<article>Preterano korišćenje antibiotika ubija loše, ali i dobre bakterije. Za ljudski organizam to znači narušen balans i opasnost da se razviju još teži oblici bakterijskih infekcija. Prema poslednjim statistikama građani često uzimaju  antibiotike na svoju ruku, ali zakon krše i pojedine apoteke  koje prodaju lekove bez recepata.Profesorka Milica Bajčetić  tvrdi građani antibiotike uzimaju na svoju ruku jer nemaju dovoljno informacija o štetnosti, jer antibiotici kao i svi drugi mogu da oštete pojedine organe, bubrege, jetru i mogu da izazovu niz nekih neželjenih efekata. „ U  poslednje vreme imamo povećano oštećenje tetiva zbog prekomerne upotrebe antibiotika iz grupe hlorofimolona koji se masovno uoptrebljavao i kad treba I kad ne treba” smatra Bajćetić. Dr Snežana Rsovac, načelnica Intenzivne nege UDK „Tiršova“  ističe da su primetili decu sa upalama pluća pneumonijama koje vrlo brzo razvijaju parapneumonična ognjišta odnosno izlive i to je komlikacija pneumonija, a " iz tih punktata su izolovali bakterije, koje su rezistentne na antibiotike, znači da su deca došla od kuće sa već rezistentnim bakterijama i to je jedan od pokazatelja da nema razvijanja rezistetntnosti samo u ograničenim intrahospitlnim uslovima, već da se to događa u populaciji odnosno kućnim uslovima", naglašava dr Rsovac. Srbija je godinama bila pri vrhu liste zemalja koje mnogo troše antibiotike. Zahvaljujući brojnim kampanjama za njihovu racionalnu upotrebu, potrošnja je 2017.godine  bila smanjena trostruko, međutim, pandemija kovida ponovo je dovela do većeg korišćenja antibiotika.    Prof. dr Milica Bajčetić kaže da je  povećanje prilično amortizovano smanjenjem tako da za sada naša zemlja u odnosu na region još uvek nije kritična.Tokom kovid pandemije najmanje antibiotika se propisivalo u Evropi, a najveću  propisivačku stopu imala je  Azija, a interesantna  činjenica da što je  zemlja  siromašnija  to je neracionalnija upotreba antibiotika.Nekada rekordno propisivanje antibiotika bilo je zastupljeno u  pedijatriji, ali se poslednjih godina tu racionalnije upotrebljavaju.Dr Snežana Rsovac objašnjava da se u pedijatriji pridržavaju svih mera za prevenciju intrahospitalnih infekcija i da smanjena upotreba antibiotika umanjuje i razvoj intrahospitalnih sojeva rezistentnih na atibiotike. „ Situacija i dalje treba da se popravlja,ali vide se prvi pomaci i način da se kontroliš“, dodaje Rsovac i ističe da svaka bakterija ima svoj mehanizam da se prilagodi kada je agens uperen protiv nje u ovom slučaju antibiotik. Najčešće se, kako navodi, radi o stafilokoknim gram negativnim bakterijama, one razvijaju tu rezistenciju. Pre sedam godina, Ministarstvo zdravlja priključilo se svetskoj i evropskoj inicijativi za racionalnu upotrebu antibiotika. Antimikrobna rezistencija je među vodećim  faktorima razboljevanja, a najnoviji  stručni izveštaji  pokazuju da gotovo isti broj ljudi umire od atimikrobne rezistencije, kao i od  tuberkuloze i HIVa zajedno.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F1Fjami7UpQc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Izvor: Insajder</article>

Preterano korišćenje antibiotika ubija loše, ali i dobre bakterije. Za ljudski organizam to znači narušen balans i opasnost da se razviju još teži oblici bakterijskih infekcija. Prema poslednjim statistikama građani često uzimaju &nbsp;antibiotike na svoju ruku, ali zakon krše i pojedine apoteke &nbsp;koje prodaju lekove bez recepata.
Profesorka Milica Bajčetić &nbsp;tvrdi građani antibiotike uzimaju na svoju ruku jer nemaju dovoljno informacija o štetnosti, jer antibiotici kao i svi drugi mogu da oštete pojedine organe, bubrege, jetru i mogu da izazovu niz nekih neželjenih efekata.
&nbsp;„ U &nbsp;poslednje vreme imamo povećano oštećenje tetiva zbog prekomerne upotrebe antibiotika iz grupe hlorofimolona koji se masovno uoptrebljavao i kad treba I kad ne treba” smatra Bajćetić.&nbsp;
Dr Snežana Rsovac, načelnica Intenzivne nege UDK „Tiršova“ &nbsp;ističe da su primetili decu sa upalama pluća pneumonijama koje vrlo brzo razvijaju parapneumonična ognjišta odnosno izlive i to je komlikacija pneumonija, a " iz tih punktata su izolovali bakterije, koje su rezistentne na antibiotike, znači da su deca došla od kuće sa već rezistentnim bakterijama i to je jedan od pokazatelja da nema razvijanja rezistetntnosti samo u ograničenim intrahospitlnim uslovima, već da se to događa u populaciji odnosno kućnim uslovima", naglašava dr Rsovac.
&nbsp;Srbija je godinama bila pri vrhu liste zemalja koje mnogo troše antibiotike. Zahvaljujući brojnim kampanjama za njihovu racionalnu upotrebu, potrošnja je 2017.godine &nbsp;bila smanjena trostruko, međutim, pandemija kovida ponovo je dovela do većeg korišćenja antibiotika. &nbsp;&nbsp;&nbsp;
Prof. dr Milica Bajčetić kaže da je &nbsp;povećanje prilično amortizovano smanjenjem tako da za sada naša zemlja u odnosu na region još uvek nije kritična.
Tokom kovid pandemije najmanje antibiotika se propisivalo u Evropi, a najveću &nbsp;propisivačku stopu imala je &nbsp;Azija, a interesantna &nbsp;činjenica da što je &nbsp;zemlja &nbsp;siromašnija &nbsp;to je neracionalnija upotreba antibiotika.
Nekada rekordno propisivanje antibiotika bilo je zastupljeno u &nbsp;pedijatriji, ali se poslednjih godina tu racionalnije upotrebljavaju.
Dr Snežana Rsovac objašnjava da se u pedijatriji pridržavaju svih mera za prevenciju intrahospitalnih infekcija i da smanjena upotreba antibiotika umanjuje i razvoj intrahospitalnih sojeva rezistentnih na atibiotike.&nbsp;
„ Situacija i dalje treba da se popravlja,ali vide se prvi pomaci i način da se kontroliš“, dodaje Rsovac i ističe da svaka bakterija ima svoj mehanizam da se prilagodi kada je agens uperen protiv nje u ovom slučaju antibiotik. Najčešće se, kako navodi, radi o stafilokoknim gram negativnim bakterijama, one razvijaju tu rezistenciju.
&nbsp;Pre sedam godina, Ministarstvo zdravlja priključilo se svetskoj i evropskoj inicijativi za racionalnu upotrebu antibiotika. Antimikrobna rezistencija je među vodećim &nbsp;faktorima razboljevanja, a najnoviji &nbsp;stručni izveštaji &nbsp;pokazuju da gotovo isti broj ljudi umire od atimikrobne rezistencije, kao i od &nbsp;tuberkuloze i HIVa zajedno.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F1Fjami7UpQc&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Preterano korišćenje antibiotika - opasnost da se razviju još teži oblici bakterijskih infekcija (VIDEO)