<article><p>"Na samom početku treba razbiti mistifikaciju. Sud pravde nije izričito stao na stanovište da ovakva prepiska ne može da se koristi kao dokaz, već je postavio jasne kriterijume, odnosno uslove, pod kojima ovi podaci mogu da se koriste kao dokaz u krivičnom postupku. Kao prvi uslov primenjuje se zahtev da u pravu države, u kojoj se ova komunikacija i ovi podaci koriste, postoji slična mera koja se može odrediti pod sličnim uslovima. Tako, na primer, nemačko zakonodavstvo poznaje dokaznu radnju online nadzora dok naše pravo takvu meru ne poznaje. Drugi uslov koji se postavlja, i to je posebno bitno kada ga posmatramo iz ugla nacionalne suverenosti, je da je Sud pravde izričito stao na stanovište da ovakve podaci mogu da se koriste kao dokaz pod uslovom da je država u kojoj se mera sprovodi, čiji su građani, državljani, prisluškivani, bila unapred obaveštena o tome. Zatim postavlja se i takođe zahtev da su ispoštovana prava okrivljenog odnosno da je ispoštovano pravo na pravično suđenje koje se pre svega ogleda u proporcionalnosti i srazmernosti mere koja je primenjena u konkretnom slučaju“, ističe ona.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dai3sdIFfrsk&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p><br/> Na pitanje šta treba da urade i kako da postupaju pravosudni organi u Srbiji i da li moraju da dostave neku dodatnu dokumentaciju o procesima koje se vode, a čiji su delovi prepiske i fotografije kriptovanih aplikacija, odgovara da odluke Suda pravde Srbiju ne obavezuju, ali suštinski bi trebalo da je obavezuju ako težimo evropskim integracijama i ako težimo  vladavini prava. </p><p>"Ova odluka pre svega se odnosi na države članice EU, a u onim državama, kao što je naša, koje formalno ne pripadaju EU, ti dodaci bi trebali da budu još strožiji. U tom kontekstu, ja sam i ranije zastupala stav da ove podatke treba koristiti kao operativne podatke, tačnije kao putokaz do drugih kvalitetnih dokaza“, naglašava sagovornica Insajdera.  </p><p>Bajović ističe da to zapravo znači da, ako nam je Francuska dostavila određene fotografije i određenu prepisku između određenih kriminalnih grupa, ne možemo sa njima izlaziti uz javnost, već to može da bude dragoceni podatak, i da se na osnovu toga pribave drugi kvalitetni dokazi koji će se koristiti u sudskom postupku.</p><p>"Ako imamo situaciju da je tužilaštvo zasnovalo optužnicu isključivo na Skaj prepiskama, onda možemo doći u problem, jer se postavlja pitanje dokaznog kvaliteta takvih podataka“, navodi ona. </p><p> Na pitanje da li tom odlukom mogu da se ugroze procesi koji su u toku, a tiču se najtežih krivičnih dela, kaže da ih je nezgodno komentarisati, jer ne zna kojim dokazima tužilaštvo još raspolaže. </p><p>"Ono što znamo iz medija, recimo u suđenju za klan Belivuk, je da tu pored Skaj prepiske tužilaštvo raspolaže još nekim dokazima. Imamo iskaze svedoka saradnika, imamo iskaze drugih svedoka, tako da praktično tu ova komunikacija ne predstavlja odlučujući dokaz, niti predstavlja jedini dokaz na kome se presudno zasniva sudska odluka. U slučaju da je tužilaštvo zasnovalo optužnicu isključivo na Skaj prepiskama, onda možemo doći u problem da li će takve optužnice opstati, posebno ako se ima u vidu ovaj stav Evropskog suda pravde, tj. kako se na Skaj kriptovane komunikacije gleda iz aspekta jedne nadnacionalne sudske instance“, zaključuje u razgovoru za Marker profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu Vanja Bajović.</p><p>Izvor: Insajder</p></article>

<p>"Na samom početku treba razbiti mistifikaciju. Sud pravde nije izričito stao na stanovište da ovakva prepiska ne može da se koristi kao dokaz, već je postavio jasne kriterijume, odnosno uslove, pod kojima ovi podaci mogu da se koriste kao dokaz u krivičnom postupku. Kao prvi uslov primenjuje se zahtev da u pravu države, u kojoj se ova komunikacija i ovi podaci koriste, postoji slična mera koja se može odrediti pod sličnim uslovima. Tako, na primer, nemačko zakonodavstvo poznaje dokaznu radnju online nadzora dok naše pravo takvu meru ne poznaje. Drugi uslov koji se postavlja, i to je posebno bitno kada ga posmatramo iz ugla nacionalne suverenosti, je da je Sud pravde izričito stao na stanovište da ovakve podaci mogu da se koriste kao dokaz pod uslovom da je država u kojoj se mera sprovodi, čiji su građani, državljani, prisluškivani, bila unapred obaveštena o tome. Zatim postavlja se i takođe zahtev da su ispoštovana prava okrivljenog odnosno da je ispoštovano pravo na pravično suđenje koje se pre svega ogleda u proporcionalnosti i srazmernosti mere koja je primenjena u konkretnom slučaju“, ističe ona.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dai3sdIFfrsk&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br>
Na pitanje šta treba da urade i kako da postupaju pravosudni organi u Srbiji i da li moraju da dostave neku dodatnu dokumentaciju o procesima koje se vode, a čiji su delovi prepiske i fotografije kriptovanih aplikacija, odgovara da odluke Suda pravde Srbiju ne obavezuju, ali suštinski bi trebalo da je obavezuju ako težimo evropskim integracijama i ako težimo &nbsp;vladavini prava.&nbsp;</p>
<p>"Ova odluka pre svega se odnosi na države članice EU, a u onim državama, kao što je naša, koje formalno ne pripadaju EU, ti dodaci bi trebali da budu još strožiji. U tom kontekstu, ja sam i ranije zastupala stav da ove podatke treba koristiti kao operativne podatke, tačnije kao putokaz do drugih kvalitetnih dokaza“, naglašava sagovornica Insajdera. &nbsp;</p>
<p>Bajović ističe da to zapravo znači da, ako nam je Francuska dostavila određene fotografije i određenu prepisku između određenih kriminalnih grupa, ne možemo sa njima izlaziti uz javnost, već to može da bude dragoceni podatak, i da se na osnovu toga pribave drugi kvalitetni dokazi koji će se koristiti u sudskom postupku.</p>
<p>"Ako imamo situaciju da je tužilaštvo zasnovalo optužnicu isključivo na Skaj prepiskama, onda možemo doći u problem, jer se postavlja pitanje dokaznog kvaliteta takvih podataka“, navodi ona.&nbsp;</p>
<p>&nbsp;Na pitanje da li tom odlukom mogu da se ugroze procesi koji su u toku, a tiču se najtežih krivičnih dela, kaže da ih je nezgodno komentarisati, jer ne zna kojim dokazima tužilaštvo još raspolaže.&nbsp;</p>
<p>"Ono što znamo iz medija, recimo u suđenju za klan Belivuk, je da tu pored Skaj prepiske tužilaštvo raspolaže još nekim dokazima. Imamo iskaze svedoka saradnika, imamo iskaze drugih svedoka, tako da praktično tu ova komunikacija ne predstavlja odlučujući dokaz, niti predstavlja jedini dokaz na kome se presudno zasniva sudska odluka. U slučaju da je tužilaštvo zasnovalo optužnicu isključivo na Skaj prepiskama, onda možemo doći u problem da li će takve optužnice opstati, posebno ako se ima u vidu ovaj stav Evropskog suda pravde, tj. kako se na Skaj kriptovane komunikacije gleda iz aspekta jedne nadnacionalne sudske instance“, zaključuje u razgovoru za Marker profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu Vanja Bajović.</p>
<p>Izvor: Insajder</p>

Teme

Vanja Bajović, profesorka krivičnog prava. Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Sudstvo

Više od vesti

Profesorka Vanja Bajović: Postavljeni jasni kriterijumi za korišćenje kriptovane komunikacije kao sudskog dokaza (VIDEO)

Profesorka Vanja Bajović: Postavljeni jasni kriterijumi za korišćenje kriptovane komunikacije kao sudskog dokaza (VIDEO)

Tagovi: