<article>Maori tvrde da bi im taj zakon oduzeo određena prava."Mnogi se pitaju odakle, kao grom iz vedra neba, jedna takva inicijativa koja se, čini se, olako hvata nekih stvari koje su jako senzitivne i koje su vezane za dokument ili za povelju Vaitangije koji je, u stvari, osnivački dokument Novog Zelanda kao države. Postoji i čuđenje i velika ljutnja da je jedna partija prilično desne orijentacije dala sebi za pravo da zadire u nešto što, kao što vidimo, može da izazove slične reakcije. Dakle, radi se o tome da oni postavljaju pitanje da li treba da se revidirža odnos prema Maorimaž kao autohtonom narodu Novog Zelanda, a to je jako kontrovezno pitanje jer se tiče i kolonijalne istorije Novog Zelanda. Dakle, u biti oni tim zakonom insinuiraju da su Maori u povlašćenom položaju i da bi trebalo revidirati odnos države prema njima. A, kao što smo videli sa ovim reakcijama, to je prilično nemoguće izvesti bez nemira. Ovo definitivno nije bio način kako je trebalo pokrenuti diskusiju o toj temi“, smatra prof. Čavor.Kako kaže, mnogo ljudi je nezadovoljno da je uopšte došlo do ovoga. Navodi da je partija koja je predložila sporan zakon osvojila na prethodnim izborima 8,6 odsto glasova i da je uslovila političku većinu da pruži inicijalnu podršku tom predlogu."To je dogovoreno, ali u ovom momentu sve partije parlamenta su rekle da one dalje od ovoga sigurno neće podržati ovaj zakon. Tako da se postavlja pitanje zašto se uopšte dizala ovolika tenzija za nešto što sigurno ne može proći“, dodao je.Maori, koji čine oko 20 odsto stanovništva Novog Zelanda, žale se na diskriminaciju dok, s druge strane, ostale zajedice kažu da su oni ti koji su privilegovani. Upitan šta je realnost u svakodnevnom životu, prof. Čavor je naveo da je to pitanje na koje je teško dati jednostavan odgovor jer se tiče osetljivih tema vezanih za kolonijalnu istoriju Novog Zelanda."Mora se uzeti u obzir da su Maori, potpisivanjem te povelje, trebali da dobiju znatno drugačija prava i tretman nego onaj koji su inicijalno dobili i koji ih je jako skupo koštao. Postoji jedna dosta zdrava diskusija o tome u novozelandskom društvu. Postoji jasna evidencija da je, usled njihovog relativno lošeg tretmana posle potpisivanja povelje, došlo do jednog ozbiljnog sunovrata maorske zajednice u Novom Zelandu i da su oni pretrpeli jednu veliku nepravdu koju je Novi Zeland u prethodnih nekoliko decenija ozbiljno krenuo da ispravi. Tako da mislim da su takve teme dosta osetljive i ja razumem zašto neki ljudi mogu misliti da Maori jesu povlašćeni u određenim sferama društva, ali mislim da ipak to što su potpisivanjem povelje dobili nije bio dil. I mislim da je sad država na određenom putu da to ratifikuje i da je to fer i korektno. U tom smislu, ovaj zakon je potpuno deplasiran i sigurno neće proći“, smatra prof. Čavor.Snimak na kojem Maori u parlamentu igraju haku obišao je ceo svet. Prof. Čavor navodi da na Novom Zelandu postoji razumevanje za način na koji su oni reagovali, jer su takav zakon doživeli kao jednu ozbiljnu provokaciju."Postoje onako pozitivne asocijacije sa hakom, ali ovom prilikom je poslata neka drugačija slika u svet, ljudi uopšte nisu zadovoljni zbog toga i čini se da je sve ovo manje - više bespotrebno“, ističe.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FeFJSHstKBAA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Objašnjava i da ima više različitih vrsta hake."Ova vrsta (u parlamentu) je upravo ta haka koju poznati ragbi tim Novog Zelanda izvodi pred svoje mečeve, što u stvari predstavlja neki vid izazova za oponente. Drugim rečima - izvolite i probajte, uslediće otpor. A konkretno reči ove hake imaju konotacije pobede života nad smrću. Dakle, poruka je prilično ozbiljna i jasno je da su, usled toga što su oni doživeli kao ozbiljnu provokaciju, našli za shodno da na ovaj način reaguju. I, kao što vidite, nisu se samo Maori pridružili, nego su se i drugi članovi parlamenta isto tako pridružili njihovom protestu“, naveo je profesor Univerziteta Okland i stručnjak za identitetska pitanja Jovan Čavor, govoreći za emisiju "Svet i mi“ na Insajder televiziji.Izvor: Insajder</article>

Maori tvrde da bi im taj zakon oduzeo određena prava.
"Mnogi se pitaju odakle, kao grom iz vedra neba, jedna takva inicijativa koja se, čini se, olako hvata nekih stvari koje su jako senzitivne i koje su vezane za dokument ili za povelju Vaitangije koji je, u stvari, osnivački dokument Novog Zelanda kao države. Postoji i čuđenje i velika ljutnja da je jedna partija prilično desne orijentacije dala sebi za pravo da zadire u nešto što, kao što vidimo, može da izazove slične reakcije. Dakle, radi se o tome da oni postavljaju pitanje da li treba da se revidirža odnos prema Maorimaž kao autohtonom narodu Novog Zelanda, a to je jako kontrovezno pitanje jer se tiče i kolonijalne istorije Novog Zelanda. Dakle, u biti oni tim zakonom insinuiraju da su Maori u povlašćenom položaju i da bi trebalo revidirati odnos države prema njima. A, kao što smo videli sa ovim reakcijama, to je prilično nemoguće izvesti bez nemira. Ovo definitivno nije bio način kako je trebalo pokrenuti diskusiju o toj temi“, smatra prof. Čavor.
Kako kaže, mnogo ljudi je nezadovoljno da je uopšte došlo do ovoga. Navodi da je partija koja je predložila sporan zakon osvojila na prethodnim izborima 8,6 odsto glasova i da je uslovila političku većinu da pruži inicijalnu podršku tom predlogu.
"To je dogovoreno, ali u ovom momentu sve partije parlamenta su rekle da one dalje od ovoga sigurno neće podržati ovaj zakon. Tako da se postavlja pitanje zašto se uopšte dizala ovolika tenzija za nešto što sigurno ne može proći“, dodao je.
Maori, koji čine oko 20 odsto stanovništva Novog Zelanda, žale se na diskriminaciju dok, s druge strane, ostale zajedice kažu da su oni ti koji su privilegovani. Upitan šta je realnost u svakodnevnom životu, prof. Čavor je naveo da je to pitanje na koje je teško dati jednostavan odgovor jer se tiče osetljivih tema vezanih za kolonijalnu istoriju Novog Zelanda.
"Mora se uzeti u obzir da su Maori, potpisivanjem te povelje, trebali da dobiju znatno drugačija prava i tretman nego onaj koji su inicijalno dobili i koji ih je jako skupo koštao. Postoji jedna dosta zdrava diskusija o tome u novozelandskom društvu. Postoji jasna evidencija da je, usled njihovog relativno lošeg tretmana posle potpisivanja povelje, došlo do jednog ozbiljnog sunovrata maorske zajednice u Novom Zelandu i da su oni pretrpeli jednu veliku nepravdu koju je Novi Zeland u prethodnih nekoliko decenija ozbiljno krenuo da ispravi. Tako da mislim da su takve teme dosta osetljive i ja razumem zašto neki ljudi mogu misliti da Maori jesu povlašćeni u određenim sferama društva, ali mislim da ipak to što su potpisivanjem povelje dobili nije bio dil. I mislim da je sad država na određenom putu da to ratifikuje i da je to fer i korektno. U tom smislu, ovaj zakon je potpuno deplasiran i sigurno neće proći“, smatra prof. Čavor.
Snimak na kojem Maori u parlamentu igraju haku obišao je ceo svet. Prof. Čavor navodi da na Novom Zelandu postoji razumevanje za način na koji su oni reagovali, jer su takav zakon doživeli kao jednu ozbiljnu provokaciju.
"Postoje onako pozitivne asocijacije sa hakom, ali ovom prilikom je poslata neka drugačija slika u svet, ljudi uopšte nisu zadovoljni zbog toga i čini se da je sve ovo manje - više bespotrebno“, ističe.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FeFJSHstKBAA&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Objašnjava i da ima više različitih vrsta hake.
"Ova vrsta (u parlamentu) je upravo ta haka koju poznati ragbi tim Novog Zelanda izvodi pred svoje mečeve, što u stvari predstavlja neki vid izazova za oponente. Drugim rečima - izvolite i probajte, uslediće otpor. A konkretno reči ove hake imaju konotacije pobede života nad smrću. Dakle, poruka je prilično ozbiljna i jasno je da su, usled toga što su oni doživeli kao ozbiljnu provokaciju, našli za shodno da na ovaj način reaguju. I, kao što vidite, nisu se samo Maori pridružili, nego su se i drugi članovi parlamenta isto tako pridružili njihovom protestu“, naveo je profesor Univerziteta Okland i stručnjak za identitetska pitanja Jovan Čavor, govoreći za emisiju "Svet i mi“ na Insajder televiziji.
Izvor: Insajder

Teme

Jovan Čavor, profesor Univerziteta Okland i stručnjak za identitetska pitanja Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Svet i mi

Više od vesti

Prof. Čavor sa Novog Zelanda za "Svet i mi": Zakon o Maorima sigurno neće proći (VIDEO)

Prof. Čavor sa Novog Zelanda za "Svet i mi": Zakon o Maorima sigurno neće proći (VIDEO)

Tagovi: