<article><p>Prof. Obradović kaže da nije zanemarljiv uticaj koji na američko javno mnjenje imaju mreža „X“ milijardera Ilona Maska i „Truth social“ novog predsednika SAD Donalda Trampa, ali se ne bi složio s tim da su društvene mreže presudne za informisanje.</p><p>"Sva relevantna istraživanja pokazuju da tradicionalni mediji i dalje imaju svoj uticaj na javno mnjenje. Ali, treba motriti na te stvari (društvene mreže) i apsolutno ih ne treba zanemariti. Budućnost još uvek ne možemo da predvidimo, ali sigurno da njihov uticaj nije mali“, rekao je prof. Obradović.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DC-14S3h15SA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Komentarišući izjavu Ilona Maska da su korisnici mreže  X sada mejnstrim mediji i da su tradicionalni mediji, poput televizije, prošlost, prof. Obradović je naveo da se ne može reći da su tradicionalni mediji u potpunosti poraženi.</p><p>"Pre dve ili tri godine na Ekonomskom forumu u Davosu se baš govorilo o budućnosti informisanja i društvenih mreža. Toliko je dezinformacija na društvenim mrežama, pa sada na Zapadu imamo jedan fenomen čak i porasta pretplata na ozbiljne medije. Ljudi su umorni od dezinformacija. I, u nekom trenutku, mislim da će globalno ta prezasićenost dovesti do toga da ćemo morati da se vratimo ozbiljnim medijima“, smatra prof. Obradović.</p><p>Dodaje da se za društvene mreže ne može reći da su mediji, već su to akteri nalik medijskim akterima.</p><p>"Negde se nazivaju društvenim medijima, ali ja i dalje to ne želim da koristim, jer mislim da mediji su mediji, oni imaju jasnu uređivačku politiku... Naravno, trebalo bi tako da bude, ali i kod nas i u svetu vidimo da postoje mediji koji apsolutno ne rade u skladu sa kodeksima i u skladu sa odgovornošću prema profesiji. Ako govorimo o medijima kakvi bi oni trebalo da budu, ja apsolutno tu ne bih nikad rekao da su poraženi, jer mediji su uvek i trebalo bi da budu odgovor na jedno stanje informativnog haosa. Ne mogu da kažem da mi nismo u jednom takvom stanju, ali zaista verujem da to dugoročno nije održivo, jer ljudi će uvek težiti ka nekoj sigurnosti, informisanju i svemu ostalom. Ja u to duboko verujem. Možda me naša realnost danas demantuje, jer vidimo koliko je dezinformacija, vidimo koliko se ljudi teško snalaze u informativnom prostoru, ali baš zato mislim da bi to mogao da bude neki zdravorazumski odgovor na ovakvu jednu situaciju, jer čini mi se da smo blizu zasićenja“, kazao je prof. Obradović.</p><p>Upitan koliko naši političari prate međunarodne trendove pojavljivanja na društvenim mrežama, naročito tokom izbornih procesa, ocenio je da oni apsolutno koriste te prednosti, ali ne baš na najbolji način.</p><p>"Mislim da još uvek nismo na tom stepenu razvoja da ih posmatramo kao toliko uticajne. Same naše izborne kampanje i neko odsustvo kreativnosti na svim stranama političkog spektra govore da ne koriste društvene mreže kako bi trebalo. Vidimo da su političari prisutni na društvenim mrežama, ali ono što je meni fenomen jeste da se u okviru izbornih kampanja spotovi zapravo prvo plasiraju na društvenim mrežama, pa ih tek kasnije vidimo na televiziji. Tako da vidimo da se tu poklanja pažnja, ali ja zaista smatram da je pogrešno na društvene mreže plasirati sadržaje koji su, na primer, namenjeni televiziji. Ili da se puka saopštenja, koja cirkularno šalju medijima, na društvene mreže stavljaju samo kao copy-paste. To nije način da se komunicira posredstvom društvenih mreža. I ukoliko naši političari žele da ih koriste na pravi način moraju da poštuju ta pravila društvenih mreža, odnosno tu interaktivnost koju nude društvene mreže, da budu mnogo više u kontaktu sa građanima“, navodi profesor Filozofskog fakulteta u Nišu.</p><p>Prof. Obradović dodaje da na društvenim mrežama nije neophodno imati samo kratke, efektne poruke, jer društvene mreže trpe različite sadržaje.</p><p>"Ali ti sadržaji moraju da budu smisleni, da budu prilagođeni društvenim mrežama i da na pravi način targetiraju određene ciljne grupe. To nije lak posao. I moraju, pre svega, da budu tačne informacije. O tome ne smemo diskutovati, jer vidimo gde nas sve dovodi dezinformisanje u ovom trenutku“, zaključio je profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Neven Obradović, gostujući u emisiji "Svet i mi" na Insajder TV.</p><p>Izvor: Insajder</p></article>

<p>Prof. Obradović kaže da nije zanemarljiv uticaj koji na američko javno mnjenje imaju mreža „X“ milijardera Ilona Maska i „Truth social“ novog predsednika SAD Donalda Trampa, ali se ne bi složio s tim da su društvene mreže presudne za informisanje.</p>
<p>"Sva relevantna istraživanja pokazuju da tradicionalni mediji i dalje imaju svoj uticaj na javno mnjenje. Ali, treba motriti na te stvari (društvene mreže) i apsolutno ih ne treba zanemariti. Budućnost još uvek ne možemo da predvidimo, ali sigurno da njihov uticaj nije mali“, rekao je prof. Obradović.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DC-14S3h15SA&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Komentarišući izjavu Ilona Maska da su korisnici mreže &nbsp;X sada mejnstrim mediji i da su tradicionalni mediji, poput televizije, prošlost, prof. Obradović je naveo da se ne može reći da su tradicionalni mediji u potpunosti poraženi.</p>
<p>"Pre dve ili tri godine na Ekonomskom forumu u Davosu se baš govorilo o budućnosti informisanja i društvenih mreža. Toliko je dezinformacija na društvenim mrežama, pa sada na Zapadu imamo jedan fenomen čak i porasta pretplata na ozbiljne medije. Ljudi su umorni od dezinformacija. I, u nekom trenutku, mislim da će globalno ta prezasićenost dovesti do toga da ćemo morati da se vratimo ozbiljnim medijima“, smatra prof. Obradović.</p>
<p>Dodaje da se za društvene mreže ne može reći da su mediji, već su to akteri nalik medijskim akterima.</p>
<p>"Negde se nazivaju društvenim medijima, ali ja i dalje to ne želim da koristim, jer mislim da mediji su mediji, oni imaju jasnu uređivačku politiku... Naravno, trebalo bi tako da bude, ali i kod nas i u svetu vidimo da postoje mediji koji apsolutno ne rade u skladu sa kodeksima i u skladu sa odgovornošću prema profesiji. Ako govorimo o medijima kakvi bi oni trebalo da budu, ja apsolutno tu ne bih nikad rekao da su poraženi, jer mediji su uvek i trebalo bi da budu odgovor na jedno stanje informativnog haosa. Ne mogu da kažem da mi nismo u jednom takvom stanju, ali zaista verujem da to dugoročno nije održivo, jer ljudi će uvek težiti ka nekoj sigurnosti, informisanju i svemu ostalom. Ja u to duboko verujem. Možda me naša realnost danas demantuje, jer vidimo koliko je dezinformacija, vidimo koliko se ljudi teško snalaze u informativnom prostoru, ali baš zato mislim da bi to mogao da bude neki zdravorazumski odgovor na ovakvu jednu situaciju, jer čini mi se da smo blizu zasićenja“, kazao je prof. Obradović.</p>
<p>Upitan koliko naši političari prate međunarodne trendove pojavljivanja na društvenim mrežama, naročito tokom izbornih procesa, ocenio je da oni apsolutno koriste te prednosti, ali ne baš na najbolji način.</p>
<p>"Mislim da još uvek nismo na tom stepenu razvoja da ih posmatramo kao toliko uticajne. Same naše izborne kampanje i neko odsustvo kreativnosti na svim stranama političkog spektra govore da ne koriste društvene mreže kako bi trebalo. Vidimo da su političari prisutni na društvenim mrežama, ali ono što je meni fenomen jeste da se u okviru izbornih kampanja spotovi zapravo prvo plasiraju na društvenim mrežama, pa ih tek kasnije vidimo na televiziji. Tako da vidimo da se tu poklanja pažnja, ali ja zaista smatram da je pogrešno na društvene mreže plasirati sadržaje koji su, na primer, namenjeni televiziji. Ili da se puka saopštenja, koja cirkularno šalju medijima, na društvene mreže stavljaju samo kao copy-paste. To nije način da se komunicira posredstvom društvenih mreža. I ukoliko naši političari žele da ih koriste na pravi način moraju da poštuju ta pravila društvenih mreža, odnosno tu interaktivnost koju nude društvene mreže, da budu mnogo više u kontaktu sa građanima“, navodi profesor Filozofskog fakulteta u Nišu.</p>
<p>Prof. Obradović dodaje da na društvenim mrežama nije neophodno imati samo kratke, efektne poruke, jer društvene mreže trpe različite sadržaje.</p>
<p>"Ali ti sadržaji moraju da budu smisleni, da budu prilagođeni društvenim mrežama i da na pravi način targetiraju određene ciljne grupe. To nije lak posao. I moraju, pre svega, da budu tačne informacije. O tome ne smemo diskutovati, jer vidimo gde nas sve dovodi dezinformisanje u ovom trenutku“, zaključio je profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Neven Obradović, gostujući u emisiji "Svet i mi" na Insajder TV.</p>
<p>Izvor: Insajder</p>

Teme

Profesor Neven Obradović sa Filozofskog fakulteta u Nišu, foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Facebook (META)

Društvene mreže

Više od vesti

Prof. Neven Obradović za „Svet i mi“: Ljudi širom sveta umorni od dezinformacija, neophodan povratak ozbiljnim medijima (VIDEO)

Prof. Neven Obradović za „Svet i mi“: Ljudi širom sveta umorni od dezinformacija, neophodan povratak ozbiljnim medijima (VIDEO)

Tagovi: