Priča o priči: Majčinstvo

Od svih stvari koje žena može da uradi sa svojim životom, fokus je najčešće na tome da li je udata, odnosno da li ima decu i da li se dobro stara o njima. Uloga i položaj žene se najčešće procenju pre svega u odnosu na majčinski i porodični status.  U idealnom slučaju žene  ne bi morale da biraju između življena 'za sebe', ili 'za decu i partnere', smatra autorka francuskog filma „Majčinstvo“. 

Ovaj film otvorio je pitanje da li žene istovremeno mogu imati decu a biti slobodne, raditi, biti supruge ili ljubavnice, sestre i prijateljice. Jedan od popularnih slogana s kraja 60-ih godina 20. veka bio je: „želimo sve“. O tome kakav je odnos želja i mogućnosti, posle filma pričali smo sgošćama Tatjanom Macurom, iz udruženja „Mame su zakon“ i profesorkom sociologije Mirjanom Bobić.

Svaka država podržava majke i politiku rađanja ali je pitanje koliko su mere koje preduzima delotvorne i da li je za majke stvoreno bezbedno i kvalitetno društveno okruženje u kojem će one želeti da odgajaju decu, složile su se gošće.  

O majkama se ne može razgovarati a da se ne spomene generalno položaj žena u društvu. Tatjana Macura je rekla, osvrćući se na poslednje primere nasilja u porodici prema mladoj majci i dvomesečnoj bebi, o čemu su preko društvenih mreža informacije dospele u javnost, kao i na intervju sa višestrukim silovateljem koji je objavljen u dnevnim novinama, da u takvim situacijama država i nadležni ministri moraju da reaguju i da kažu „žao nam je ovo se više neće dogoditi“. 

U emisiju se uključila i Jelica Greganović, novinarka i književnica, koja je ocenila da na položaj i ulogu žene u društvu utiče i religija koja ju je davno svrstala među grešnice, pa ako "udarite grehu šamar, šta je tu čudno“. Jelica, koja ima troje dece i o čijem je odgajanju pisala u knjigama „Zovem se mama“, kaže da ne voli da piše da se ostvarila u ulozi majke. „Zovem se mama, i to mi je i pored toga što sam supruga, novinarka, urednica, književnica, bio vrlo visok čin. Sada sam baba i mislim da su me unapredili“. 

Kako jednokratna finansijska pomoć utiče na rađanje? 

Jelica smatra da je najlakše roditi dete, ali pita - šta ćemo posle? O tome moraju svi da misle, smatra ona, od smanjenja poreza do trgovaca koje smeštaju svoje radnje za dečju opremu na treći sprat bez lifta, gde žena penjući se u 8. mesecu trudnoće "hoće dušu da ispusti". 

Profesorka Mirjana Bobić je učestvovala u kreiranju Strategije za podsticanje rađanja iz 2018. godine i kaže da je država do sada nije primenjivala. Jedan od razloga je bio i korona virus. „Videćemo šta će biti dalje “, rekla je ona.

Obe gošće su se složile da povećana jednokratna finansijska pomoć države za rađanje prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta jeste dobra, ali da izostaje dugoročna podrška države, te da se nijedna žena neće odlučiti da rodi dete samo zbog takve vrste pomoći koju država nudi.

Tatjana Macura je rekla da se i dalje odnos prema majkama preduzetnicama koje su na porodiljskom i trudničkom bolovanju nije promenio i da je lošiji nego prema majkama koje su zaposlene po drugim osnovama. Tih majki je malo, i ja ne želim da verujem da država ne može iz budžeta da izdvoji sredstva da se položaj majki preduzetnica popravi, istakla je Macura 

Profesorka Bobić smata da se politika rađanja neće promeniti merama države, već da se partnerski moraju izmeniti „iznutra“. Ona je istakla i rezultate istraživanja koji pokazuju da ako žena ima loše iskustvo posle rađanja prvog deteta, teško će se odlučiti na rađanje drugog deteta“.  

izvor: Insajder