Epidemijske razmere upotrebe alkohola i elektronskih cigareta među adolescentima

Istraživanje pokazuje da je više od polovine ispitanih petnaestogodišnjaka eksperimentisalo sa alkoholom, a da je elektronske cigarete koristio svaki peti adolescent. 

Alkohol je najčešće konzumirana supstanca među adolescentima – čak 57 odsto mlađih od 15 godina su ga probali bar jednom. Prema istom istom istraživanju, skoro 37 odsto dečaka i devojčica su ga konzumirali u poslednjih 30 dana. 

Sa druge strane, elektronske cigarete su nadmašile konvencionalne duvanske proizvode po popularnosti, pri čemu je 32 odsto ispitanih petnaestogodišnjaka prijavilo njihovu upotrebu u nekom trenutku, a čak 20 procenata u poslednjih 30 dana.

Prema podacima SZO, upotreba kanabisa pokazala je blagi pad, pri čemu je procenat petnaestogodišnjaka koji su ga ikada koristili pao sa 14 odsto u 2018. na 12 odsto u 2022. godini.

Upotreba alkohola široko rasprostranjena među adolescentima

Alkohol je daleko najčešće korišćena supstanca među adolescentima. Više od polovine (57 odsto) petnaestogodišnjaka je bar jednom probalo alkohol (56 odsto dečaka i 59 odsto devojčica), a skoro 40 procenata njih je izjavilo da je pilo alkohol u poslednjih 30 dana (36 odsto dečaka i 38 odsto devojčica).

 Jedan od 10 (oko 9 odsto) adolescenata u svim starosnim grupama je iskusio ozbiljno pijanstvo i bio pijan najmanje dva puta tokom svog života. Ova stopa se alarmantno penje sa pet odsto u dobi od 13 godina do 20 odsto u starosnoj grupi do 15 godina, pokazujući trend eskalacije u zloupotrebi alkohola među mladima. 

Podaci SZO otkrivaju da se učestalost pijanstva u poslednjih 30 dana takođe povećava sa godinama, skačući sa pet odsto među trinaestogodišnjacima, na alarmantnih 15 odsto među petnaestogodišnjacima, naglašavajući hitnu potrebu za ciljanim strategijama intervencije da bi se obuzdao ovaj sve veći problem maloletničkog alkoholizma.

Prof.dr Nevena Čalovska Hercog: Epidemijske razmere korišćenja psihoaktivnih supstanci

Komentarišući ove podatke, profesor doktor Nevena Čalovska Hercog za Insajder kaže da ne postoji samo jedan uzrok zbog koga smo došli u ovakvu situaciju.

Sagovornica Insajdera ističe da je potrebno da taj fenomen, da bismo ga razumeli, sagledamo iz različitih uglova, vidimo koji su sve faktori rizika i na osnovu toga dođemo do ideje šta bi bili načini delovanja za njegovu regulaciju i dovođenje u manju meru, sa obzirom da je promet tih proizvoda nemoguće ukinuti, ali da treba postići da on barem ne bude toliko raširen. 

“Čini mi se da ovde govorimo o epidemijskim razmerama. Imamo ljudsko ponašanje koje se kreće od toga da nešto koristim, da nešto zloupotrebljavam i da od nečeg postajem zavistan. To su tri potpuno različite kategorije ponašanja i odnosa prema psihoaktivnim supstancama. Ovde govorimo o činjenici da je to postalo zavisničko ponašanje i da je jako puno pogodilo adolescente, a to je u suštini naša društvena budućnost. Uzroci mogu da se razumeju od individualnih, do onih da su mladi ljudi daleko osetljiviji na informacije koje dolaze spolja i na razvijanje potrebe za prekomernim korišćenjem psihoaktivnih supstanci”, ističe ona.

Profesorka Čalovski Hercog navodi da epidemiološke studije pokazuju da se ljudi koji razviju zavisnost za stručnu pomoć javljaju u proseku šest do sedam ili čak 10 godina, pošto imaju zavisnički staž, te da su zbog toga ovaj podatak i insistiranje da se praktično deluje odmah izuzetno važni, da se ne bi čekalo toliko dugo na reakciju na snažno upozoravajuće signale.

Ističe da su smanjenje dostupnosti i sankcionisanje dve mere koje mogu da plasiraju institucije, ali da je takođe, veoma važan marketing i način na koji oblikujemo javno mnenje. 

“Tu su mediji jako odgovorni. Naravno da će proizvođač pokušati da svoj proizvod učini dostupnim i atraktivnim, ali je veoma važno da se to drži pod kontrolom. Restriktivne mere predstavljaju samo jedan par rukavica u ovoj priči. Drugi par rukavica je šta drugo ponuditi mladim ljudima, a da to ne bude toliko atraktivno (kao navedene supstance) i nešto što zamenjuje kvalitetno strukturiranje vremena i nekakav individualni rani razvoj koji treba da se dogodi u tom periodu”, navodi ona.

Profesorka Čalovski Hercog dodaje i da se ukupan broj osoba koje su pod rizikom da razviju zavisnost i onih koji su je već razvili nije smanjio, iako podaci SZO pokazuju da se procenat adolescenata koji su probali kanabis nešto manji u periodu između 2018. i 2022. godine. 

“Treba pogledati najnovije podatke, ali je zavisničko ponašanje zavisničko ponašanje i mehanizam je isti, nezavisno od toga koje supstance se koriste”, ističe ona. 

Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju i da postoji značajno smanjenje rodnog jaza, jer se disparitet u upotrebi psihoaktivnih supstanci između polova brzo smanjuje, pa je broj devojčica mlađih od 15 godina postao jednak ili čak i nadmašio broj dečaka u stopama korišćenja duvanskih proizvoda, konzumiranja alkohola ili upotrebi elektronskih cigareta.

Profesorka Čalovski Hercog ističe da je, tokom ranijih edukacija i obrazovanja psihoterapeuta, psihologa, socijalnih radnika i psihijatara, to jest ljudi koji dolaze u kontakt sa mladim ljudima koji su pod rizikom upotrebe psihoaktivnih supstanci, podrazumevala da su devojčice sklonije da koriste sedativne supstance koje bi trebale da ih umire i da im pomognu da imaju bolje socijalno ophođenje, dok su dečaci bili pod većim rizikom da koriste supstance koje bi ih podizale, stimulisale, i da su oni više uzimali psihostimulanse. 

“To se potpuno promenilo i kao što vidite, ovo više nije rodno zasnovano ili rodno povezano sa supstancom, već govorimo o fenomenu koji prevazilazi rodnu distribuciju”, zaključuje u razgovoru za Insajder profesor doktor Nevena Čalovska Hercog. 

Izvor: Insajder, SZO