<article>U ustanovama obrazovanja i vaspitanja zakonom je zabranjen svaki oblik nasilja. Ipak, vesti o nasilju u školama nižu se prethodnih godina, a žrtve su svi – i učenici i nastavnici. Aleksandar Baucal, psiholog i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže za Insajder da je od početka 2000-ih krenulo ozbiljno promišljanje o reformi obrazovanja, a jedna od ključnih tema postalo je – nasilje u školi. “Od tog trenutka je podignuta svest o tome šta je sve nasilje u školi, odnosno šta je to što smo mi normalizovali u nekoj našoj tradiciji, u nekoj našoj svakodnevnoj praksi, a da to ne bi smelo da se dešava u obrazovanju”, rekao je Baucal.Baucal ističe da se nasilje u školama ne sme tretirati kao zaseban entitet, već kao problem koji se preliva iz društva u kome je ono legitimizovano, čak postalo i faktor koji “dovodi do uspeha”. A kada se u takvom društvu incident desi, strategija odnosa prema nasilju postala je – “ćuti i trpi”.“Toliko smo otupeli da ako bi sad desila neka situacija u kojoj se roditelji i nastavnik posvađaju oko bilo koje teme u vezi sa učenicima,  da je to već postala svakodnevnica koja opterećuje i mnoge roditelje, opterećuje i mnoge nastavnike,  a mi nekako zauzivamo strategu ćuti i trpi. Trpljenje ne može biti dugoročna strategija, zato što će incidenti da se uvećavaju, a naše trpljenje u nekom trenutku može da nestane. Šta onda se dešava?  Onda se dešava eksplozija. Na neki način zbog takvog odnosa prema nasilju i obrazovanju,  u stvari svi sedimo na buretu baruta i sad je samo pitanje lutrije”, rekao je Baucal.Kao jedan od glavnih razloga za stvaranje ovakve klime, profesor vidi i u nerazumevanju i nepoverenju u “pravu svrhu obrazovnog sistema”.“Mnoga deca idu u školu, oni tamo uče neke stvari za koje ne veruju da ih pripremaju za život. Roditelji takođe, verovatno, misle da je u školi jedino važno samo da učenici dobiju dobre ocene. A ono što je suština obrazovanja, to je da učenici postanu bolji ljudi, kompetentniji ljudi. Veliki broj roditelja ne vidi da se to dešava u školi.  Veliki broj nastavnika takođe ima osećaj da radi posao koji se ne ceni u društvu i oni na neki način imaju i jedan objektivan dokaz. I kada vi stavite puno ljudi da provodi vreme u nečemu u čemu niko ne vidi smisao,  onda ste stvorili psihološke preduslove da ljudi postanu nervozni, agresivni, napeti i u takvim okolnostima neki mali incident, neka reč, neki pogled, vrlo lako može da bude ona tačka koja nekoga prebaci iz tog stanja neke povišene negativnosti u agresiju”, objasnio je Baucal.Nerazumevanjem, normalizovanjem nasilja i njegovom glorifikacijom u društvu, struka kaže – dolazi do eskalacije nasilja u školama.“U poslednjih desetak godina mi ne možemo da govorimo više o tome da imamo samo utisak da ima više nasilja, nego da nasilja zaista ima više. Nažalost, to je opet odgovornost države,  trebalo bi da imamo neku validnu, pouzdanu statistiku koja registruje svaki incident nasilja i onda bismo mogli da kažemo tačno koliko je to nasilja više. Iz svakodnevnih vesti vidimo da su incidenti koji se dašavaju u školi sve gori i gori i da period između tih tragičnih incidenata postaje sve kraće i kraće. To znači da ne samo da se uvećava količina nasilja u školi, nego ono postaje dramatičnije”, rekao je Baucal.Međutim, ono što struka naziva eskalacijom, iz Ministarstva prosvete smatraju percepcijom. U pisanom odgovoru Insajderu navode da se ne može govoriti, niti tvrditi da je broj nasilnih situacija u školama u drastičnom povećanju, niti se može tvrditi da se nasilne situacije vršnjačkog i drugih vrsta nasilja dešavaju jedino u školskom okruženju.“Ono što se može tvrditi jeste činjenica da je nasilje, pa i vršnjačko, danas vidljivije u odnosu na period od pre 10, 20 godina. Razlog tome je što su građani senzibilisani za prepoznavanje svih oblika nasilja: fizičko, digitalno, seksualno, psihološko”, odgovorilo je Ministarstvo prosvete u pisanom odgovoru Insajderu. Nakon majskih tragedija u OŠ  “Vladislav Ribnikar” i selima Duboni i Malom Orašju, nastala je “Majska platforma”, kao društveni odgovor nasilju. Pokrenuta je zbog osećaja među stručnom zajednicom da nakon ovih tragedija nije dovoljno učinjeno. “Treba biti pošten i reći da se ipak u prethodnom periodu nešto radilo kada je u pitanju problem nasilja u obrazovanju. Ministarstvo je menjalo zakone, protokole, uvedena je platforma Čuvam te, uvedeni su razni mehanizmi na tom delu papira, dokumenta je urađeno puno toga.  Međutim, to nije dalo nikakve efekte i jedan od zaključaka Majske platforme je bilo da takva rešenja koja su administrativnai da neće rešiti problem,  zato što u realnosti škole u stvari ne primenjuju te protokole. Prva strategija škole je obično ignorisanje”, rekao je Baucal.Kao odgovor na tu tvrdnju, Iz Ministarstva prosvete kažu da bi zajedničko delovanje svih uključenih faktora bilo neophodno kako bi postavljenje mere dovele do rezultata.“Da bi mere koje se realizuju u školi, pojačan vaspitni rad, društveno koristan rad i preventivne aktivnosti koje škola organizuje, dale efekte, potrebna je sinergija i zajedničko delovanje svih sistema, a posebno saradnja na relaciji škola – roditelj”, navode iz Ministarstva.Kao dugoročno rešenje za nasilje u obrazovnom sistemu Baucal smatra da je ključno da škola funkcioniše kao dobra zajednica. U Srbiji takvih primera ima, kaže on, ali da je potrebno vreme da taj sistem zaživi u svim školama.“Škole u većini slučajeva nisu zajednice, nisu dobra zajednica.  Šta znači dobra zajednica? To bi značilo kada ja odem u školu na posao kao nastavnik, da imam osećaj da sam ja povezan sa drugim nastavnicima,  da imam pozitivne odnose sa upravom, pozitivne odnose sa učenicima, pozitivne odnose sa roditeljima, da smo mi zaista pripadnici neke male zajednice koja je se tu okupila da bi ove naše učenike izveli ono što se kaže na put i kako bi su oni postali kvalitetno obrazovani. Za to je potrebno neko vreme. Pitanje je šta ćemo mi da radimo u međuvremenu dok zaista prvo ne krenemo da pomažemo školama da postanu dobre zajednice i dok mnoge škole ne dođu do tog nivoa. Mi moramo imati neku vrstu rešenja šta radimo sa nasiljem u tom među periodu”, rekao je Baucal.Profesor Baucal ukazuje na to da je neophodno fokusirati se na preventivne mere više nego na represivne.“I ako škola bude dobra zajednica, i ako se u školi dešavaju smislene i kvalitetne stvari koje angažuju učenika i nastavnika, mi smo onda stvorili zajednicu u kojoj će se nasilje i dalje dešavati, ali će se dešavati samo iz nekih individualnih faktora”, zaključio je Baucal.Problemom nasilja nad nastavnicima bavila se ekipa TV serija “Male velike priče” u emisiji “Školsko zvono – Alarm za državu”.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DjFFoYQarsxE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Novinarka Teodora Marković</article>

U ustanovama obrazovanja i vaspitanja zakonom je zabranjen svaki oblik nasilja. Ipak, vesti o nasilju u školama nižu se prethodnih godina, a žrtve su svi – i učenici i nastavnici. Aleksandar Baucal, psiholog i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže za Insajder da je od početka 2000-ih krenulo ozbiljno promišljanje o reformi obrazovanja, a jedna od ključnih tema postalo je – nasilje u školi.&nbsp;
“Od tog trenutka je podignuta svest o tome šta je sve nasilje u školi, odnosno šta je to što smo mi normalizovali u nekoj našoj tradiciji, u nekoj našoj svakodnevnoj praksi, a da to ne bi smelo da se dešava u obrazovanju”, rekao je Baucal.
Baucal ističe da se nasilje u školama ne sme tretirati kao zaseban entitet, već kao problem koji se preliva iz društva u kome je ono legitimizovano, čak postalo i faktor koji “dovodi do uspeha”. A kada se u takvom društvu incident desi, strategija odnosa prema nasilju postala je – “ćuti i trpi”.
“Toliko smo otupeli da ako bi sad desila neka situacija u kojoj se roditelji i nastavnik posvađaju oko bilo koje teme u vezi sa učenicima, &nbsp;da je to već postala svakodnevnica koja opterećuje i mnoge roditelje, opterećuje i mnoge nastavnike, &nbsp;a mi nekako zauzivamo strategu ćuti i trpi. Trpljenje ne može biti dugoročna strategija, zato što će incidenti da se uvećavaju, a naše trpljenje u nekom trenutku može da nestane. Šta onda se dešava? &nbsp;Onda se dešava eksplozija. Na neki način zbog takvog odnosa prema nasilju i obrazovanju, &nbsp;u stvari svi sedimo na buretu baruta i sad je samo pitanje lutrije”, rekao je Baucal.
Kao jedan od glavnih razloga za stvaranje ovakve klime, profesor vidi i u nerazumevanju i nepoverenju u “pravu svrhu obrazovnog sistema”.
“Mnoga deca idu u školu, oni tamo uče neke stvari za koje ne veruju da ih pripremaju za život. Roditelji takođe, verovatno, misle da je u školi jedino važno samo da učenici dobiju dobre ocene. A ono što je suština obrazovanja, to je da učenici postanu bolji ljudi, kompetentniji ljudi. Veliki broj roditelja ne vidi da se to dešava u školi. &nbsp;Veliki broj nastavnika takođe ima osećaj da radi posao koji se ne ceni u društvu i oni na neki način imaju i jedan objektivan dokaz. I kada vi stavite puno ljudi da provodi vreme u nečemu u čemu niko ne vidi smisao, &nbsp;onda ste stvorili psihološke preduslove da ljudi postanu nervozni, agresivni, napeti i u takvim okolnostima neki mali incident, neka reč, neki pogled, vrlo lako može da bude ona tačka koja nekoga prebaci iz tog stanja neke povišene negativnosti u agresiju”, objasnio je Baucal.
Nerazumevanjem, normalizovanjem nasilja i njegovom glorifikacijom u društvu, struka kaže – dolazi do eskalacije nasilja u školama.
“U poslednjih desetak godina mi ne možemo da govorimo više o tome da imamo samo utisak da ima više nasilja, nego da nasilja zaista ima više. Nažalost, to je opet odgovornost države, &nbsp;trebalo bi da imamo neku validnu, pouzdanu statistiku koja registruje svaki incident nasilja i onda bismo mogli da kažemo tačno koliko je to nasilja više. Iz svakodnevnih vesti vidimo da su incidenti koji se dašavaju u školi sve gori i gori i da period između tih tragičnih incidenata postaje sve kraće i kraće. To znači da ne samo da se uvećava količina nasilja u školi, nego ono postaje dramatičnije”, rekao je Baucal.
Međutim, ono što struka naziva eskalacijom, iz Ministarstva prosvete smatraju percepcijom. U pisanom odgovoru Insajderu navode da se ne može govoriti, niti tvrditi da je broj nasilnih situacija u školama u drastičnom povećanju, niti se može tvrditi da se nasilne situacije vršnjačkog i drugih vrsta nasilja dešavaju jedino u školskom okruženju.
“Ono što se može tvrditi jeste činjenica da je nasilje, pa i vršnjačko, danas vidljivije u odnosu na period od pre 10, 20 godina. Razlog tome je što su građani senzibilisani za prepoznavanje svih oblika nasilja: fizičko, digitalno, seksualno, psihološko”, odgovorilo je Ministarstvo prosvete u pisanom odgovoru Insajderu.&nbsp;
Nakon majskih tragedija u OŠ &nbsp;“Vladislav Ribnikar” i selima Duboni i Malom Orašju, nastala je “Majska platforma”, kao društveni odgovor nasilju. Pokrenuta je zbog osećaja među stručnom zajednicom da nakon ovih tragedija nije dovoljno učinjeno.&nbsp;
“Treba biti pošten i reći da se ipak u prethodnom periodu nešto radilo kada je u pitanju problem nasilja u obrazovanju. Ministarstvo je menjalo zakone, protokole, uvedena je platforma Čuvam te, uvedeni su razni mehanizmi na tom delu papira, dokumenta je urađeno puno toga. &nbsp;Međutim, to nije dalo nikakve efekte i jedan od zaključaka Majske platforme je bilo da takva rešenja koja su administrativnai da neće rešiti problem, &nbsp;zato što u realnosti škole u stvari ne primenjuju te protokole. Prva strategija škole je obično ignorisanje”, rekao je Baucal.
Kao odgovor na tu tvrdnju, Iz Ministarstva prosvete kažu da bi zajedničko delovanje svih uključenih faktora bilo neophodno kako bi postavljenje mere dovele do rezultata.
“Da bi mere koje se realizuju u školi, pojačan vaspitni rad, društveno koristan rad i preventivne aktivnosti koje škola organizuje, dale efekte, potrebna je sinergija i zajedničko delovanje svih sistema, a posebno saradnja na relaciji škola – roditelj”, navode iz Ministarstva.
Kao dugoročno rešenje za nasilje u obrazovnom sistemu Baucal smatra da je ključno da škola funkcioniše kao dobra zajednica. U Srbiji takvih primera ima, kaže on, ali da je potrebno vreme da taj sistem zaživi u svim školama.
“Škole u većini slučajeva nisu zajednice, nisu dobra zajednica. &nbsp;Šta znači dobra zajednica? To bi značilo kada ja odem u školu na posao kao nastavnik, da imam osećaj da sam ja povezan sa drugim nastavnicima, &nbsp;da imam pozitivne odnose sa upravom, pozitivne odnose sa učenicima, pozitivne odnose sa roditeljima, da smo mi zaista pripadnici neke male zajednice koja je se tu okupila da bi ove naše učenike izveli ono što se kaže na put i kako bi su oni postali kvalitetno obrazovani. Za to je potrebno neko vreme. Pitanje je šta ćemo mi da radimo u međuvremenu dok zaista prvo ne krenemo da pomažemo školama da postanu dobre zajednice i dok mnoge škole ne dođu do tog nivoa. Mi moramo imati neku vrstu rešenja šta radimo sa nasiljem u tom među periodu”, rekao je Baucal.
Profesor Baucal ukazuje na to da je neophodno fokusirati se na preventivne mere više nego na represivne.
“I ako škola bude dobra zajednica, i ako se u školi dešavaju smislene i kvalitetne stvari koje angažuju učenika i nastavnika, mi smo onda stvorili zajednicu u kojoj će se nasilje i dalje dešavati, ali će se dešavati samo iz nekih individualnih faktora”, zaključio je Baucal.
Problemom nasilja nad nastavnicima bavila se ekipa TV serija “Male velike priče” u emisiji “Školsko zvono – Alarm za državu”.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DjFFoYQarsxE&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Novinarka Teodora Marković

Teme

Profesor Aleksandar Baucal. Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Prosveta

Obrazovanje

Više od vesti

Profesor Baucal: Zbog odnosa prema nasilju i obrazovanju, mi u stvari svi sedimo na buretu baruta

Profesor Baucal: Zbog odnosa prema nasilju i obrazovanju, mi u stvari svi sedimo na buretu baruta

Tagovi: