Problemi poljoprivrednika – između ignorisanja i propadanja (VIDEO)

Poljoprivrednici godinama ukazuju na probleme sa kojima se suočavaju - niske otkupne cene mleka, mesa, žitarica, kao i male subvencije koje neretko dovode do gašenja malih proizvođača. Poslednji pokušaj dogovora sa Vladom Srbije je propao - premijerka je odbila njihove zahteve, a potom su oni odbili da ih primi predsednik Srbije.

„Tražili smo 40 hiljada po kravi regres i to su neke osnovne stvari bile, što se tiče mlečnog govedarstva. Što se tiče ratara i ratarskog dela poljoprivrede, to su bile subvencije po hektaru 35 hiljada dinara. Da se žitarice izjednače za berzama Budimpešte i Pariza, što je jako bitno i da konačno možemo da dobijemo, kao što je svugde u Evropi, da dobijemo gorivo bez akcize“, rekao je proizvođač mleka Dejan Trajković.

Subvencije koje dobijaju poljoprivrednici u zemljama Evropske unije su, kaže, tolike, da ih i ne zanima kolika će im na primer biti cena mleka u trgovinama. Naši poljoprivrednici veruju da bi pomoglo uvođenje prelevmana, to jest posebne takse koja poskupljuje jeftiniju uvoznu robu do visine domaće cene, posebno kada je reč o zemljama članicama Cefte iz kojih uvozimo.

„U poslednja tri meseca je proizvođačima mleka drastično oborena cena, a nije toliko oborena u marketima. I dalje se naravno uvozi, to ništa još nije regulisano. Mi smo tražili zabranu i na Bosnu i na Makedoniju. Ono što smo i pričali, da su te mere za koje oni kažu, eto mi smo to uradili, te mere su doneli da bi se pričalo u medijima, nisu urodile plodom, u stvari su bile potpuno besmislene, zato što nisu bile kako treba. Ne možete staviti 30 dinara za kilogram sira prevelmani, jer nema efekta. Znači, ne možete doneti nešto a da nema efekta i da vičete, evo uradili smo. Znači, ako se nešto radi, mora da se uradi kako treba“, dodao je Trajković.

Stručnjaci decenijama upozoravaju da su problemi u poljoprivredi ogromni. Stočni fond je u konstantnom padu još od 1992. godine.

„U tom sunovratu, mali farmeri sa jednom, dve do pet krava, praktično ni merama subvencija ili stimulacija, nisu ni do današnjeg dana obuhvatani. I naravno, kada oni doživljavaju neki finansijski bankrot, njima je najlakše da pokolju i dakle, taj ukupni stočni fond je danas sveden na po nekim procenama na oko 200 hiljada krava muzara, umesto 950 hiljada, koliko smo imali devedesetih godina prošlog veka“, naveo je agroekonomista Milan Prostran.

Stručnjaci su posle popisa 2012-te ukazivali na probleme u poljoprivredi, ali se ništa nije promenilo.

„Dakle, saučestvujemo u ozbiljnoj, ozbiljnoj krizi. Prerasta da pređemo u zemlju uvoznicu. A, da resurse, da ono što znaju naši poljoprivrednici, praktično prepustimo nekome, ko će to da iskoristi na drugi način. Ali, ja do sada, bar narednih deset godina ozbiljnih investicija, ne vidim da će stočarstvo na zelenu granu“, ocenio je Prostran.

Stočarstvo u Srbiji čini 30 odsto poljoprivredne proizvodnje, a sve što je ispod 60 procenata je karakteristika nerazvijenih zemalja. U zemljama Evropske unije, stočarstvo je zastupljeno sa oko 70 odsto. 

Izvor: Insajder