Predsednik pokreta "Pravo na život Meri" u Markeru: Lekari hitne pomoći su rastrzani između prava i obaveza (VIDEO)
Predsednik pokreta "Pravo na život Meri", Dejan Zejnula rekao je u emisiji Marker da su lekari hitne pomoći rastrzani između prava i obaveza. Dodao je i da direktorima Zavoda koji sede po radnim grupama za donošenje zakona nije u interesu da se ova oblast uredi zakonski, jer se u protekle dve godine radna grupa za izradu protokola sastala svega jednom.
"Četiri godine mi nemamo propisane protokole, nemamo ništa urađeno po tom pitanju. U nedostatku tih protokola mi kao pokret pozivamo se na postojeće zakone koji kažu - Zdravstvena ustanova je dužna da ukaže hitnu medicinsku pomoć, Zakon o zdravstvenom osiguranju propisuje da opravdanost ukazane hitne medicinske pomoći procenjuju stručno medicinski organi Republičkog fonda, a da pozivalac u slučaju neopravdanog zahteva plaća troškove angažovanja iz čega proizilazi da lekari na prijemu poziva nemaju pravo da odbiju poziv. I ko snosi odgovornost niko", rekao je Zejnula.
Kao prvi zadatak pokret je prilikom svog osnivanja 2020. godine istakao glavni cilj, a to je donošenje Zakona o hitnoj pomoći. Međutim i pored svakodnevne borbe do danas zakon nije usvojen i ako se nalazi u Skupštini već skoro godinu dana.
Na pitanje šta bi zakon doneo, Zejnula odgovora da bi korist imali i pacijenti ali i zaposleni.
"Prvo bi što se tiče građana smanjio veli broj smrtnih ishoda koji se dešavaju. Podseti ću vas da samo u Beogradu napremer prema izveštaju o radu Zavoda za urgentnu medicinu Beograd prošle godine je bilo oko 3600 slučajeva što je deset smrtnih slučajeva u toku dana prilikom intervencije hitne pomoći. Što se tiče samih zaposlenih olakšao bi im posao i ujednačio standarde pa se ne bi dešavalo da se za potpuno iste simptome u jednom mestu pošalje ekipa, u drugom mestu da se da savet ili se jednostavno zanemare svi simptomi", objasnio je predsednik pokreta "Pravo na život - Meri".
Na konstataciju ministarke zdravlja iz maja ove godine da ne može svaka oblast medicine da se uredi zakonom, Zejnula odgovora da se zdravstvena delatnost hitne medicinske pomoći razlikuje od bolničke.
"Zdravstvena delatnost hitne medicinske pomoći se pruža u van bolničkim uslovima gde apsolutno nisu primenjivi standardi i procedure koje su primenjive u bolničkom zbrinjavanju jer lekari na terenu nemaju tu mogućnost dijagnostike, pogotovo lekar koji prima poziv i koji praktično odlučuje da li će vam ukazati pomoć i da li od njegove odluke možda zavisi nečiji život", zaključio je Zejnula.
Podsećamo da je Srbija jedina zemlja u regionu koja nema detaljno uređenu oblast hitne medicine i prehospitalnog zbrinjavanja - ni uredbom, ni zakonom.
To znači da od grada do grada Hitna pomoć različito reaguje na pozive građana.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.