Profesor Milosavljević u Marker razgovoru: Uticaj politike i dalje preveliki na službe bezbednosti, kod nas gotovo sve podređeno jednoj politici (VIDEO)

Profesor Milosavljević objašnjava da sud, u slučaju oslobađajuće presude za ubistvo Slavka Ćuruvije, verovatno nije imao dovoljno ubedljivih dokaza o krivici. Na pitanje kako je onda u prethodna dva odlučivanja, po istim dokazima, konstatovano da ima dovoljno dokaza i da su oni dovoljno validni, odgovara da je tu očiglednno postojalo ono što se zove "slobodno sudisko uverenje i slobodna ocena dokaza".

"Očigledno da imate to ono što se zove slobodno sudisko uverenje i slobodna ocena dokaza, da to može nekad i da bude ovako ili onako. Pretpostavljam da je u tim ranijim suđenjima sud ili veća koja su sudila nalazilo jednu istinu ili jednu mogućnost za odluku, a da se kasnije dogodilo da se proveri da nema dokaza. Ja verujem, mada opet to je protpostavka, ali sam ubeđen u nju, da zaista nije bilo pravih dokaza i da su ti dokazi ostali negde neotkriveni, da pravi dokazi nisu predstavljeni sudu na suđenju", dodaje on.

Govoreći o službama bezbednosti u Srbiji, prof. Milosavljević dodaje da one nikada nisu, posle 2000. godine bile podvrgnute istinskim reformama, te da je došlo samo do normativnih promena.

"Bilo je i nominalnih promjena, ali nekih pravih, suštinskih promena zapravo nikad nije bilo. Do sada je nije došlo do toga ni da se izvrše kadrovske promjene po dubini, i to nije urađeno", kaže sagovornik Marker razgovora i dodaje da je svakoj vlasti, da bi opstala, veoma potrebna podrška službe bezbednosti. 

Kaže i da ne postoje mehanizmi koji vrše kontrolu službi.

"Civilna i demokratska kontrola podrazumeva pre svega da ne kontroliše samo izvršna vlast službe bezbednosti, policiju i vojsku, nego da u kontrolu budu uključeni i ostali nosioci vlasti, a pre svega Parlament kao nosilac zakonodavne vlasti, sudovi takođe, ali i civilno društvo, dakle organizacije civilnog društva. Svi ovi nosioci kontrole, uključujući i ona zvanična tela ,tipa zaštitnika građana i druga, kod nas zapravo ne rade svoj posao.  I Ustavni sud bi tu mirne duše mogli smo da uvrstimo kao jedno telo koje se pasiviziralo".

Na najave da bi moglo doći do formiranja posebnog odeljenju u BIA, koja bi bila slična oružanoj jedinica, prof. Milosavljević kaže da sumnja da će se ikada formirati nešto slično JSO.

"Ona je pokazala u svojem delovanju da je tako nešto opasno formirati, da to nije zdravo, da tako nešto ne bi  trebalo nikada više raditi i da bi se možda više trebalo okrenuti onom drugom modelu koji imaju zbilja lepo uređene zemlje, da ne kažemo demokratske, a to je da službe bezbednosti ne mogu da hapse, nego da prosto mogu da prikupe podatke i da to predaju redovnoj policiji, da koga treba uhapse, ispitaju i drugo."

Zaključuje da bi dugo zadržavanje nekih starih navika i starih metoda rada moralo da se što pre otklanja iz nasleđa službi.

Potrebno je resetovanje ciljeva službe - glavni zadatak starih službi u socijalizmu i kumunizmu bio je čuvanje režima vlasti. U demokratiji to ne bi trebalo tako da bude, objašnjava profesor Milosavljević.  

"Da se krene prema jednoj stvarnoj istinskoj reformi i prema jednom resetovanju  zadataka službi u smeru na ono što su stvarno interesi nacionalne bezbednosti. Pustimo političare da se bore na fer i
poštenim izborima za svoje mesto u političkom životu, ne možemo da se mešamo u takve stvari i nikako ne treba da služe trenutnoj vlasti, a pogotovo ne bi smeli da budu umešani u nekakve kriminalne aktivnosti", rekao je profesor Milosavljević.

Na pitanje da li to znači da bezbednost danas nije glavni zadatak službi bezbednosti, profsor MIlosavljević kaže:

"Rekao bih da je možda delimično tako, ali da je uticaj politike preveliki još uvek i na službe, ali ponovljeno i na druge institucije grane vlasti, i da je kod nas nekako sve podređeno jednoj politici i da službe teško mogu da se odmaknu od toga."

 Izvor: Insajder