<article><p>„Naša Centralna banka je predvidela da će špic inflacije biti ovog ili sledećeg meseca i to će biti 14 odsto. Iza toga kreće proces smanjivanja inflacije. Šta to znači? To znači da rast cena u sledećim mesecima ne bi trebalo da bude veći od 14 odsto nego manji, da će se u sledećih 12 do 15 meseci inflacija smanjiti i da će u 2024, sredinom ili u drugoj polovini godine, da dođe tamo gde je bili kada smo bili u okvirima "koridor inflacije", a to je negde 3 odsto pa plus - minus 1.5 odsto“, objasnio je Savić. </p><p>Profesor na fakultetu FEFA konstatuje da smo jedan period od nekoliko decenija živeli tako da nismo osećali inflaciju. Kao glavni razlog niske inflacije, na globalnom nivou, Savić navodi intenzivan razvoj globalizacije i naglašava kada je došlo do preokreta. </p><p>„Od 2016. godine i promene politike u SAD dolazi do procesa zaustavljanja globalizacije odnosno deglobalizacije. Sada, vi nabavljate vaše proizvode koje uvozite sa nekih drugih tržišta, roba poskupljuje i generalno je došlo do rasta cena.Tome su posebno doprineli i globalna politika koju je vodila Amerika, što tokom velike krize 2008, što tokom krize pandemije, postpandemije kao i poslednji paket koji je Bajden početkom ove godine doneo, koji je ulio ogromnu količinu novca na svetsko tržište“, rekao je Savić </p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D8JwAwMS7k8g&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><h2>„Nijedna centralna banka u svetu, pa ni Narodna banka Srbije nije mogla da predvidi rat“</h2><p>Na kritike dela stručne javnosti da je Narodna banka Srbije pogrešila kada je projektovala inflaciju za 2022. godinu, Savić odgovara da niko nije mogao da pretpostavi da će izbiti rat u Evropi. </p><p>„Centralna banka kada je radila projekcije za 2022. godinu, projekcije je radila na bazi situacije koja je postojala u 2021. godini. Ako se vratimo na poslednji kvartal prošle godine, nema rata, nema promene globalne energetske situacije u svetu. Nijedna centralna banka u svetu pa ni Narodna banka Srbije nije mogla da predvidi rat. Ko bi bio taj ko bi mogao da izađe i kaže 'pravimo ratni scenario'? To je nezamislivo. Danas imamo naknadnu pamet“ , objasnio je profesor FEFA fakulteta.</p><p>Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije odgovara i na kritike da Narodna banka Srbije nije reagovala na vreme sa donošenje mera za ublažavanje inflacije koja je u slučaju Srbije plod manje ponude na tržištu. </p><p>„Narodna banka Srbije je krenula sa zaokretom, jasnim signalima da ide na zaoštravanja monetarne politike još u oktobru 2021. godine, a ne u aprilu, kako neki kažu, promenom takozvane efektivne referentne kamatne stope, koja je bila tada na nivou 0,11 odsto. Njena korekcija je do kraja 2021. godine dostigla jedan odsto i onda je od aprila krenula korekcija ove zvanične referentne kamatne stope koja je danas na nivou od četiri odsto, u Americi je na nivou 3.20, a u Evropskoj uniji na nivou 1.25 odsto“, ističe Savić.</p><p>Profesor na fakultetu FEFA ističe da je jako važno da se vrlo oprezno vodi politika referentne kamatne stope. </p><p>„Mi trenutno još uvek imamo dobru situaciju i nadam se da će se ona nastaviti. Kreditna aktivnost je dobra, kreće se negde oko osam, devet odsto godišnjeg rasta što je dobro. Kamate će sigurno rasti, kamate će uticati na to. Zašto je važno da raste kreditna aktivnost? Zato što je to pitanje zadržavanja privredne aktivnosti, da nam ne pada BDP i da se povećava zaposlenost. Mi imamo dosta dobru poziciju kada se govori o zapošljavanju, odnosno nezaposlenosti. Nezaposlenost pada, ona je negde na 400 hiljada, a bila je preko 600, 700 hiljada pre nekoliko godina“, objasnio je predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije</p><h2>„Na nižim nivoima razvoja dolaze vam upravo investicije poput Geoksa koje imaju neku svoju logiku koja je pre svega vezana za jeftinu radnu snagu“ </h2><p>Na pitanje autora i voditelja emisije „Insajder Intervju“ Jugoslava Ćosića o stranim investicijama u Srbiji gost odgovara da je vrlo bitno kakve su te investicije. </p><p>„Na nižim nivoima razvoja dolaze vam upravo investicije poput Geoksa koje imaju neku svoju logiku koja je pre svega vezana za jeftinu radnu snagu. Nove strane direktne investicije koje dolaze u Srbiju su visoko-tehnološke, te one zapošljavaju najobrazovaniji deo naše omladine. To nije više priča o Geoksu i to je dragoceno da se desila ta transformacija, jer u stvari šta se dešava - mnogo veću vrednost stvaramo koja ostaje ovde, nego što je to bio slučaj sa ovim pomenutim Geoksom.Tako da se desila ta transformacija i mi smo na taj način izbegli jedan od velikih rizika koji postoji u svetu a to je zamka srednjeg nivoa razvijenosti u koje su upale brojne zemlje koje su u početku privlačenjem stranih direktnih investicija obezbeđivale samo zapošljavanje najjeftinije radne snage. Mi smo polako prešli na taj deo gde imao visokotehnološke kompanije“, rekao je Savić </p><h2>„Formiranje kursa u Srbiji se vrši na tržišnim principima, mi imamo takozvani fluktuirajući kurs“ </h2><p>Na priče da je dinar nerealno jak u odnosu na evro, Savić odgovara da on ne razume te priče i kako neko može da izađe i da kaže da bi kurs trebalo da bude toliko i toliko. </p><p>„Formiranje kursa u Srbiji se vrši na tržišnim principima, mi imamo takozvani fluktuirajući kurs.To znači da Centralna banka interveniše na deviznom tržištu uvek kada dođe do znatnih odstupanja kursa u odnosu na ono što on treba da bude. Drugim rečima, mi sada imamo situaciju da imamo višak deviza, mi imamo tržišno formiranje kursa zasnovanog na otkupu deviza. Dakle učesnici na tržištu kažu 'hoćemo da prodamo devize' i to direktno deluje na jačanje dinara. Centralna banka otkupljuje da ne bi došlo do naglog jačanja dinara. Argument da bi to povećalo izvoz ne stoji“. </p><h2>„ Zašto se talenti u Srbiji ne transformišu u nešto što može da nosi prosperitet ove zemlje“</h2><p>Kao profesor na fakultetu FEFA Savić ističe da univerziteti imaju i svoje dobre i svoje loše strane. </p><p>„Mi imamo izvanredne talente. Sve analize koje su rađene u svetu poslednjih godina i indeks koji objavljuje Svetski ekonomski forum nas svrstava na jako dobro mesto, negde oko pedesetog. Ostaje pitanje zašto se ti talenti ne transformišu u nešto što može da nosi prosperitet ove zemlje. Ipak taj obrazovni sistem sa svim svojim slabostima generiše nešto što može bitno da se unapredi i to ne oslobađa Univerzitet da se unapređuje, ali istovremeno mi imamo grešku u tom prelazu gde nam izmiču talenti“, zaključio je Savić.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>„Naša Centralna banka je predvidela da će špic inflacije biti ovog ili sledećeg meseca i to će biti 14 odsto. Iza toga kreće proces smanjivanja inflacije. Šta to znači? To znači da rast cena u sledećim mesecima ne bi trebalo da bude veći od 14 odsto nego manji, da će se u sledećih 12 do 15 meseci inflacija smanjiti i da će u 2024, sredinom ili u drugoj polovini godine, da dođe tamo gde je bili kada smo bili u okvirima "koridor inflacije", a to je negde 3 odsto pa plus - minus 1.5 odsto“, objasnio je Savić.&nbsp;</p>
<p>Profesor na fakultetu FEFA konstatuje da smo jedan period od nekoliko decenija živeli tako da nismo osećali inflaciju. Kao glavni razlog niske inflacije, na globalnom nivou, Savić navodi intenzivan razvoj globalizacije i naglašava kada je došlo do preokreta.&nbsp;</p>
<p>„Od 2016. godine i promene politike u SAD dolazi do procesa zaustavljanja globalizacije odnosno deglobalizacije. Sada, vi nabavljate vaše proizvode koje uvozite sa nekih drugih tržišta, roba poskupljuje i generalno je došlo do rasta cena.Tome su posebno doprineli i globalna politika koju je vodila Amerika, što tokom velike krize 2008, što tokom krize pandemije, postpandemije kao i poslednji paket koji je Bajden početkom ove godine doneo, koji je ulio ogromnu količinu novca na svetsko tržište“, rekao je Savić&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D8JwAwMS7k8g&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
<h2>„Nijedna centralna banka u svetu, pa ni Narodna banka Srbije nije mogla da predvidi rat“</h2>
<p>Na kritike dela stručne javnosti da je Narodna banka Srbije pogrešila kada je projektovala inflaciju za 2022. godinu, Savić odgovara da niko nije mogao da pretpostavi da će izbiti rat u Evropi.&nbsp;</p>
<p>„Centralna banka kada je radila projekcije za 2022. godinu, projekcije je radila na bazi situacije koja je postojala u 2021. godini. Ako se vratimo na poslednji kvartal prošle godine, nema rata, nema promene globalne energetske situacije u svetu. Nijedna centralna banka u svetu pa ni Narodna banka Srbije nije mogla da predvidi rat. Ko bi bio taj ko bi mogao da izađe i kaže 'pravimo ratni scenario'? To je nezamislivo. Danas imamo naknadnu pamet“ , objasnio je profesor FEFA fakulteta.</p>
<p>Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije odgovara i na kritike da Narodna banka Srbije nije reagovala na vreme sa donošenje mera za ublažavanje inflacije koja je u slučaju Srbije plod manje ponude na tržištu.&nbsp;</p>
<p>„Narodna banka Srbije je krenula sa zaokretom, jasnim signalima da ide na zaoštravanja monetarne politike još u oktobru 2021. godine, a ne u aprilu, kako neki kažu, promenom takozvane efektivne referentne kamatne stope, koja je bila tada na nivou 0,11 odsto. Njena korekcija je do kraja 2021. godine dostigla jedan odsto i onda je od aprila krenula korekcija ove zvanične referentne kamatne stope koja je danas na nivou od četiri odsto, u Americi je na nivou 3.20, a u Evropskoj uniji na nivou 1.25 odsto“, ističe Savić.</p>
<p>Profesor na fakultetu FEFA ističe da je jako važno da se vrlo oprezno vodi politika referentne kamatne stope.&nbsp;</p>
<p>„Mi trenutno još uvek imamo dobru situaciju i nadam se da će se ona nastaviti. Kreditna aktivnost je dobra, kreće se negde oko osam, devet odsto godišnjeg rasta što je dobro. Kamate će sigurno rasti, kamate će uticati na to. Zašto je važno da raste kreditna aktivnost? Zato što je to pitanje zadržavanja privredne aktivnosti, da nam ne pada BDP i da se povećava zaposlenost. Mi imamo dosta dobru poziciju kada se govori o zapošljavanju, odnosno nezaposlenosti. Nezaposlenost pada, ona je negde na 400 hiljada, a bila je preko 600, 700 hiljada pre nekoliko godina“, objasnio je predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije</p>
<h2>„Na nižim nivoima razvoja dolaze vam upravo investicije poput Geoksa koje imaju neku svoju logiku koja je pre svega vezana za jeftinu radnu snagu“&nbsp;</h2>
<p>Na pitanje autora i voditelja emisije „Insajder Intervju“ Jugoslava Ćosića o stranim investicijama u Srbiji gost odgovara da je vrlo bitno kakve su te investicije.&nbsp;</p>
<p>„Na nižim nivoima razvoja dolaze vam upravo investicije poput Geoksa koje imaju neku svoju logiku koja je pre svega vezana za jeftinu radnu snagu. Nove strane direktne investicije koje dolaze u Srbiju su visoko-tehnološke, te one zapošljavaju najobrazovaniji deo naše omladine. To nije više priča o Geoksu i to je dragoceno da se desila ta transformacija, jer u stvari šta se dešava - mnogo veću vrednost stvaramo koja ostaje ovde, nego što je to bio slučaj sa ovim pomenutim Geoksom.Tako da se desila ta transformacija i mi smo na taj način izbegli jedan od velikih rizika koji postoji u svetu a to je zamka srednjeg nivoa razvijenosti u koje su upale brojne zemlje koje su u početku privlačenjem stranih direktnih investicija obezbeđivale samo zapošljavanje najjeftinije radne snage. Mi smo polako prešli na taj deo gde imao visokotehnološke kompanije“, rekao je Savić&nbsp;</p>
<h2>„Formiranje kursa u Srbiji se vrši na tržišnim principima, mi imamo takozvani fluktuirajući kurs“&nbsp;</h2>
<p>Na priče da je dinar nerealno jak u odnosu na evro, Savić odgovara da on ne razume te priče i kako neko može da izađe i da kaže da bi kurs trebalo da bude toliko i toliko.&nbsp;</p>
<p>„Formiranje kursa u Srbiji se vrši na tržišnim principima, mi imamo takozvani fluktuirajući kurs.To znači da Centralna banka interveniše na deviznom tržištu uvek kada dođe do znatnih odstupanja kursa u odnosu na ono što on treba da bude. Drugim rečima, mi sada imamo situaciju da imamo višak deviza, mi imamo tržišno formiranje kursa zasnovanog na otkupu deviza. Dakle učesnici na tržištu kažu 'hoćemo da prodamo devize' i to direktno deluje na jačanje dinara. Centralna banka otkupljuje da ne bi došlo do naglog jačanja dinara. Argument da bi to povećalo izvoz ne stoji“.&nbsp;</p>
<h2>„ Zašto se talenti u Srbiji ne transformišu u nešto što može da nosi prosperitet ove zemlje“</h2>
<p>Kao profesor na fakultetu FEFA Savić ističe da univerziteti imaju i svoje dobre i svoje loše strane.&nbsp;</p>
<p>„Mi imamo izvanredne talente. Sve analize koje su rađene u svetu poslednjih godina i indeks koji objavljuje Svetski ekonomski forum nas svrstava na jako dobro mesto, negde oko pedesetog. Ostaje pitanje zašto se ti talenti ne transformišu u nešto što može da nosi prosperitet ove zemlje. Ipak taj obrazovni sistem sa svim svojim slabostima generiše nešto što može bitno da se unapredi i to ne oslobađa Univerzitet da se unapređuje, ali istovremeno mi imamo grešku u tom prelazu gde nam izmiču talenti“, zaključio je Savić.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nebojša Savić. Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nebojša Savić: Narodna banka Srbije je predvidela da će špic inflacije biti ovog ili sledećeg meseca (VIDEO)