Prihvatanje evropskog predloga za Kosovo vodi ka sveobuhvatnom sporazmu (VIDEO)

Godinama je nerešen problem formiranja Zajednice srpskih opština, za koje vlast u Beogradu tvrdi da bi rešila mnoge probleme srpske zajednice. Priština je odbijala da formira Zajednicu, osim po kosovskom Ustavu, što nije ono što je dogovoreno briselskim sporazumom. Novi evropski predlog ne pominje eksplicitno Zajednicu. Za Marker o predlogu govori Jovana Radosavljević Nvo Nova socijalna inicijativa:

“Što se tiče samog plana, samo tačka 7 direktno pominje srpsku zajednicu na Kosovu, odnosno sada se po ptvi put govori o samoupravljanju, o kontinuiranim finansijskim vezama sa Republikom Srbijom, ali i o formalizaciji i finalizaciji statusa SPC, i verskog i kulturnog nasleđa. To je ono što je novo. Zato što isto tako ovaj sporazum, dokument koji je dostupan od sinoć, govori isto tako da su strane koje su u obavezi da implementiraju prethodno potpisane sporazume.”

Koordinator radne grupe nacionalnog konventa za pristupanje Evropskoj uniji za poglavlje 35 Dragiša Mijačić , sinoć je u Marker razgovoru je rekao da nakon evropskog predloga neće biti novih:

„Izolacija i Kosova i Srbije jeste realna, ukoliko odbiju ovaj predlog, tako da ta izolacija znači manje svega. Da ne plašimo naše građane, ali ukoliko bi doštlo do suspenzije Sporazuma o asocijaciju i pridruživanju, prosto vi više nemate slobodnu trgovinu sa Evropskom unijom. Niko od stranih ulagača neće više ovde dolaziti.“ 

„ Ovo pitanje za normalizaciju odnosa sa Kosovom, zaista mora da se reši, da bi mogli da se posvetimo ozbiljnije drugim pitanjima, jer uvek će da bude ono Koštuničino „Dok gori Hilandar, vi me pitate za patike“. Dok god imamo Kosovo, uvek će neko od političara ili društveno-političkih aktera, koristiti to da prosto zamagli sve ono što se dešava u svim drugim aspektima društva.“ 

Najnoviji predlog sporazuma koji je od francusko-nemačkog preimenovan u evropski, trebalo bi da dovede do sveobuhvatnog rešenja, a po najavama biće potpisan u martu i implementiran u mesecima koji slede. Građani su se prilagođavali novim pravilima života, ali mnogo više južno od Ibra, u odnosu na Srbe sa severa Kosova i Metohije:

Milutin Janačković, Prilužje

„ Evo recimo oni da uzmu te tablice neće. Mi smo primorani da uzmemo te tablice, imaš vozačku njihovu, imaš ličnu kartu njihovu, što je logički. Čim živiš ovde, kako ćeš bez dokumenata, sad da odem do Gračanice, kako? Sednem za volan, ne priznaje ti. Ja ne znam... mali sam bio, sećam se, stranci su poštovali jednu vozačku dozvolu. Ovi ne priznaju ništa. Dupla dokumenta vadi, lične karte vadi, vadi ovo, vadi ono.“ 

Milutin Milošević, Gračanica

„ Da se ne lažu Srbi i Šiptari i kosovske institucije i srpske institucije između sebe, da bi nama... bilo bi dobro. Da se ne lažu. Nego da nama lepo kažu, je l ovo nezavisno ili nije nezavisno? Je l ovo srpsko ili nije srpsko? Ne mora ni da bude srpsko ni ništa.. Jednostavno da mi Srbi smatramo da je ovo kao srpsko, da ovi Šiptari smatraju da je ovo njihovo... i da tako živimo.“ 

U proteklih dvadeset godina bilo je više pokušaja pregovaranja Beograda i Prištine, a sporazumi koji su potpisani su bili oni  o tehničkim detaljima 2011-te, briselski dve godine kasnije i vašingtonski 2020-te godine.

Izvor: Insajder