Prolećne poplave ponovo pogađaju Srbiju – nedovoljan sistem zaštite (VIDEO)

Iako kiše nisu bile najobilnije, u pojedinim mestima izazvale su plavljenje reka. Najveće uznemirenje izazvalo je izlivanje Jadra nadomak Loznice, u čijoj je blizini planiran rudnik litijuma. Iako padavine ispod 30 mm kiše po kubnom metru dnevno ne bi trebalo da predstavljaju opasanost, one su izazvale bujične poplave. Razlog je stenovit teren i nedovoljno štićeno plavno područje. 

„Ovde vidimo poplavljeno poljoprivredno zemljište uglavnom, vidimo da su neke kuće i neka sela ugrožena i vidimo saopštenja da ljudi ne treba da dižu paniku i da će sve biti u redu. Pa, njima neće biti u redu, svakako im neće biti u redu. Naravno da se osećaju ugroženo“, kaže za Insajder Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije.

Dok Rio Tinto uverava da je projekat planiran na višoj koti iznad plavnog područja, stručnjaci ponovo upozoravaju na podzemne vode u Mačvi, jednom od najbogatijih rezervoara pijaće vode za budućnost.

“Problem je transfer tog zagađenja od poplavnog talasa i onoga što ono može preneti u onaj nizvodni deo, o čemu sam isto više puta govorio, koji je udaljen oko 15km vazdušnom linijom i ovim tokom je prostor Mačve. Dolina Mačve i desna obala uz Drinu je najbogatije izvorište podzemnih voda u Republici Srbiji po količini i kapacitetu koje može da da iz pojedinačnih vodozahvata. Mi takav drugi izvor podzemnih voda u Republici Srbiji nemamo“, kaže profesor hidrogeologije na Rudarsko - geološkom fakultetu u penziji Zoran Stevanović.

Meštani sela oko Jadra nisu jedini koji su ovog proleća ugroženi poplavama. Izlile su se i Drina i Zapadna Morava. U Šapcu je zbog mogućeg plavljenja Save danas na snazi vanredna odbrana od poplava. Iako je pre više godina u tom gradu planirana rekonstrukcija sistema zaštite od poplava, u poslednjem dostupnom izveštaju Republičke direkcije za vode za 2023. godinu piše da ta rekonstrukcija još nije ni počela.

„Mi moramo da počnemo da se bavimo ozbiljno stvarima. Ovo je jedna od takvih stvari. U procesu izgradnje hidrotehničkih objekata koji služe za odbranu od poplava potrebno je izvršiti neku prioritizaciju. Očigledno se u ovom slučaju fokus stavio na neka druga mesta“, ocenjuje Dejan Lekić za Insajder.  

I, kao da nas ničemu nije naučila situacija iz 2014, kada je gotovo trećina područja Srbije bila pogođena majskim poplavama. Tada je, prema izjavama zvaničnika, između 33 i 57 građana stradalo, 30 hiljada privremeno raseljeno, a porušeno je i oštećeno na hiljade objekata, kilometara puteva i 250 mostova. 

Država je u međuvremenu zaštitila od poplava priobalja većih reka. Nisu međutim zaštićena područja oko manjih reka, iz čijih se uskih korita, svakog proleća, na okolna mesta izlivaju veliki bujični potoci. Oni tako godinama plave područja u centralnoj, istočnoj i zapadnoj Srbiji. 

U najvećem broju slučajeva, planirana je izgradnja i rekonstrukcija bedema i obaloutvrda, ali posao nije obavljen. Prema poslednjim javno dostupnim podacima Direkcije za vode, do prošle godine nisu postojale ni karte rizika od poplava koje su uslov za plan upravljanja tim rizicima.

Novinarka Insajdera Radoslavka Žigić