Prof. Pravnog fakulteta u Kragujevcu Borko Mihajlović za Insajder: Lična podrška postoji, dok institucionalna zavisi od fakulteta do fakulteta (VIDEO)

Blokade fakulteta i protesti studenata i građana zbog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, kada je svoj život izgubilo petnaestoro ljudi, ušle su u treći mesec. Fakulteti Univerziteta u Kragujevcu pridružili su se svojim kolegama u decembru, a odluku o stupanju u blokadu pravnici su doneli na sebi svojstven način - referendumom. Profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu Borko Mihajlović kaže da su se potrudili tada da taj postupak bude što demokratičniji i što transparentniji, a da trenutno svoje vreme provode u spremanju ispita. 

“Oni su i dalje u blokadi i ja ih povremeno obilazim, razgovaram sa njima. Oni su dobro raspoloženi, odlično organizovani. Dosta vremena provode učeći. I oni zaista, kao i mi profesori, jedva čekaju da se vrate radnim obavezama, dakle da se sve ovo završi, ali primećujem kod njih i upornost i strajnost, strpljenje i prosto svest da će do toga doći samo nakon potpunog i suštinskog ispunjenja zahteva”, kaže profesor Borko Mihajlović. 

Rektorski kolegijum Univerziteta u Kragujevcu još uvek nije podržao studente koji su u blokadi. Profesor Borko Mihajlović napominje, da treba razlikovati ličnu od institucionalne podrške. On smatra da je za utvrđivanje podrške studentima od strane fakulteta, najbolje pogledati formulacije koje su nastavno-naučna veća koristila kada su izražavala tu podršku. 

“Sada se ona kreće od neke, onako po mom mišljenju, relativno blaže podrške - kroz podršku realizaciji prava studenta na mirno okupljanje, pa onda imamo neke formulacije da se zahteva od državnih organa da utvrde sve što se dogodilo povodom pada nadstrešnice u Novom Sadu i najintenzivniji vid te institucionalne podrške je preuzimanje studentskih zahteva na sebe - što je nedavno učinilo, ako se ne varam, Nastavno-umetničko veće ”, kaže profesor Borko Mihajlović. 

Međutim, podrška između studenata i profesora Univerziteta u Kragujevcu postoji od samog početka, ističe profesor Mihajlović.

“Ovi studenti i pojedini profesori su se spontano organizovali i naravno naročito nakon onih nemilih događaja u Beogradu i Novom Sadu, osetili su potrebu da obuku redarske prsluke i da stanu ispred i iza svojih studenata, dakle, da štite njihov fizički integritet. U principu ta podrška varira. Lična podrška postoji, institucionalna - možemo reći da se razlikuje od fakulteta do fakulteta”, smatra profesor Borko Mihajlović. 

Podsećamo, studenti Fakulteta medicinskih nauka (FMN) u Kragujevcu su 13. januara osudili ponašanje zaposlenih na fakultetu, zbog, kako su tada naveli, korišćenja svojih pozicija za "targetiranje i diskreditovanje određenih studenata i njihovih roditelja". Potom su i 23.januara osudili upravu tog fakulteta i dekana Vladimira Janjića zato što se nisu oglasili povodom niza incidenata tokom mirnih protesta u kojima su studenti bili teško povređeni i zbog objavljivanja prijava za januarski ispitni rok. 

Profesor Borko Mihajlović ističe da mediji dešavanja na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu često pogrešno vezuju za dešavanja u celom Rektoratu, te da sličnih događaja nije bilo na Pravnom fakultetu. 

“Ono što mogu da kažem jeste to da na Pravnom fakultetu takve vrste pritisaka nije bilo. Ono što je njima zasmetalo u jednom trenutku jeste bio pokušaj zakazivanja januarskog ispitnog roka i to neposredno nakon što su oni na plenumu u Beogradu većinom odlučili da tog roka ne bude. To su shvatili kao vid pritiska, to je bilo tokom januara meseca, ali je i taj problem relativno brzo razrešen. Oni su reagovali i uprava je brzo odustala od organizacije ispitnog roka”, kaže profesor Borko Mihajlović. 

Istovremeno, dok su studenti u Kragujevcu protestovali zbog pokušaja organizacije i sprovođenja januarskog ispitnog roka, isti problem rešavale su i njihove kolege u Novom Sadu, kada je novosadski Pravni fakultet pokušao da rok održi u zgradi suda. 

“Ako recimo uporedimo, bila je dosta aktuelna ona priča oko organizacije roka na novosadskom Pravnom fakultetu. Čini mi se da je intenzitet problema i onoga što se dešavalo u Kragujevcu bio neuporedivo manji u odnosu na to o čemu se pričalo u Novom Sadu”, kaže profesor Borko Mihajlović.  

Dijaloga za sada u Kragujevcu, koliko je poznato profesoru Borku Mihajloviću, za sada nema. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je 3. februara poziv za dijalog isključivo i samo beogradskom Rektorskom kolegijumu, koji je taj predlog odbio.  

“Koliko je meni poznato, za sad nema nekih nagoveštaja da bi neki slični pozivi za dijalog ili za  učešće u nekim ekspertskim grupama, da su upućivani ili da će biti upućivani Kragujevačkom Univerzitetu. Meni nije poznato, naravno ja sam profesor Pravnog fakulteta, nisam deo uprave fakulteta, nisam deo uprave univerziteta. Ti pozivi se svakako upućuju zvaničnim pozivima upravama, odnosno nadležnim organima fakulteta”, ističe profesor Borko Mihajlović. 

Studenti i građani u Kragujevcu nastavljaju da svakog dana petnaestominutnom tišinom i blokadom raskrsnica odaju poštu stradalima. 

“Protesti u Kragujevcu su isto dosta masovni. Svi fakulteti koji se nalaze u Kragujevcu su u blokadi otprilike nekih mesec i po dana i malo duže od toga. Tako da mislim da je sve ono što se dešava u Kragujevcu isto vredno pažnje i da ti protesti zaista imaju snagu”, ukazuje profesor Borko Mihajlović. 

Za naredni period najavljeni su i veći protesti u Kragujevcu. Studenti kragujevačkih fakulteta pozivaju na 15-časovnu blokadu u tom gradu 15. februara pod nazivom "Sretnimo se na Sretenje", a očekuje se i dolazak studenata drugih univerziteta u zemlji. 

Izvor: Insajder