Prof. Đermanović za "Svet i mi" o skraćenju radne nedelje u Španiji: Dobra odluka i za društvo i za ekonomiju (VIDEO)

“Moram da kažem da se ovde ne radi optimalno, i da se radi uglavnom  dvokratno, što znači da ljudi rade od devet, onda imaju pauzu za ručak, pa mnogi nastavljaju da rade do sedam uveče, tako da se porodice okupljaju, ukoliko ljudi imaju decu, tek negde oko osam, devet sati, što je jako neoptimalno. Ovo bi značilo da se radi pola sata manje dnevno i pre svega to bi bilo dobro za ekonomiju jer bi to značilo da se stvaraju i neka nova radna mesta”, smatra prof. Đermanović.

Katalonija je na poslednjim izborima podržala opciju premijera Sančeza i ima dugu tradiciju borbe za prava radnika. Na pitanje da li je usvajanje tog predloga pobeda radnika i da li je to ono što su tražili radnici u Kataloniji, profesorka Đermanović odgovara da na neki način - jeste.  

“To bi bila pobeda i mislim da bi se, u stvari, došlo do optimizacije i da bi se radilo efikasnije. Po mom iskustvu i mišljenju, a živim u Španiji već 33 godine, ovde se provodi previše sati na radnom mestu, što ne znači da se više radi i da je učinak veći, naprotiv. Znamo za severnoevropske zemlje, kao što su Švedska i Norveška, gde je broj radnih sati i ta nedelja kraća, da je to mnogo optimalnije, da su ljudi zadovoljni i da ranije dolaze kući, da se okupljaju. Ovde se gubi jako puno vremena i upravo je ono što sam rekla o dvokratnom radnom vremenu, potpuno ubitačno”, navodi prof. Đermanović. 

Prof. Univerziteta Pompeu Fabra dodaje da Katalonija nije toliko podeljena u odnosu na to da li neko više pripada levici ili desnici.  

“Ovde postoji duga tradicija anarhije, koja je postojala i ranije, i pre Španskog građanskog rata od 1936. do 1939, tako da mislim da će Katalonci i partije koje su u Parlamentu to podržati. Smatram da bi to bilo veoma dobro i da bi doprinelo pozitivno ekonomiji. Naravno, to ne podrazumeva nikako smanjenje plata, nego jednostavno optimizaciju koja može da bude pozitivna”, ističe prof. Đermanović.

Na pitanje da li je reč o pokušaju Vlade Pedra Sančeza da osigura podršku radničke klase i konstataciju da imamo iskustvo da se u Srbiji o radnicima i njihovim pravima priča samo užoči izbora, odgovara da je u Španiji relativno šta je, u stvari, radnička klasa.

“Ovde imate mali broj građana koji su zaposleni u državnoj službi i čije je radno mesto obezbeđeno. Većina radi u privatnim firmama i nemaju osigurano svoje radno mesto i to su ljudi, pogotovo mlađi, koji rade veoma  mnogo sati i nisu plaćeni za taj prekovremeni rad”, kaže prof. Đermanović.

Ističe da, i pored toga što ljudi iz Srbije, kada dođu u Španiju, komentarišu kako je sve jeftinije, to nije tačno, te da je glavni problem stambeno pitanje koje kod većine nije rešeno i da, praktično, 80 odsto novca odlazi na stanovanje.  

“To su neka pitanja koja su mnogo važnija nego da li će radno vreme da smanje dva i po sata ili ne. Druga stvar, ovde ima jako puno emigranata. Oni predstavljaju jako bitnu radnu snagu zemlje. Naravno, mnogi rade na crno, prihvataju bilo kakve uslove, tako da i to isto treba imati u vidu. A mislim da oni doprinose jako puno ovoj zemlji jer rade mnoge poslove koje Španci više neće da rade”, napominje prof. Đermanović.

Smatra i da zvanični brojevi, koji se saopštavaju, nisu realni. 

“Ima mnogo onih koji rade na crno, uključujući i emigrante. Ono što je jako bitno je da je socijalistička vlada Pedra Sančeza donela pre pet-šest godina odluku da postoji neki minimalni dohodak za ljude koji su nezaposleni. Svako ko je nezaposlen, pa čak i stranci koji ovde duže žive i koji mogu da dokažu da su tražili posao i da ga nemaju, imaju pomoć od nekih 500 - 600 evra. To je jedna velika ekonomska i socijalna reforma. Da li će ovo sa radnom nedeljom proći ili ne, videćemo. Mislim da bi bilo jako bitno da se to reguliše i da se reguliše to što ljudi koji nemaju stalno zaposlenje, a to je većina, moraju da rade prekovremeno, a da nisu plaćeni za to”, zaključuje u razgovoru za “Svet i mi” Tamara Đermanović, profesorka Fakulteta humanističkih nauka Univerziteta Pompeo Fabra u Barseloni.

Izvor: Insajder