Prof. Maršavelski za “Svet i mi”: Šokantno da niko nije tražio decu otkrivenu u Brčkom (VIDEO)
Policijski službenici Policije Brčko distrikta BiH, u saradnji sa Tužilaštvom Brčko distrikta BiH, Pododjelom za socijalnu zaštitu i Crvenim krstom/križem Brčko distrikta BiH, pronašli su 25. februara veći broj dece i zbrinuli ih na sigurno mesto, saopštila je policija Brčko distrikta BiH. Potom je Tužilaštvo Brčko saopštilo je da su u saradnji sa policijom pronašli 31 maloletno dete u privatnom stambenom objektu u Brčkom i zbrinuli ih na sigurno mesto., a mediji su naveli da su deca uzrasta do 12 godina. O pronađenoj deci razgovarali smo sa profesorom Pravnog fakulteta u Zagrebu Aleksandrom Maršavelskim, stručnjakom za ljudska prava i jednim od autora zakona o femicidu u Bosni i Hercegovini, koji je aktualizovan nakon stravičnog zločina kada je muškarac ubio suprugu i to sve prenosio uživo na društvenim mrežama.
Od dece pronađene u Brčkom, identifikovano je samo njih 19. Za osamnaest je poznato mesto rođenja. Šestoro je rođeno u Rimu, petoro u Hrvatskoj, jedno u Rijeci, dvoje u Barseloni, jedno u Nici, dvoje u Bosni i Hercegovini. Na pitanje ima li prostora uopšte govoriti da je reč o nekom improvizovanom vrtiću, da je tu neko ostavljao decu na čuvanje ili je ovo klasični primer trgovine ljudima, profesor Aleksandar Maršavelski kaže za Insajder da je šokantno da niko nije tražio tu decu i da je među 31 pronađenim detetom u Brčkom najmlađe imalo tek šest meseci dok su trećina otkrivene dece bile bebe.
“Postoje snažni indikatori da bi se ovde moglo raditi o trgovini decom, makar u odnosu na deo dece koja su tamo bila smeštena. U medijima se spominje i kriminalna prošlost žene koja je čuvala tu decu. Veliki broj dece koje se nalazilo u toj kući je takođe indicator, da su bili u lošim higijenskim uslovima i stisnuti zapravo u jednoj maloj kvadraturi. Činjenica je da je vlasnica primala novac za to, s tim da tu treba biti oprezan jer primanje novca u ovom slučaju, barem prema onome što je poznato, je došlo od samih roditelja koji su tamo ostavljali tu decu. I prema svedocima, onim susedima koji su blizu te kuće bili, cela priča upućuje da se radi o ilegalnom vrtiću, što ukazuje svakako na krajnje neodgovorno ponašanje roditelja. Po mom mišljenju, ako istraga pokaže da se i ne radi o trgovini decom, u najmanju ruku se radi o krivičnom delu zapuštanja i zlostavljanja deteta”, kaže profesor Maršavelski.
Dodaje kako je potrebno utvrditi, da bi se videlo da li se ipak radi, barem možda o delu dece i o trgovini ljudima, jesu li oni na bilo koji način tamo iskorišćavani, da li su tamo bili privremeno i da li su trebali biti poslani na neko drugo mesto, te da je to ono što će ova istraga svakako pokazati.
Pokušana je svojevrstna relativizacija slučaja jer su u pitanju bila romska deca. I neverovatno je da ni jedan centar za socijalni rad, niti u Bosni i Hercegovini, niti u Hrvatskoj, odakle su neka deca, uopšte nije imao podatke o njima.
Na pitanje šta se dešava sa sistemima, ne samo u ove dve zemlje, nego generalno u zemljama regiona pa ta deca nekako ostju nevidljiva i podložna ovakvim zloupotrebama, Maršavelski odgovara da prvo ipak treba videti gde ta deca imaju prebivalište.
“Dakle, da li su ona dovedena iz Hrvatske pa ostavljena tamo u Brčkom. Činjenica je da se uglavnom radi o romskoj deci i to je nešto što nas sve treba brinuti i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, jer u Srbiji su baš romska deca najčešće zapravo žrtve trgovine ljudima i posebne mere se moraju usmeriti na njih. Činjenica je da se ta deca nisu vodila kao nestala, a nisu zapravo bila sa svojim roditeljima, odnosno starateljima i to upućuje da se prvenstveno, u najmanju ruku, radi o zapuštanju deteta, gde je deo roditelja, očigledno, barem prema iskazima svedoka, zapravo tamo ostavljalo decu i plaćalo da tamo deca prenoće. Znamo da u vrtićima deca inače ne mogu prenoćiti”, ističe on.
U medijima se pominjalo da su i političari tamo dovodili decu, tako da je moguće da je deo dece bilo žrtve trgovine ljudima. Juče je zabeležen jedan slučaj u Sanskom Mostu, pronađeno je nekoliko dece od jedne do šest godina.Na pitanje da li su u pitanju isti slučaj, i iste okolnosti, odgovara da za sada nema indicija da su ovi slučajevi međusobno povezani, ali da pokazuju koliko su deca, a pogotovo romska, zapravo ranjive grupe izložene ovom problemu.
“Upravo u Bosni i Hercegovini je jedan slučaj gde je i Hrvatska bila uključena. 2015. godine je bio pokrenut jedan postupak protiv bračnog para iz Bosni i Hercegovini i Hrvatske, koji je prisiljavao šestoro romske dece da se bave džeparenjem u Francuskoj. Osam počinilaca koji su učestvovali u tom celom postupku je optuženo još 2018. godine, a prve osude su stigle tek 2022. Neki su osuđeni i 2023., a neki se postupci još vode, što pokazuje isto da ti postupci jako dugo traju. To je isto nešto što predstavlja problem kod trgovine ljudima, jer se sva ta obeležja trgovine ljudima teško dokazuju”, kaže Maršavelski.
Na pitanje zašto postupci traju jako dugo i da li su sistemi svih u region spremni da se suoče sa takvim problemom kao što je trgovina ljudima, naročito kad su deca u pitanju, odgovara da je problem u tome što se kod trgovine ljudima moraju dokazati određene specifične okolnosti koje čine neko delo time.
“Tu su moguće nekakve pretnje, obmane, prevare, vrbovanje, prevoženje, specifični oblici iskorišćavanja koje je cilj cele priče. I da bi se sve to dokazalo, nažalost, tužioci često pribegavaju nekom lakšem krivičnom delu kod kvalifikacije, kod optužnice, kako bi lakše to dokazali. Zateknu dete u ovakvim nehumanim uslovima i njima je sigurno lakše dokazati da se radi o zapuštenoj deci, da su odgovorni i roditelji koji su ih tamo ostavili i te osobe koje su čuvale decu. To je sigurno tužiocima lakše dokazati, nego celu priču da su ta deca trebala završiti možda u Francuskoj ili negde drugde. Nažalost, i to je činjenica”, zaključuje u nrazgovoru za “Svet i mi” profesor sa zagrebačkog Pravnog fakulteta Aleksandar Maršavelski.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.