Profesor Žarković: Kazne za trgovinu ljudima na visokom nivou, problem je percepcija zla nanetog žrtvi (VIDEO)

"Unazad par godina izrečena je maksimalna zakonska kazna od 20 godina za delo koje je u sticaju izvršeno a vezano je bilo za trgovinu ljudima. To je podatak koji treba da imamo na umu. Tačno, kazne se izriču na granici koje su dosta blizu minimuma ali nije sve ni u izrečenim sankcijama", kazao je Žarković koji se dugo, kao policijski inspektor, bavio slučajevima trgovine ljudima.

Međunarodne organizacije Srbiji iz godine u godinu zameraju to što se za delo trgovine ljudima izriču blage kazne. Žarković je naveo da je raspon kazni koji su mogao izreći kada je to krivično delo uvedeno u zakonodavstvo bio daleko niži, odnosno najblaža kazna koja se mogla izreći je bila godinu dana zatvora a maksimum 10 godina. Tada je postajala mogućnost ublažavanja kazni, dodao je on.

"Trenutno zakonodavstvo uređeno tako da je ovo jedno od retkih krivičnih dela, za koje nije moguće ublažavanje kazne. Ipak je ovom delu posvećena nešto veća pažnja, s obzirom na to da sud sada ne može da izrekne manju kaznu od tri godine zatvora za ovo krivičnog dela, kada su u pitanju punoletne osobe, a kada su u pitanju organizovane kriminalne grupe kazna ne može biti manja od 10 godina", rekao je Žarković.

Jedan od razloga za izricanje blažih kazni jeste skraćenje postupka, a drugi razlog je nedovoljna senzibilisanost zaposlenih u pravosuđu za težinu društvenih posledica koje izazivaju oni koji trguju ljudima. Govoreći o tome, Žarković je rekao da je najveći broj policajaca, tužilaca i sudija preko treninga koje su prošli dovoljno senzibilisan za razumevanje tog problema.

"Međutim, nije reč samo o tome. Reč je o složenom krivičnom delu za koje je poneki put zaista vrlo teško obezbediti dokaze. To je nekada toliko teško da je sama situacija koja se razjašnjava na neki način u očima pojedinih ljudi možda lakše rešiva ako se osudi izvršilac za bilo koje krivično delo, a ne za ono za koje su inicijalno postojali dokazi nego da ostane neosuđen", naveo je Žarković.

Na pitanje šta je zapravo najveći okidač za traume, odnosno zbog čega žrtve najviše pate, Žarković je odgovorio da se radi o sveopštem zarobljavanju jer u delu slučajeva način izvršenja zloupotreba odnosa zavisnosti i poverenja.

"Neretko žrtvu u lanac eksploatacije uvlače osobe u koje su žrtve imale poverenja i taj gubitak poverenja je nešto što duboko pogađa samu žrtvu. U kasnijim situacijama. iako u početku možda nije bilo prisile pri izvršenju dela, nego zloupotrebe izvršioci da bi zadržali izvor prihoda što duže, pribegavaju upotrebi sile i to na izuzetno surov način. Tako da, u situaciji kada se sve to sruči na jednu osobu - gubitak poverenja, zloupotreba nekih očekivanja, primena sile i pretnje, žrtva se zaista vrlo teško oporavlja", naglasio je on.

Na pitanje kako se mogu osnažiti kapaciteti Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, čiji su kapaciteti mali, Žarković je odgovorio da je to pitanje za državu i dodao da je to samo jedna od državnih institucija u kojoj ni sistematizovana radna mesta nisu popunjena u potpunosti.

"Ulaganje više novca bi pomoglo i žrtvama. Iako su dominantne žrtve žensko pola, mlađe životne dobi kojima se u okviru centra obezbeđuje smeštaj i briga, žrtve su osobe muškog pola. U takvim situacijama Centar nema mogućnosti da smesti žrtvu u okviru svog prihvatilišta ali Centar preduzima mera da na drugim lokacijama finansira smeštaj i podršku muškarcima", naglasio je Žarković.

Izvor: Insajder