2012. godine, Asanž odlazi u Ambasadu Ekvadora u Londonu tražeći azil.Ekvador mu je odobrio azil, pri čemu je britanska policija postavila stražu okolo kako bi sprečila njegov beg, navodeći da će biti uhapšen ako napusti ambasadu. Švedski tužioci su obustavili istragu 2017. godine, ali je britanska policija izjavila da će ga i dalje uhapsiti ako napusti ambasadu zbog ranijeg nepoštovanja uslova kaucije. Tokom boravka u ambasadi, Asanž je dobio dvoje dece sa svojom partnerkom Stelom Moris.<h2>Ukidanje azila</h2>Ekvador ukida azil Asanžu 2019. godine zbog toga što se 2012. nije pojavio na sudskom ročištu. Mesec dana kasnije on je osuđen na 50 nedelja zatvora zbog kršenja uslova kaucije. Američko ministarstvo pravde u junu iste godine traži od od Britanije njegovo izručenje. Američko tužilaštvo želi da se Asanžu (52) sudi u Americi ukupno po 18 tačaka u dve optužnice podignute zbog objavljivanja velikog broja poverljivih američkih vojnih i diplomatskih dokumenata na Vikiliksu.Ako bude osuđen mogao bi da dobije i do 175 godina zatvora.Asanž i njegove pristalice ukazuju da ga štiti Prvi amandman američkog ustava koji garantuje slobodu izražavanja i tvrde da je on postupao kao novinar koji je otkrivao pogrešne poteze američke vojske. Američke vlasti tvrde da su informacije koje su procurile životno ugrozile njihove agente i ukazuju da za takav zločin nema opravdanja.Brojne pristalice Asanža smatraju herojem borbe protiv establišmenta i novinarom koji je na udaru vlasti zbog razotkrivanja kriminalnih radnji i navodnih ratnih zločina koje su počinili pripadnici američkih službi.Izvor: Insajder, Rojters</article>

<a href="https://insajder.net/prenosimo/stela-asanz-dzulijan-nece-preziveti-ako-bude-izrucen-sad">Njegova supruga Stela je izjavila da je to pitanje života i smrti</a>, jer, kako je rekla, Asanžovo zdravstveno stanje se pogoršalo tokom boravka u zatvoru. "Svakoga dana koji provede u zatvoru njegov život je u opasnosti. Ako bude izručen Americi, umreće", izjavila je Stela Asanž. Američki advokati koji predstavljaju SAD na ročištu poručuju da je on krivično gonjen zbog objavljivanja imena izvora, a ne zbog njegovih političkih stavova. Advokatica SAD Kler Dobin rekla je na današnjem saslušanju da je Asanž "neselektivno i svesno objavio imena pojedinaca koji su služili kao izvor informacija za SAD" i dodala da je to ono što čini objektivnu osnovu za krivično gonjenje Australijanca.&nbsp; "Ovo krivično gonjenje je možda bez presedana, ali ono što je on uradio bilo je bez presedana", rekla je danas advokatica Kler Dobin, koja zastupa interese SAD, tokom drugog dana saslušanja i dodala da je optužba za špijunažu protiv novinara "zasnovana na vladavini prava i dokazima".&nbsp; Pravni tim SAD tvrdi da Asanž nije "običan novinar", već da je premašio novinarsku ulogu tako što je podsticao krađu i hakovanje klasifikovanih dokumenata.&nbsp; Ispred suda se okupljenima obratila i supruga Džulijana Asanža, Stela Asanž koja je opisala slučaj kao "patetičan" i tvrdila da se zasniva na "lažima". "Pokušavaju da nam kažu da su državne tajne važnije nego otkrivanje državnih zločina. To je ravnoteža koju pokušavaju promeniti. Žele nekažnjivost, ne žele da budu pod lupom, a novinarstvo im stoji na putu", rekla je okupljenima. "Moraju da priznaju da je ono što rade kriminalizacija novinarstva. Kriminalizacija istine", dodala je. "Oni su lažovi, oni su kriminalci i progone novinara koji ih je razotkrio", rekla je, nazivajući svog supruga "ispovednika istine" i "političkog zatvorenika". Pozvala je okupljene da nakon saslušanja odu ispred kuće britanskog premijera.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240221150252_1b2daec7634306d62245a7147763982e1db26b831444915f5357595c4aedc18f.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20240221150252_1b2daec7634306d62245a7147763982e1db26b831444915f5357595c4aedc18f" data-rendition-name="original" width="5451" height="3634" loading="lazy" alt="Stela Asanž "> <figcaption>Žena Džulijana Asanža. Foto: Tanjug/AP Photo/Kin Cheung</figcaption> </figure>  <h2>Reporteri bez granica: Osloboditi Asanža</h2> Reporteri bez granica, organizacija koja se zalaže za slobodu medija takođe je apelovala na američku vladu da prekine "beskrajno progonjenje" Asanža i odbaci slučaj star 13 godina. "Niko ne bi trebalo da se suoči s takvim postupkom zbog objavljivanja informacija u javnom interesu", izjavila je Rebeka Vinsent, direktorka kampanja ovog medijskog nadzornog tela. Ona je poručila da je "vreme da se zaštiti novinarstvo, sloboda štampe i sva naša prava na saznanje".&nbsp; <div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">RSF's Rebecca Vincent speaking outside Julian Assange court hearing this morning: "RSF is engaged because of Julian Assange's contribution to journalism...he exposed war crimes and human rights violations...If he is extradited, the chilling effect will be enormous" <a href="https://twitter.com/hashtag/FreeAssange?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#FreeAssange</a> <a href="https://t.co/O87pQ4IHW3">pic.twitter.com/O87pQ4IHW3</a>— WikiLeaks (@wikileaks) <a href="https://twitter.com/wikileaks/status/1759911889352462697?ref_src=twsrc%5Etfw">February 20, 2024</a></blockquote> <script async="" src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div> <h2>Poslednja bitka da ne bude izručen</h2> Prvog dana saslušanja ispred zgrade suda okupile su se stotine Asanžovih pristalica noseći natpise sa <a href="https://insajder.net/prenosimo/u-londonu-pocelo-saslusanje-po-asanzovoj-sudskoj-zalbi-na-odluku-o-izrucenju-sad">sloganima podrške</a>. Asanž se <a href="https://insajder.net/prenosimo/prekinuta-rasprava-o-mogucem-izrucenju-dzulijana-asanza-sad">nije pojavio na početku suđenja iz zdravstvenih razloga</a>, saopštili su njegovi advokati, piše BBC, a njegov tim izneo je argumente o kršenju ljudskih prava, kao i to da je slučaj politički motivisan. Na sudu, <a href="https://insajder.net/prenosimo/asanz-ulazi-u-svoju-poslednju-bitku-protiv-izrucenja-americkom-pravosudu">Asanžov pravni tim</a> je tvrdio da ima dokaze o zaveri CIA, u vreme kada je Donald Tramp bio predsednik SAD, da ga kidnapuje ili ubije &nbsp;u ambasadi Ekvadora u Londonu. Španski sud odvojeno istražuje navode da je jedna firma za obezbeđenje sa sedištem u Španiji špijunirala Asanža tokom njegovih godina u ambasadi. Asanžov advokat Edvard Ficdžerald rekao je da bi osnivaču Vikiliksa moglo da preti flagranto kršenje pravde ako bude poslat u SAD.&nbsp; Tokom obraćanja sudu, naveo je da se ne može verovati u američka obećanja da će dobiti pošten tretman i da bi njegov klijent mogao biti osuđen na krajnje nepravedan i nesrazmeran način ako bude izručen.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240221150256_4b3087f7111b2fcbc8e54e42c7171514fce7dcbd4129a7f0ed78b3a67948df75.jpg" data-media-id="editor_6" data-image-id="20240221150256_4b3087f7111b2fcbc8e54e42c7171514fce7dcbd4129a7f0ed78b3a67948df75" data-rendition-name="original" width="3500" height="2333" loading="lazy" alt="Džulijan Asanž"> <figcaption>Pristalice Džulijana Asanža ispred suda. Foto: Tanjug/James Manning/PA via AP</figcaption> </figure>  <h2> Snouden: Ne možete spasiti Navaljnog, još uvek možete spasiti Asanža</h2> Poruke podrške osim njegovih pristalica, Asanžu je uputio i američki uzbunjivač Edvard Snouden koji je poručio "svakom političaru i novinaru" da ne mogu da spasu ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, koji je preminuo 16. februara, ali da mogu da spasu osnivača "Vikiliksa" Džulijana Asanža kojem preti moguće izručivanje Sjedinjenim Američkim Državama. "Svakom političkom lideru i novinaru koji drži i piše govore: Ne možete spasiti Navaljnog. Još uvek možete da spasete Asanža. Ako sada ćutite, kada zapravo možete da utičete na ishod, nikada se i niste zalagali za principe - samo ste se nadali aplauzu", napisao je Snouden na društvenoj mreži X. <div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">To every political leader and journalist making and writing speeches: You can't save Navalny. You *can* still save Assange. If you're silent here, when and where you can actually influence the outcome, you were never standing up for principles—you were just hoping for applause. <a href="https://t.co/RRPSoAgiGe">https://t.co/RRPSoAgiGe</a>— Edward Snowden (@Snowden) <a href="https://twitter.com/Snowden/status/1759939789615136920?ref_src=twsrc%5Etfw">February 20, 2024</a></blockquote> <script async="" src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div> On je dodao da je "žrtva Asanžovog 'zločina' (novinarstva) država, a ne osoba". "To je definicija političkog prestupa, što sporazum o ekstradiciji između SAD i Velike Britanije izričito zabranjuje", naveo je Snouden, koji se nalazi u Rusiji od 2013. godine gde je dobio azil i državljanstvo nakon što je objavio niz tajnih dokumenata o američkim i britanskim programima nadzora. <h2>Ko je Džulijan Asanž?</h2> Džulijan Asanž je u svojim tinedžerskim godinama imao reputaciju dobrog programera, a 1995. godine je uhapšen zbog hakovanja. Krivicu je priznao, a kažnjen je novčano. Zatvor je izbegao uz uslov da ne ponovi prestup.&nbsp; Portal Vikiliks osniva 2006. godine, a stranica je prvobitno bila namenjena za tajno dojavljivanje informacija. Portal dobija na popularnosti 2010. godine kada je objavljen video-snimak američke vojske kako u napadu helikopterima "Apač" u Bagdadu 2007. godine ginu desetine ljudi, među kojima i dva novinara Rojtersa. Na Vikiliksu je objavljeno i preko 90.000 klasifikovanih vojnih dokumenata o ratu u Avganistanu i oko 400.000 tajnih američkih dosijea o ratu u Iraku. Ova dva curenja informacija predstavljaju najveće sigurnosne propuste te vrste u istoriji američke vojske. Objavljene je i hiljade tajnih poverljivih dokumenata i diplomatskih izveštaja u kojima SAD kritikuju svetske vođe, od ruskoga predsednika Vladimira Putina do članova saudijske kraljevske porodice. Bivša analitičarka vojne obaveštajne službe, Čelsi Mening, provela je sedam godina u vojnom zatvoru zbog odavanja stotina hiljada informacija Vikiliksu, pre nego što po naređenju bivšeg američkog predsednika Baraka Obame puštena na slobodu.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240221160224_280a74f09c69e2db1b45df7ca862c19a4e8e4a0a7752002df38ecd45f086df19.jpg" data-media-id="editor_8" data-image-id="20240221160224_280a74f09c69e2db1b45df7ca862c19a4e8e4a0a7752002df38ecd45f086df19" data-rendition-name="original" width="7609" height="5073" loading="lazy" alt="Džulijan Asanž"> <figcaption>Pristalice Džulijana Asanža. Foto: Tanjug/AP Photo/Kin Cheung</figcaption> </figure>  <h2> Optužbe, azil i život u Ambasadi&nbsp;</h2> U novembru 2010. godine, Asanžu švedski sud naređuje pritvor zbog toga što su ga dve volontorke Vikiliksa optužile za silovanje. U decembru iste godine, britanska policija je uhapsila Asanža na osnovu Evropskog naloga za hapšenje koji je izdala Švedska. Ove optužbe je Asanž negirao, jer, kako je rekao, smatra da je to samo izgovor kako bi bio izručen Sjedinjenim Američkim državama. Švedska je tražila da on bude izručen 2011. godine, međutim nakon što je sud Velike Britanije odbacio njegovu poslednju žalbu u junu 2012. godine, Asanž odlazi u Ambasadu Ekvadora u Londonu tražeći azil. Ekvador mu je odobrio azil, pri čemu je britanska policija postavila stražu okolo kako bi sprečila njegov beg, navodeći da će biti uhapšen ako napusti ambasadu.&nbsp; Švedski tužioci su obustavili istragu 2017. godine, ali je britanska policija izjavila da će ga i dalje uhapsiti ako napusti ambasadu zbog ranijeg nepoštovanja uslova kaucije.&nbsp; Tokom boravka u ambasadi, Asanž je dobio dvoje dece sa svojom partnerkom Stelom Moris. <h2>Ukidanje azila</h2> Ekvador ukida azil Asanžu 2019. godine zbog toga što se 2012. nije pojavio na sudskom ročištu. Mesec dana kasnije on je osuđen na 50 nedelja zatvora zbog kršenja uslova kaucije.&nbsp; Američko ministarstvo pravde u junu iste godine traži od od Britanije njegovo izručenje. Američko tužilaštvo želi da se Asanžu (52) sudi u Americi ukupno po 18 tačaka u dve optužnice podignute zbog objavljivanja velikog broja poverljivih američkih vojnih i diplomatskih dokumenata na Vikiliksu. Ako bude osuđen mogao bi da dobije i do 175 godina zatvora. Asanž i njegove pristalice ukazuju da ga štiti Prvi amandman američkog ustava koji garantuje slobodu izražavanja i tvrde da je on postupao kao novinar koji je otkrivao pogrešne poteze američke vojske.&nbsp; Američke vlasti tvrde da su informacije koje su procurile životno ugrozile njihove agente i ukazuju da za takav zločin nema opravdanja. Brojne pristalice Asanža smatraju herojem borbe protiv establišmenta i novinarom koji je na udaru vlasti zbog razotkrivanja kriminalnih radnji i navodnih ratnih zločina koje su počinili pripadnici američkih službi. Izvor: Insajder, Rojters

Teme

Džulijan Asanž. Foto: Tanjug/AP Photo/Frank Augstein

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Pravna bitka za Asanža: Pristalice ispred suda u Londonu traže da ne bude izručen SAD