Profesor Vuković: Trampove prve mere su očekivane (VIDEO)

"Na primer, kao što se i očekivalo, Tramp je potpisao niz izvršenih uredbi kojima se prvenstveno ilegalna imigracija na granici SAD sa Meksikom, proglašava vanrednim stanjem. Takođe označio kriminalne kartele iz Salvadora i Venecuele terorističkim organizacijama. To su teme o kojima je dugo pričao, koje je dugo najavljivao i očekivano je bilo da će to biti jedan od prvih koraka koje će doneti. Isto tako, ono što je bilo interesantno videti je da je veoma brzo, veoma hitro poništio niz Bajdenovih uredbi", izjavio je profesor Vuković.

"Tako recimo, na primer, kada je u pitanju spoljna politika, interesantno je da je odmah ukinuo one uredbe iz Bajdenove administracije kojima se krajnje desničarske grupe izraelskih doseljenika i pojedinaca koji su navodno činili nasilje nad Palestincima u okupiranoj Zapadnoj obali - ukida sankcije koje je Bajdenova administracija uvela. Dakle, to je veoma interesantan potez na spoljno-političkom planu. Potpisao je takođe izvršnu uredbu u kojoj se ukidaju napori Bajdenove administracije da se blokira bušenje nafte na Arktiku i duž većih područja uz obalu SAD. Dakle, to je jedna nova promena paradigme kada su u pitanju klimatska i pitanja životne sredine. Takođe i ove izbačene uredbe koje je potpisao da će izaći iz Pariskog klimatskog sporazuma, Svetske zdravstvene organizacije... Iako, ono što je veoma interesantno, nema bezrezervnu podršku američke javnosti za takve odluke - čak ni među svojim pristalicama unutar republikanske stranke. Samo 20 odsto Amerikanaca podržava povlačenje iz Pariskog klimatskog sporazuma, dok nešto manje od 50 odsto Trampovih republikanaca podržava to. Dakle, to su veoma indikativni parametri", naveo je profesor. 

Na pitanje zašto predsednik SAD povlači svoju državu iz Pariskog klimatskog sporazuma i iz Svetske zdravstvene organizacije i da li je novac koji izdvajaju Sjedinjene Države tu faktor - profesor Vuković odgovara da novac nije jedini, ali da jeste presudni faktor. 

"Tu ima dosta preklapajućih tema i veoma je bitno imati u vidu da ovo nije prvi put da se SAD izlaze iz Pariskog klimatskog sporazuma, ovo je već drugi put. Dakle, ovog puta već možemo govoriti da je povratak Sjedinjenih Američkih Država za vreme Bajdenove administracije u stvari bio izuzetak u odnosu na postojeće pravilo, dakle ovo je sada neka vrsta politike kontinuiteta i Amerika je izašla iz tog sporazuma prvenstveno kako bi poslala jako političku poruku na međunarodnom planu da ne žele, odnosno tako to Trump predstavlja - da ne žele da se da se bilo ko ophodi prema Sjedinjenim Američkim Državama tako što će zloupotrebiti ili iskoristiti naivnost Sjedinjenih Američkih Država da se pridržava mera kojih se druge države ne žele pridržavati. Dakle, tu u ovom prvenstveno cilja Kinu, kao i još neke druge veće zagađivače, jer sve te druge države koje nisu podređene istom režimu sputavaju razvoj američke ekonomije, kako on kaže, dok oni na uštrb američke ekonomije jačaju, snaže se i ugrožavaju ekonomsku supstancu Sjedinjenih Američkih država. On želi novu rundu pregovora u kojima će Sjedinjene Američke Države imati bolji tretman. Kina se neće tretirati kao zemlja u razvoju. Dakle, to je njegov najveći problem u celokupnom tom ishodu - da se Kina ne može tretirati kao zemlja u razvoju i da samim tim ima neke vrste i povlastica, a da istovremeno to koristi kako bi jačala svoju ekonomiju nauštrb, kako on kaže, ekonomije Sjedinjenih Američkih Država", rekao je Siniša Vuković. 

"Svetska zdravstvena organizacija je druga tema. On je počeo postupak izlaska iz SZO na kraju svog prvog mandata, pre svega kao reakcija na jednu veliku razočaranost koju je njegova administracija imala prema toj organizaciji u načinu na koji su se odnosili prema globalnoj pandemiji COVID-19. Takođe je tu Kina bila tema. Smatrao je da Svetska zdravstvena organizacija nije uradila dovoljno kako bi se provela detaljna istraga i došlo do toga da li je Kina objektivno odgovorna za razvoj globalne pandemije i da li postoje određene mere kojima Kina treba biti izložena zbog toga, gde već je Kina bila u potpunosti amnestirana od bilo kakve čak i tehničke odgovornosti, što on politički nije mogao dovoljno da opravda, pre svega na domaćem planu i to je jedna vrsta revolta, odnosno reakcije koju sad vidimo kroz ovu uredbu o povlačenju iz Svetske zdravstvene organizacije", dodao je on. 

Na pitanje da li ga iznenadila odluka o preventivnom pomilovanju članova porodice Bajden, koju je doneo bivši predsednik u poslednjim satima svog mandata, profesor iz Baltimora da odgovara da ga nije iznenadilo. 

"I taj potez možemo uvrstiti u sve te očekivane poteze. Ideologija Donalda Trampa koja se artikulisala u poslednje četiri godine opozicionog delovanja Trampovog užeg kruga i Trampa kao vođe opozicije prethodne četiri godine je dosta svoje energije, dosta svoje pažnje posvetila dehumanizaciji i demonizovanju pojedinaca unutar Bajdenove administracije koje su oni eksplicitno i veoma aktivno označavali kao ključne krivce za situaciju u Sjedinjenim Američkim Državama. Pre svega oni koji su sputavali progres za vreme Trampove prve administracije kao i da su nastavili na istom planu za vreme Bajdenove administracije. Dakle, tu su pre svega Antoni Fauči koji je bio lice kampanje za vreme borbe protiv pandemije COVID-19. Njegove politike su se smatrale veoma teškim i komplikovanim za američku ekonomiju i taj uži krug ljudi oko Trampa je smatrao da je Fauči ugrozio ekonomsku supstancu, ugrozio društvenu supstancu svojim mandatima za vakcinisanje, pre svega za nošenje maski, izolaciju, distancu... Dakle, oni smatraju njega kao jednim od pojedinaca koji treba da odgovara za ono što je uradio. Biden se nije saglasan sa tom politikom i želeo da zaštiti Fauči", kaže Vuković. 

"Ista je stvar kada je u pitanju general Mark Mili koji nije želeo da pošalje vojsku na granicu sa Meksikom, koji nije želeo da prihvati sekuritizaciju društvenih prilika unutar Sjedinjenih Američkih Država za vreme Trampove administracije i samim tim on je omogućio sprovođenje svih onih politika koje je Tramp želeo da sprovede za vreme svog mandata. Želeći da zaštiti generala koji je bio glavnokomandujući vojske Sjedinjenih Američkih Država, to bi bio loš primer za stabilnost, institucionalnu stabilnost unutar SAD - samim tim takva odluka se mogla očekivati. Ovo kada je u pitanju porodica, mi smo sad došli u jednu situaciju da su politički tabui o tome da jedno je privatno, drugo je javno, da ta vrsta delovanja više nije laka da se razdvoji. Vi vidite da je celokupna Trampova kampanja, odnosno kako njegova, tako i njegovog užeg i šireg kruga savetnika, dosta svoje energije posvetila na dehumanizaciji i demonizaciji porodice Džozefa Bidena, pre svega koristeći situaciju koja je bila vezana za njegovog sina. I oni su to koristili kako bi pokazali licemernje, određenu vrstu dekadencije te političke klase i želeći da od njega naprave primer, dakle da nije samo Tramp koji je optužen za niz pronevera, kriminalnih dela i slično, taj koji je krivac već da je to bio politički sukob sa Trampom, već da su stvarni kriminalci, stvarno problematični pojedinci u krugu Bajdena i to je moglo da se iskoristi i onda da se pošalje takva politička poruka što je Bajden želeo da spreči ovom uredbom o preventivnoj amnestiji, odnosno preventivnoj amnestiji članova svoje porodice", zaključio je Siniša Vuković, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Džon Hopkins u Vašingtonu.

Novinar Žikica Stevanović