<article>Objašnjava da ih odlikuje ekstremno delovanje i, vrlo često, specifična odanost pripadnika harizmatskom vođi. On ističe i da je potrebno da eksperti demaskiraju nehumano i kriminalno postupanje određenih kultova i sekti koji negativno deluju na ovim prostorima.Todorović je podsetio da se sve verske zajednice dele na kultove, sekte, denominacije i crkve.„Kultovi se nalaze na najnižem nivou tog verskog organizovanja. Ako hoćemo pošteno, od njih nekako sve i krene, pa ukoliko u međuvremenu ne nestanu - onda narastu do neke sekte, a neke možda u međuvremenu dobace i do denominacije i crkve. No, ukoliko govorimo samo o sektama, one su uvek postojale kroz ljudsku istoriju, mi danas uglavnom imamo u vidu najekstremnije oblike njihovog ispoljavanja - to su okultne, satanističke, totalitarne, destruktivne, polutajne ili tajne grupe i udruženja. Ne može se jasno i precizno utvrditi njihov broj. I kad bi se mogao utvrditi, onda više ne bi bile sekte, odnosno ne bi bile tajne i nepoznate običnom svetu. Odlikuje ih ekstremno delovanje, vrlo često jedna vrsta specifične odanosti pripadnika harizmatskom vođi, vrlo često ih odlikuje i napuštanje dotadašnjeg društvenog života, što podrazumeva odbacivanja prijatelja, vrlo često i roditelja i bliskih rođaka. Postoji isključivo i samo delovanje u korist sekte i u korist harizmatskog vođe“, naveo je Todorović.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fd6WYuSondt8%3Fsi%3DPFC9aBZuiF-7f-aI&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Sekte su oduvek postojaleU tom smislu je naveo da u sociologiji religije postoje brojni primeri kroz istoriju, a najpoznatiji su masovno samoubistvo pripadnika Hrama naroda Džima Džounsa u Francuskoj Gvajani, zatim pomor kompjuterske sekte u Kaliforniji i trovanje u podzemnoj železnici Tokija.„To su ti ekstremni oblici verskog organizovanja, koji nisu popularni, njima ne pripada veliki broj pojedinaca, ali upravo zbog toga što uspevaju da zadobiju pažnju nekih novih ljudi oni s vremenom nestaju negde, pa se pojavljuju ponovo kao nove forme verskog organizovanja“, dodao je Todorović.Prema njegovim rečima, sekte su uvek postojale - u hinduizmu, budizmu, hrišćanstvu, među Jevrejima...„Dakle, hiljadama godina unazad. No, kad govorimo danas o sektama, obični ljudi gube iz vida da se to uglavnom misli na tzv. novoprotestanske oblike organizovanja - dakle, verske zajednice koje su nastale pedesetih i šezdesetih godina 20. veka u Americi, odnosno, bolje i preciznije rečeno, nakon odvajanja protestantizma kao trećeg kraka hrišćanstva u 15. veku od dotadašnjeg jedinstvenog hrišćanstva, koje se delilo na pravoslavce i rimokatolike. To su te, kako ih mi danas obično zovemo, sekte, a misli se na, recimo, Hrišćansku adventističku crkvu, na Hrišćansku baptističku crkvu... No, danas niko normalno neće reći za, na primer, adventiste u Americi da su sekta. Oni su već uveliko dobro razvijena denominacija na putu da postane crkva. Ili, recimo, Hrišćanska baptistička crkva, kojoj je pripadao Bil Klinton, jedan od poslednjih američkih predsednika, to je uveliko i dobro razvijena crkva u Americi. Dakle, u zavisnosti od tog stepena organizovanja kult – sekta –denominacija - crkva, neka verska zajednica konkretno može imati taj status i vremenom ga menjati. Napredovati na gore, ali vremenom i padati ukoliko izgubi interesovanje među ljudima i na određenoj teritoriji“, ističe profesor.Potrebna dodatna zakonska rešenjaUpitan koliki je problem to što za manje religijske denominacije javnost, neretko iz neznanja, koristi termin "sekta", Todorović je rekao da tome, svojom neodgovornošću, malo mogu da doprinesu i pripadnici velikih verskih zajednica na ovim prostorima - Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva, pa i Islamska zajednica, i to zato što sebično govore samo o svojim vernicima kao pravim vernicima.„No, ima jedan mnogo veći problem u sociologiji religije, a to je da u poslednje vreme na društvenu scenu dolaze pripadnici novih religioznih pokreta - sekti i kultova - koji su posebno popularni u drugoj polovini 20. veka. Mladi ljudi u tragalaštvu za novim saznanjima, novim odgovorima na stare dileme, pa i zbog nekih ličnih problema koje imaju u svakodnevnom životu – posežu za tim novim religioznim pokretima. E, upravo ti novi religiozni pokreti, koji vrlo često imaju negativnu komponentu u svom radu i delovanju, privuku pažnju običnih ljudi, a od onih koji su nenamerni bivaju zloupotrebljeni kroz ime sekta. Kao sociolog religije, mogao bih samo da preporučim društvenoj zajednici da bi bilo od presudnog značaja da se poradi ne samo na zakonu o verskim zajednicama, nego na nizu podzakonskih akata kojima bi se regulisalo to negativno delovanje takvih oblika verskog organizovanja. Zatim da se otvori medijski prostor za sučeljavanje različitih religijskih mišljenja, odnosno za aktivno učestvovanje pripadnika različitih verskih zajednica. I, konačno, da se otvori put stručnjacima, ekspertima, koji bi demaskirali nehumano i kriminalno postupanje određenih kultova i pojedinih sekti koji negativno deluju na ovim prostorima“, zaključio je Dragan Todorović.Izvor: Insajder</article>

Objašnjava da ih odlikuje ekstremno delovanje i, vrlo često, specifična odanost pripadnika harizmatskom vođi. On ističe i da je potrebno da eksperti demaskiraju nehumano i kriminalno postupanje određenih kultova i sekti koji negativno deluju na ovim prostorima.
Todorović je podsetio da se sve verske zajednice dele na kultove, sekte, denominacije i crkve.
„Kultovi se nalaze na najnižem nivou tog verskog organizovanja. Ako hoćemo pošteno, od njih nekako sve i krene, pa ukoliko u međuvremenu ne nestanu - onda narastu do neke sekte, a neke možda u međuvremenu dobace i do denominacije i crkve. No, ukoliko govorimo samo o sektama, one su uvek postojale kroz ljudsku istoriju, mi danas uglavnom imamo u vidu najekstremnije oblike njihovog ispoljavanja - to su okultne, satanističke, totalitarne, destruktivne, polutajne ili tajne grupe i udruženja. Ne može se jasno i precizno utvrditi njihov broj. I kad bi se mogao utvrditi, onda više ne bi bile sekte, odnosno ne bi bile tajne i nepoznate običnom svetu. Odlikuje ih ekstremno delovanje, vrlo često jedna vrsta specifične odanosti pripadnika harizmatskom vođi, vrlo često ih odlikuje i napuštanje dotadašnjeg društvenog života, što podrazumeva odbacivanja prijatelja, vrlo često i roditelja i bliskih rođaka. Postoji isključivo i samo delovanje u korist sekte i u korist harizmatskog vođe“, naveo je Todorović.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fd6WYuSondt8%3Fsi%3DPFC9aBZuiF-7f-aI&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Sekte su oduvek postojale
U tom smislu je naveo da u sociologiji religije postoje brojni primeri kroz istoriju, a najpoznatiji su masovno samoubistvo pripadnika Hrama naroda Džima Džounsa u Francuskoj Gvajani, zatim pomor kompjuterske sekte u Kaliforniji i trovanje u podzemnoj železnici Tokija.
„To su ti ekstremni oblici verskog organizovanja, koji nisu popularni, njima ne pripada veliki broj pojedinaca, ali upravo zbog toga što uspevaju da zadobiju pažnju nekih novih ljudi oni s vremenom nestaju negde, pa se pojavljuju ponovo kao nove forme verskog organizovanja“, dodao je Todorović.
Prema njegovim rečima, sekte su uvek postojale - u hinduizmu, budizmu, hrišćanstvu, među Jevrejima...
„Dakle, hiljadama godina unazad. No, kad govorimo danas o sektama, obični ljudi gube iz vida da se to uglavnom misli na tzv. novoprotestanske oblike organizovanja - dakle, verske zajednice koje su nastale pedesetih i šezdesetih godina 20. veka u Americi, odnosno, bolje i preciznije rečeno, nakon odvajanja protestantizma kao trećeg kraka hrišćanstva u 15. veku od dotadašnjeg jedinstvenog hrišćanstva, koje se delilo na pravoslavce i rimokatolike. To su te, kako ih mi danas obično zovemo, sekte, a misli se na, recimo, Hrišćansku adventističku crkvu, na Hrišćansku baptističku crkvu... No, danas niko normalno neće reći za, na primer, adventiste u Americi da su sekta. Oni su već uveliko dobro razvijena denominacija na putu da postane crkva. Ili, recimo, Hrišćanska baptistička crkva, kojoj je pripadao Bil Klinton, jedan od poslednjih američkih predsednika, to je uveliko i dobro razvijena crkva u Americi. Dakle, u zavisnosti od tog stepena organizovanja kult – sekta –denominacija - crkva, neka verska zajednica konkretno može imati taj status i vremenom ga menjati. Napredovati na gore, ali vremenom i padati ukoliko izgubi interesovanje među ljudima i na određenoj teritoriji“, ističe profesor.
Potrebna dodatna zakonska rešenja
Upitan koliki je problem to što za manje religijske denominacije javnost, neretko iz neznanja, koristi termin "sekta", Todorović je rekao da tome, svojom neodgovornošću, malo mogu da doprinesu i pripadnici velikih verskih zajednica na ovim prostorima - Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva, pa i Islamska zajednica, i to zato što sebično govore samo o svojim vernicima kao pravim vernicima.
„No, ima jedan mnogo veći problem u sociologiji religije, a to je da u poslednje vreme na društvenu scenu dolaze pripadnici novih religioznih pokreta - sekti i kultova - koji su posebno popularni u drugoj polovini 20. veka. Mladi ljudi u tragalaštvu za novim saznanjima, novim odgovorima na stare dileme, pa i zbog nekih ličnih problema koje imaju u svakodnevnom životu – posežu za tim novim religioznim pokretima. E, upravo ti novi religiozni pokreti, koji vrlo često imaju negativnu komponentu u svom radu i delovanju, privuku pažnju običnih ljudi, a od onih koji su nenamerni bivaju zloupotrebljeni kroz ime sekta. Kao sociolog religije, mogao bih samo da preporučim društvenoj zajednici da bi bilo od presudnog značaja da se poradi ne samo na zakonu o verskim zajednicama, nego na nizu podzakonskih akata kojima bi se regulisalo to negativno delovanje takvih oblika verskog organizovanja. Zatim da se otvori medijski prostor za sučeljavanje različitih religijskih mišljenja, odnosno za aktivno učestvovanje pripadnika različitih verskih zajednica. I, konačno, da se otvori put stručnjacima, ekspertima, koji bi demaskirali nehumano i kriminalno postupanje određenih kultova i pojedinih sekti koji negativno deluju na ovim prostorima“, zaključio je Dragan Todorović.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

220x391

325x200

336x450

410x251

820x503

900x375

Više od vesti

Prof. Todorović: Potrebno demaskirati nehumano i kriminalno postupanje kultova i sekti (VIDEO)