<article>"Šaljemo na razne načine, kontinuirano, poruku mladim ljudima da je profesija nastavnika nevažna, da njihov status nije bitan, da nam kao društvu nije važno obrazovanje. Ja se pitam kako računamo da će biti zainteresovani za obrazovanje ako ga mi, kao društvo, obesmišljavamo", rekao je Baucal.Profesori godinama upozoravaju na to da neće imati ko da podučava decu. Na pitanje da li će se doći u situaciju da se penzionisani prosvetni radnici vraćaju da rade, Baucal je odgovorio da nije najgore kratkoročno rešenje, ali da je potrebno dugoročno sagledati problem."Sve što vidimo je rezultat dugoročnog trenda. I ranije smo znali da za neke predmete postoji problem i mogli to da predvidimo, ali mi smo kao društvo slabi za dugoročne probleme. Kod nas se politika vodi od danas do sutra", ocenio je on."Mi kao društvo osim znanja i obrazovanja nemamo bolji resurs - nemamo naftu i zlato, nismo nasledili bogatu državu. Ovo je lepa država, ali bolje resursa od ljudi i njihovog obrazovanja nemamo, a mi se prema tome ponašamo veoma neodgovorno", dodao je Baucal.Na pitanje da li bi samo povećanje plata povećalo interesovanje za prosvetu, Baucal je rekao da to pozitivno uticalo, ali da ne bi rešilo problem."Puno toga je u statusu profesije. Moramo da pređemo sa reči na dela. Uvek kažemo da je obrazovanje važno, ali mladi ljudi, učenici i nastavnici treba da dožive da kada se sastavlja Vlada, da jedna od najvažnijih tema u pregovorima bude ko će biti ministar ili ministarka obrazovanja", naglasio je Baucal.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FeqllaoJ4f0M&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure> I ove godine se na psihologiji na Filozofskom fakultetu prijavilo četiri puta više kandidata. Na pitanje otkud toliko interesovanje, Baucal je odgovorio da je za tu profesiju oduvek bilo interesovanja."To je razumljivo jer je to disciplina koja je deo svake profesije i u svakom sektoru imate prostora da doprinesete kao psiholog. Takođe, od pandemije je i poraslo interesovanje što je verovatno efekat raširenog stresa u društvu pa mladi vide psihologiju kao profesiju za budućnost", istakao je Baucal.Rezultati male mature lošiji su nego prošle godine. Govoreći o tome, Baucal je rekao da ne treba prema tim rezultatima ocenjivati da li učenici znaju više ili manje. Dodao je da je teško porediti rezultate među godinama zato što se novi testovi prave svake godine te da ne može da se garantuje da će test biti teži ili lakši."Ako je test bio teži, onda će generacija dece s istim znanjem postizati manje rezultate. Mislim da je to vrlo važno da razumemo zato što nekada čujemo iz Ministarstva prosvete kada se podigne prosek da kažu: 'Evo, obrazovanje je bolje'. To nije tako, dovoljno je da olakšate test i prosek će biti bolji", naglasio je Baucal.Reforma obrazovanja počela je 2017. godine, uvođenjem novih predmeta i nastavnih planova, međutim, ne postoji nijedno istraživanje koje pokazuje efekte te reforme. Komentarišući to, Baucal je rekao da je niz reformi započet od 2000. godine, da nisu sve reforme i ideje bile loše ali da je problem bila realizacija."Zamislite da gradite kuću od deset spratova i kada sazidate prvi sprat, vama se promeni ministar i onda kaže: 'Baš me briga za temelje i prvi sprat, napravi ću drugi sprat kako se meni sviđa'... Naše obrazovanje je sada kao arheološki slojevi starih reformi - i nije problem i njihovom sadržaju, već u realizaciji koja je bila loša", zaključio je Baucal.Izvor: Insajder</article>

"Šaljemo na razne načine, kontinuirano, poruku mladim ljudima da je profesija nastavnika nevažna, da njihov status nije bitan, da nam kao društvu nije važno obrazovanje. Ja se pitam kako računamo da će biti zainteresovani za obrazovanje ako ga mi, kao društvo, obesmišljavamo", rekao je Baucal.
Profesori godinama upozoravaju na to da neće imati ko da podučava decu. Na pitanje da li će se doći u situaciju da se penzionisani prosvetni radnici vraćaju da rade, Baucal je odgovorio da nije najgore kratkoročno rešenje, ali da je potrebno dugoročno sagledati problem.
"Sve što vidimo je rezultat dugoročnog trenda. I ranije smo znali da za neke predmete postoji problem i mogli to da predvidimo, ali mi smo kao društvo slabi za dugoročne probleme. Kod nas se politika vodi od danas do sutra", ocenio je on.
"Mi kao društvo osim znanja i obrazovanja nemamo bolji resurs - nemamo naftu i zlato, nismo nasledili bogatu državu. Ovo je lepa država, ali bolje resursa od ljudi i njihovog obrazovanja nemamo, a mi se prema tome ponašamo veoma neodgovorno", dodao je Baucal.
Na pitanje da li bi samo povećanje plata povećalo interesovanje za prosvetu, Baucal je rekao da to pozitivno uticalo, ali da ne bi rešilo problem.
"Puno toga je u statusu profesije. Moramo da pređemo sa reči na dela. Uvek kažemo da je obrazovanje važno, ali mladi ljudi, učenici i nastavnici treba da dožive da kada se sastavlja Vlada, da jedna od najvažnijih tema u pregovorima bude ko će biti ministar ili ministarka obrazovanja", naglasio je Baucal.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FeqllaoJ4f0M&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
I ove godine se na psihologiji na Filozofskom fakultetu prijavilo četiri puta više kandidata. Na pitanje otkud toliko interesovanje, Baucal je odgovorio da je za tu profesiju oduvek bilo interesovanja.
"To je razumljivo jer je to disciplina koja je deo svake profesije i u svakom sektoru imate prostora da doprinesete kao psiholog. Takođe, od pandemije je i poraslo interesovanje što je verovatno efekat raširenog stresa u društvu pa mladi vide psihologiju kao profesiju za budućnost", istakao je Baucal.
Rezultati male mature lošiji su nego prošle godine. Govoreći o tome, Baucal je rekao da ne treba prema tim rezultatima ocenjivati da li učenici znaju više ili manje. Dodao je da je teško porediti rezultate među godinama zato što se novi testovi prave svake godine te da ne može da se garantuje da će test biti teži ili lakši.
"Ako je test bio teži, onda će generacija dece s istim znanjem postizati manje rezultate. Mislim da je to vrlo važno da razumemo zato što nekada čujemo iz Ministarstva prosvete kada se podigne prosek da kažu: 'Evo, obrazovanje je bolje'. To nije tako, dovoljno je da olakšate test i prosek će biti bolji", naglasio je Baucal.
Reforma obrazovanja počela je 2017. godine, uvođenjem novih predmeta i nastavnih planova, međutim, ne postoji nijedno istraživanje koje pokazuje efekte te reforme. Komentarišući to, Baucal je rekao da je niz reformi započet od 2000. godine, da nisu sve reforme i ideje bile loše ali da je problem bila realizacija.
"Zamislite da gradite kuću od deset spratova i kada sazidate prvi sprat, vama se promeni ministar i onda kaže: 'Baš me briga za temelje i prvi sprat, napravi ću drugi sprat kako se meni sviđa'... Naše obrazovanje je sada kao arheološki slojevi starih reformi - i nije problem i njihovom sadržaju, već u realizaciji koja je bila loša", zaključio je Baucal.
Izvor: Insajder

Teme

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Profesor Baucal: Nema razloga za iznenađenje zbog slabog interesovanja za nastavničke smerove na fakultetima (VIDEO)