Prof. Smiljka Tomanović: Fascinantna je neočekivana studentska organizovanost i način odlučivanja (VIDEO)

Tomanović ističe kako nemamo pouzdano saznanje šta jeste, misli i očekuje određena generacija. 

“Ranije su rađena istraživanja sa mladima, socijalno-psihološka istraživanja vrednosti, znalo se kako se kreću vrednosti među mladima. Sada je trend da se o mladima govori u smislu generacija na osnovu nekih pojmova iz domena popularne kulture, kao što su milenijalci, zumeri. Te kategorije su, zapravo, izmislili novinari da bi dali nekakav konceptualni okvir da objasne ponašanja nekih generacija. Međutim, to je prilično zavaravajuće”, navodi ona.

Društveni aktivizam i građanska odgovornost često se prenose sa generacije na generaciju. Zanimljivi podaci pokazuju da su roditelji više od polovine studenata koji su danas aktivni u protestima i blokadama učestvovali u građanskim protestima 90-ih i 2000-ih. Ova činjenica otvara pitanje kako se društvena svest i buntovnički duh prenose kroz vaspitanje i porodične priče.

“Da bismo malo dubinski ispitali šta se iza toga krije, počeli smo drugu fazu istraživanja, a to su intenzivni dubinski intervjui sa manjim brojem, ali izrazito aktivnih studenata na nekoliko fakulteta u Beogradu. Nije bitna reprezentativnost, hoćemo da uhvatimo suštinu tog intergeneracijskog prenošenja i uopšte poimanja procesa. Prvi intervjui, a oni su još su u toku, pokazuju da student aktivista sa jednog fakulteta kaže: “Ja sam odrastao uz te porodične priče”. Moram da naglasim da smo birali za ispitanike one čiji su roditelji bili aktivni u studentskom protestu 1996. i 1997. To je moguće jer je 28 godina razlike između ta dva protesta. On kaže, ja sam odrastao na tim porodičnim pričama i simpatično je da je rekao “meni je čak bilo žao što nisam tada bio mlad””, ističe Tomanović.

Iako bi se mogle očekivati veće generacijske nesuglasice, podaci pokazuju da je svega 3,8% roditelja izrazilo protivljenje učešću njihove dece u protestima.

“I za to bismo morali da nađemo ispitanike koji su tako odgovorili. Tu su dve kategorije ponuđenih odgovora. Jedna je da su pokušali da me spreče, a druga da su me ubeđivali da se vratim kući. Kada se saberu, to je 3,8 %. Imate one koji se ne izjašnjavaju i one koji aktivno ili pasivno podržavaju. Moramo da imamo u vidu da je to bio sam početak, prvih mesec dana i kad je ceo taj pokret bio tek u usponu, a prvi veliki događaj bila je Slavija. Pitali smo studente da se osvrnu na to. Pitanje je da li bismo sada dobili drugačije odgovore. Ono što mogu da predpostavim je da je jedan broj roditelja bio zabrinut za bezbednost deteta, a jedan opet broj roditelja je možda imao otpor”, dodaje ona.

Studentski bunt izazvao je različite reakcije u društvu. Protesti su doneli i neka neočekivana rešenja u organizaciji i donošenju odluka, što se sada preliva i na širu zajednicu. 

“Agencije pokazuju da otprilike dve trećine ispitanika ljudi u celoj Srbiji ima pozitivan stav. To je pouzdan podatak. Ono što je meni fascinantno, a budem nekada i na plenumima kao posmatrač, je ta neočekivana organizovanost. Vidim efekte kako se spremaju ti veliki protesti, marševi, kako je sve promišljeno. Znate kako je izgledala bezbednost 15. marta i šta je fenomenalnom organizacijom bezbednosti izbegnuto, toga smo svi svesni. Ono što je isto velika stvar koja se izrodila iz ovoga, to je jedan potpuno fascinantan način odlučivanja,  plenumski, koji se sada preliva na zborove građana, koji su ta direktna demokratija. Zborovi u nekom pravno-organizacijskom smislu, u sadašnjem kontekstu, nemaju neki dalek domet odlučivanja, ali oni jesu simbolička vrednost”, zaključuje u razgovoru ta 3D profesorka Smiljka Tomanovic.

 Izvor: Insajder