<article>On ističe da je Srbija nastavila pad na najznačajnijem globalnom rangiranju zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru - u rangiranju za 2023. godinu zadržala je indeks 36, što je najslabije u poslednjih 12 godina, otkako se primenjuje ista metodologija ocenjivanja, prema saopštenju Transparentnost Srbija (TS)."Prema objavljenom rangiranju globalne mreže Transparency International, Srbija je na listi pala za tri mesta, na 104. poziciju. Rangirano je 180 zemalja. Imajući u vidu koje su zemlje rangirane oko te pozicije, ne možemo biti zadovoljni. Korupcija nije samolimitirajući proces koji će sam sebe zaustaviti. Korupcija onemogućava stvaranje moderne funkcionalne države i izgradnju nezavisnih institucija. To, svakako, utiče na napredak jedne zemlje, njen ekonomski prosperitet i svakako na njen ugled u međunarodnoj zajednici. Korupcija je inkompatibilna sa vladavinom prаva i čini građane nejednakim“, kaže Milićević.<h2>"Nijedna Vlada Srbije od osnivanja Saveta 2001. godine do danas nije razmatrala izveštaje"</h2>Savet za borbu protiv korupcije objavio je nedavno Izveštaj o fenomenima sistemske korupcije, koji je dostavljen Vladi Srbije i Vrhovnom javnom tužilaštvu. U izveštaju se navodi da nijedna Vlada Srbije od osnivanja Saveta za borbu protiv korupcije (2001. godine) do danas nije razmatrala izveštaje Saveta, već je svaki kritički osvrt Saveta na određene pojave u društvu, koje bi imale štetne i koruptivne posledice, smatrala kao suprotstavljanje njoj samoj."Umesto podrške u radu Saveta, kako bi izveštaji o potencijalnoj korupciji bili što kompletniji, često zbog nedostatka dokumentacije, mnoge štetne i koruptivne pojave su ostale prikrivene, što ne ide u prilog Vladi, ako je izabrana da radi u najboljem interesu svojih građana“, piše u izveštaju.Milićević navodi da je Savet od osnivanja imao samo nekoliko sastanaka sa Vladom Srbije, i to za vreme Vlade Zorana Živkovića, Vojislava Koštunice, Mirka Cvetkovića, Aleksandra Vučića i Ane Brnabić."Na tim sastancima pretežno je dogovarana mogućnost saradnje Vlade i Saveta, međutim Savet nikada nije dobio u pisanoj formi odgovor ni od jedne od ovih navedenih vlada, a u vezi sa razmatranjem svojih izveštaja od osnivanja do sada. Dakle, Savet nema povratnu informaciju o tome da li su izveštaji razmatrani ili ne. U svim svojim izveštajima, kojih ukupno do danas ima 73 objavljenih, Savet je dostavljao Vladi zaključke i preporuke kako smatra da u određenim oblastima se mogu prevazići problemi sistemske korupcije. Savet je takođe dao i preporuke koje se odnose i na prevenciju korupcije, a u smislu menjanja određenih odredaba zakona, kao i inicijative upućene Ustavnom sudu. Najbolji pokazatelj trenutnog stanja korupcije u Srbiji je <a href="https://insajder.net/prenosimo/greco-srbija-ispunila-samo-jednu-od-24-preporuke-za-suzbijanje-korupcije-u-vrhu-vlasti-i-policiji">GREKO izveštaj </a>u kom vidimo da je Srbija ispunila jednu tačku od 24“, kaže Milićević za Insajder.<h2>"Državne institucije ne dostavljaju dokumentaciju čak ni nalogu Poverenika"</h2>U Izveštaju o fenomenima sistemske korupcije nabrojani su svi izveštaji koje je Savet uradio do danas. Na listi se nalazi 72 izveštaja. Najveću medijsku i pažnju Evropske komisije privukle su privatizacije, označene kao "24 sporne privatizacije“.Milićević kaže da u Savetu smatraju da je svaki izveštaj podjednako značajan, jer ukazuje na potencijalnu sistemsku korupciju u raznim oblastima u društvu."Ukazivanjem na postojanje potencijalne sistemske korupcije i objavljivanjem relevantnih dokumenata i podataka Savet želi da ukaže na probleme koji nisu uvek jasno vidljivi i da doprinese njihovom rešavanju. Možemo spomenuti neke značajne oblasti kojima se bavio Savet: problemi u periodu pre privatizacionih i privatizacionih postupaka u vezi sa radom pravosudnih organa, tri izvešta o promenama u medijskoj sceni Srbije od 2008. godine i očekivanim negativnim posledicama, problemi netransparentnog ugovaranja i tajnosti dokumenata, problemi u javnim nabavkama, problemi sa poljoprivrednim i gradskim zemljištem, problemi sa nefunkcionisanje institucija, problemi sa očuvanjem spomenika kulture, K distrikt, gondola, Železnice Srbije, konverzija itd. Svi objavljeni izveštaji su dostupni na sajtu Saveta. Savet povremeno objavljuje mišljenje o aktualnim problemima“, kaže sagovornik Insajdera.Savet je dosad više puta ukazivao i na to da je u svom radu nailazio na brojne prepreke i probleme, počevši od toga da mnoge državne institucije nisu dostavljale traženu dokumentaciju, pa čak ni po rešenjima i nalogu Poverenika za informacije od javnog značaja. "Tačno je da Savet ima poteškoća tokom izrade izveštaja na kojima radi. Zbog toga je potrebno ponekad i više meseci da bi se jedan izveštaj u potpunosti završio. Pokazatelj toga je višebrojno obraćanje povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti. Nažalost, pored intervencije poverenika i isteka zakonskog roka određenog Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pojedinim institucijama više odgovara da plate novčanu naknadu u smislu prekršaja, nego da informacije i određene podatke učine transparentnim. Iako je u delokrugu Saveta spada da učestvuje u radnim grupama koje rade na izradi zakonskih predloga za koje Savet smatra da imaju koruptivni potencijal, Savet nije bio uključen u radnu grupu za izradu Nacrta zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, iako je to zahtevao. To je, svakako, jedan od najznačajnijih zakona za borbu protiv korupcije“, ističe Milićević, a kao primere zatvorenosti ustanova navodi RTS i RGZ.<h2>Bez novih članova od 2016.</h2>Savet za borbu protiv korupcije godinama ne radi u punom kapacitetu - neki članovi su svojevoljno napustili to telo, pojedini su prešli u Agenciju za borbu protiv korupcije, a neki su preminuli. Novi članovi, međutim, nisu imenovani."Od 2016. godine Savet nije dobio nove članove iako se u više navrata obraćao Vladi. Članovi Saveta se biraju, kako je određeno Odlukom a i Poslovnikom o radu Saveta, iz krugova istaknutih domaćih i stranih eksperata na dobrom glasu. Savet predlaže nove članove, a Vlada ih postavlja. Kada predlaže nove članove, Savet se rukovodi principom da predlaže isključivo istaknute nekompromitovane stručnjake, koji nisu članovi političkih partija, koji nemaju političke afilijacije, niti političke agende i koji su nezavisni“, objašnjava Milićević.Kako kaže, Savet je, u želji da popuni svoje propisane kapacitete i na osnovu preporuke Evropske komisije Vladi, u više navrata dostavio predlog potencijalnih kandidata koji bi doprineli daljem radu Saveta."Pre tri godine Savet je predložio Vladi pet kandidata, od kojih su četvorica profesori Beogradskog univerziteta. Poslednja informacija koju Savet ima je da je Vlada su prihvatila dva od navedenih kandidata, ali rešenje o njihovom imenovanju nikada nije doneto. Iako smo u više navrata pokušali da dobijemo odgovor, Savet je i dalje ostao bez informacija i bez novih članova. Savetu trenutno nedostaje još sedam članova, kako je predviđeno Odlukom“, dodaje Milićević.Upitan da li u Savetu postoji bojazan da bi, imajući u vidu odnos Vlade, to telo moglo biti ukinuto, sagovornik Insajdera odgovara: "Smatramo da je Savet mogla da ukine bilo koja Vlada počev od 2001. godine do danas. Savet se u svom radu ne bavi tom mogućnošću i očekujući da će Vlada prepoznati da Savet svojim kritičkim osvrtom pomaže u njenom radu i da je svaki naš izveštaj ne samo naš uspeh već i uspeh Vlade Srbije da preko svog savetodavnog tela dođe do određenih saznanja. Napominjemo još jednom da svaki izveštaj Saveta ima zaključke i preporuke za prevazilaženje uočenih problema. Savet nastavlja sa radom.“Izvor: Insajder</article>

On ističe da je Srbija nastavila pad na najznačajnijem globalnom rangiranju zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru - u rangiranju za 2023. godinu zadržala je indeks 36, što je najslabije u poslednjih 12 godina, otkako se primenjuje ista metodologija ocenjivanja, prema saopštenju Transparentnost Srbija (TS).
"Prema objavljenom rangiranju globalne mreže Transparency International, Srbija je na listi pala za tri mesta, na 104. poziciju. Rangirano je 180 zemalja. Imajući u vidu koje su zemlje rangirane oko te pozicije, ne možemo biti zadovoljni. Korupcija nije samolimitirajući proces koji će sam sebe zaustaviti. Korupcija onemogućava stvaranje moderne funkcionalne države i izgradnju nezavisnih institucija. To, svakako, utiče na napredak jedne zemlje, njen ekonomski prosperitet i svakako na njen ugled u međunarodnoj zajednici. Korupcija je inkompatibilna sa vladavinom prаva i čini građane nejednakim“, kaže Milićević.
<h2>"Nijedna Vlada Srbije od osnivanja Saveta 2001. godine do danas nije razmatrala izveštaje"</h2>
Savet za borbu protiv korupcije objavio je nedavno Izveštaj o fenomenima sistemske korupcije, koji je dostavljen Vladi Srbije i Vrhovnom javnom tužilaštvu. U izveštaju se navodi da nijedna Vlada Srbije od osnivanja Saveta za borbu protiv korupcije (2001. godine) do danas nije razmatrala izveštaje Saveta, već je svaki kritički osvrt Saveta na određene pojave u društvu, koje bi imale štetne i koruptivne posledice, smatrala kao suprotstavljanje njoj samoj.
"Umesto podrške u radu Saveta, kako bi izveštaji o potencijalnoj korupciji bili što kompletniji, često zbog nedostatka dokumentacije, mnoge štetne i koruptivne pojave su ostale prikrivene, što ne ide u prilog Vladi, ako je izabrana da radi u najboljem interesu svojih građana“, piše u izveštaju.
Milićević navodi da je Savet od osnivanja imao samo nekoliko sastanaka sa Vladom Srbije, i to za vreme Vlade Zorana Živkovića, Vojislava Koštunice, Mirka Cvetkovića, Aleksandra Vučića i Ane Brnabić.
"Na tim sastancima pretežno je dogovarana mogućnost saradnje Vlade i Saveta, međutim Savet nikada nije dobio u pisanoj formi odgovor ni od jedne od ovih navedenih vlada, a u vezi sa razmatranjem svojih izveštaja od osnivanja do sada. Dakle, Savet nema povratnu informaciju o tome da li su izveštaji razmatrani ili ne. U svim svojim izveštajima, kojih ukupno do danas ima 73 objavljenih, Savet je dostavljao Vladi zaključke i preporuke kako smatra da u određenim oblastima se mogu prevazići problemi sistemske korupcije. Savet je takođe dao i preporuke koje se odnose i na prevenciju korupcije, a u smislu menjanja određenih odredaba zakona, kao i inicijative upućene Ustavnom sudu. Najbolji pokazatelj trenutnog stanja korupcije u Srbiji je <a href="https://insajder.net/prenosimo/greco-srbija-ispunila-samo-jednu-od-24-preporuke-za-suzbijanje-korupcije-u-vrhu-vlasti-i-policiji">GREKO izveštaj </a>u kom vidimo da je Srbija ispunila jednu tačku od 24“, kaže Milićević za Insajder.
<h2>"Državne institucije ne dostavljaju dokumentaciju čak ni nalogu Poverenika"</h2>
U Izveštaju o fenomenima sistemske korupcije nabrojani su svi izveštaji koje je Savet uradio do danas. Na listi se nalazi 72 izveštaja. Najveću medijsku i pažnju Evropske komisije privukle su privatizacije, označene kao "24 sporne privatizacije“.
Milićević kaže da u Savetu smatraju da je svaki izveštaj podjednako značajan, jer ukazuje na potencijalnu sistemsku korupciju u raznim oblastima u društvu.
"Ukazivanjem na postojanje potencijalne sistemske korupcije i objavljivanjem relevantnih dokumenata i podataka Savet želi da ukaže na probleme koji nisu uvek jasno vidljivi i da doprinese njihovom rešavanju. Možemo spomenuti neke značajne oblasti kojima se bavio Savet: problemi u periodu pre privatizacionih i privatizacionih postupaka u vezi sa radom pravosudnih organa, tri izvešta o promenama u medijskoj sceni Srbije od 2008. godine i očekivanim negativnim posledicama, problemi netransparentnog ugovaranja i tajnosti dokumenata, problemi u javnim nabavkama, problemi sa poljoprivrednim i gradskim zemljištem, problemi sa nefunkcionisanje institucija, problemi sa očuvanjem spomenika kulture, K distrikt, gondola, Železnice Srbije, konverzija itd. Svi objavljeni izveštaji su dostupni na sajtu Saveta. Savet povremeno objavljuje mišljenje o aktualnim problemima“, kaže sagovornik Insajdera.
Savet je dosad više puta ukazivao i na to da je u svom radu nailazio na brojne prepreke i probleme, počevši od toga da mnoge državne institucije nisu dostavljale traženu dokumentaciju, pa čak ni po rešenjima i nalogu Poverenika za informacije od javnog značaja.
&nbsp;"Tačno je da Savet ima poteškoća tokom izrade izveštaja na kojima radi. Zbog toga je potrebno ponekad i više meseci da bi se jedan izveštaj u potpunosti završio. Pokazatelj toga je višebrojno obraćanje povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti. Nažalost, pored intervencije poverenika i isteka zakonskog roka određenog Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pojedinim institucijama više odgovara da plate novčanu naknadu u smislu prekršaja, nego da informacije i određene podatke učine transparentnim. Iako je u delokrugu Saveta spada da učestvuje u radnim grupama koje rade na izradi zakonskih predloga za koje Savet smatra da imaju koruptivni potencijal, Savet nije bio uključen u radnu grupu za izradu Nacrta zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, iako je to zahtevao. To je, svakako, jedan od najznačajnijih zakona za borbu protiv korupcije“, ističe Milićević, a kao primere zatvorenosti ustanova navodi RTS i RGZ.
<h2>Bez novih članova od 2016.</h2>
Savet za borbu protiv korupcije godinama ne radi u punom kapacitetu - neki članovi su svojevoljno napustili to telo, pojedini su prešli u Agenciju za borbu protiv korupcije, a neki su preminuli. Novi članovi, međutim, nisu imenovani.
"Od 2016. godine Savet nije dobio nove članove iako se u više navrata obraćao Vladi. Članovi Saveta se biraju, kako je određeno Odlukom a i Poslovnikom o radu Saveta, iz krugova istaknutih domaćih i stranih eksperata na dobrom glasu. Savet predlaže nove članove, a Vlada ih postavlja. Kada predlaže nove članove, Savet se rukovodi principom da predlaže isključivo istaknute nekompromitovane stručnjake, koji nisu članovi političkih partija, koji nemaju političke afilijacije, niti političke agende i koji su nezavisni“, objašnjava Milićević.
Kako kaže, Savet je, u želji da popuni svoje propisane kapacitete i na osnovu preporuke Evropske komisije Vladi, u više navrata dostavio predlog potencijalnih kandidata koji bi doprineli daljem radu Saveta.
"Pre tri godine Savet je predložio Vladi pet kandidata, od kojih su četvorica profesori Beogradskog univerziteta. Poslednja informacija koju Savet ima je da je Vlada su prihvatila dva od navedenih kandidata, ali rešenje o njihovom imenovanju nikada nije doneto. Iako smo u više navrata pokušali da dobijemo odgovor, Savet je i dalje ostao bez informacija i bez novih članova. Savetu trenutno nedostaje još sedam članova, kako je predviđeno Odlukom“, dodaje Milićević.
Upitan da li u Savetu postoji bojazan da bi, imajući u vidu odnos Vlade, to telo moglo biti ukinuto, sagovornik Insajdera odgovara: "Smatramo da je Savet mogla da ukine bilo koja Vlada počev od 2001. godine do danas. Savet se u svom radu ne bavi tom mogućnošću i očekujući da će Vlada prepoznati da Savet svojim kritičkim osvrtom pomaže u njenom radu i da je svaki naš izveštaj ne samo naš uspeh već i uspeh Vlade Srbije da preko svog savetodavnog tela dođe do određenih saznanja. Napominjemo još jednom da svaki izveštaj Saveta ima zaključke i preporuke za prevazilaženje uočenih problema. Savet nastavlja sa radom.“
Izvor: Insajder

Teme

Predsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićevic. Foto: Beta/Amir Hamzagić

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Predsednik Saveta za borbu protiv korupcije za Insajder: Zabrinjava to što izgleda da borba protiv korupcije nije više visoko na agendi ni vlasti ni opozicije