Psihoterapeutkinja Đurđević za "Marker": Trauma velika i kompleksna, ali suočavanje neophodno (VIDEO)

"Nakon samo sedam dana, nakon nekoliko dana od sahrane, u trenutku kada su neka deca još životno ugrožena i ne zna se šta će biti sa njima, mislim da je ova trauma tako velika, tako kompleksna, koja uključuje i gubitke. Dakle, nije samo trauma kojoj su prisustvovali i bili neposredni svedoci, oni su i žrtve zato što su ta deca izgubila svoje drugove. Tako da ovde imamo zaista složenu problematiku i traume i gubitka“, ističe Sanja Đurđević.

Kako dodaje, deca koja nisu spremna ne treba da se vrate u školu. Sa druge strane, navodi, da je možda pametnije bilo naći neki drugi prostor gde bi vršnjaci mogli da se sastaju.

"Ta prva psihološka intervencija treba da podrazumeva obezbeđivanje prostora gde će oni moći da dođu i da vide svoje vršnjake, da dobiju priliku da nešto pitaju ali da mogu i da ćute“, objašnjava Đurđević.

Kako navodi, suočavanje sa traumom je faza u integraciji traume, u psihološkom smislu. 

"I ona mora da se desi jer bez toga ne može dalje da se nastavi funkcionalno život. I nju mogu da rade stručnjaci, u nekom trenutku. Ovde, ja mislim, da ne možemo još uvek govoriti o integraciji traume, već o pružanju te prve psihološke podrške“, ističe porodična psihoterapeutkinja.

Komentarišući meru države o pojačanom broju policajaca u školskim dvorištima, Đurđević kaže da policajci mogu pružiti taj osećaj bezbednosti, ali samo tako što neće stajati kao stražari ispred ulaza u školu već će raditi na tome da ih se deca ne plaše nego da sa njima razgovaraju.

Komentarišući dopis Ministarstva prosvete i policije školama o tome da će timovi za bezbednost obilaziti škole, koje treba da sačine spisak učenika za koje procenjuju da su skloni nasilju ili da su potencijalne žrtve, kako bi se preventivno reagovalo, Sanja Đurđević ocenjuje da je nekada i neka dobra mera pogrešna ako se loše artikuliše. 

"Moje mišljenje o tom dopisu je da je neadekvatno artikulisano. Sa pominjanjem reči spisak učenika tih i tih. Drugi nivo je da pedagozi i psiholozi u školama rade u tim školama, već znaju i vode računa o tome. Negde podrška njima od strane mobilnih timova ljudi koji su baš edukovani i obučeni da pruže posebne intervencije svojim kolegama u školama, to da ali na nešto drugačiji način“, ističe Đurđević.

Na pitanje da li se na ovaj način dodatno stigmatizuju deca jer se u dopisu navodi da su sumnjiva deca i asocijalna deca, Đurđević kaže da se nikako i nikada ne sme reći da je neko dete sumnjivo ili asocijalno.

"Može se reći da je dete sa nekim asocijalnim ponašanjem. Dakle, kvalifikovati ponašanje deteta ali ne i ličnost deteta i da je neko ko se bavi mentalnim zdravljem i psihologijom seo i pročitao taj dopis - rekao bi da ne sme da piše sumnjivo i asocijalno dete“, zaključila je Sanja Đurđević.

Izvor: Insajder