Prilikom vraćanja migranata u zemlje porekla neophodno voditi računa o zaštiti prava izbeglica i žrtava progona (VIDEO)

Posle jučerašnjeg potpisivanja Memoranduma o razumevanju, između Srbije, Austrije i Mađarske najavljena je organizovana deportacija migranata iz Srbije - avionom - u zemlje porekla, odnosno proterivanje onih koji nemaju šanse da dobiju azil, a žele po svaku cenu da ostanu u našoj zemlji. S obzirom na to da mogu da se očekuju organizovane deportacije u siromašne zemlje, neophodna je strategija koja bi štitila osnovna prava migranata, upozoravaju stručnjaci.

„Ti ljudi koji su došli u Srbiju, 60% njih dolazi iz Sirije i Avganistana, što više govori da su oni izbeglice, a ne ilegalni migranti jer ja ću sve da podsetim još jednom, izbeglice ne mogu da budu ilegalne. Nisu moguće nikakve masovne deportacije, ili readmisija izbeglica zato što su ti ljudi pobegli iz zemalja porekla u strahu od progona, nasilja opštih razmera, političke nestabilnosti, arbitrarnog kršenja ljudskih prava“, objašnjava Nikola Kovačević, pravnik za ljudska prava.

Stručnjaci za Insajder: Iregularnim migrantima obezbediti prevodioca, pravnu zaštitu i omogućiti pravo žalbe

S druge strane, jedini zakonit način povratka iregularnih migranata jeste da im se, svakom pojedinačno, obezbede pravni zastupnik, prevodilac i mogućnost žalbe na prvostepenu odluku o deportaciji. 

„Ja sam za to da se stvari konačno stave u okvire zakona jer mi živimo u bezakonju od 2016, od kada sve zemlje na svojim granicama krše svoje zakone, svoje ustave i međunarodno preuzete obaveze i to što su juče pominjali da će potencijalna težnja država da vraćaju ljude nazad, ljudi koji ne ispunjavaju uslove pravno da ostanu, to je ok , ali da se to stavi u okvire zakona“, kaže Kovačević.

Uz sprečavanje ilegalnih migracija, Srbija, Austrija i Mađarska dogovorile su juče zajedničke organizovane akcije i u borbi protiv krijumčarenja i eksploatacije ljudi, i drugih oblika organizovanog kriminala.

Iregularni migranti koji preko Srbije i zemalja regiona pokušavaju da uđu u Evropsku uniju, na tom putu su često žrtve krijumčara ljudi, primorani na različite oblike eksploatacije i organizovanog kriminala. Zato bi posebna pažnja policije trebalo da bude usmerena na borbu protiv kriminalaca, čije su žrtve iregularni migranti.

„Najčešće je to slučaj nedozvoljenog prelaska državne granice, odnosno krijumčarenja ljudi, gde se iregularni migranti koji ne mogu samostalno da pređu državnu granicu obraćaju kriminalnim grupama. Na teritoriji Srbije postoji udarna grupa koja se bori protiv krijumčarenja ljudi, upravo pre neki dan je lišena slobode grupa od deset lica koji su krijumčarili migrante sa teritorije Bugarske ka Cengralnoj Evropi, a preko teritorije naše zemlje. S druge strane, među migrantima mogu biti i izbeglice i tražioci azila, ali mogu biti i žrtve trgovine ljudima“, podseća pravnik i aktivista Mitar Đurašković.

U evropskim krugovima, Srbiji se sve češće zamera bezvizni režim sa većim brojem zemalja iz kojih iregularni migranti lako stižu, zbog čega je Beograd najavio usklađivanje vizne politike naše zemlje sa viznom politikom Unije. Već je ukinut bezvizni režim sa Tunisom i Burundijem.

Izvor: Insajder