<article><p>Nemanja Nenadić iz "Transparentnosti Srbija" ističe da ovo nije prvi pokušaj da se kroz nove zakone traži rešenje za probleme javnih preduzeća.</p><p>"Sada se ta odgovornost izmešta donekle na nivo pojedinih ministarstava, međutim nema nijednog uverljivog razloga zbog kojeg bi trebalo da verujemo da će sada neki ključni problemi biti rešeni. Dakle, kada je reč o recimo tim privremenim direktorima javnih preduzeća, ta mogućnost i dalje će postojati i u principu će zavisiti od tih ljudi koji su postavljeni od strane ministarstva energetike ili privrede i od njih će zavisiti u kojoj meri će  biti realizovani konkursi za direktore, koji su bili predviđeni zakonima još od 2012. godine, a nikada nisu do kraja realizovani“, objašnjava Nenadić.</p><p>Javna rasprava o izmenama zakona trajala je samo 14 radnih dana, a izveštaj o raspravi nije dostupan na sajtu Ministarstva privrede, uprkos zakonskoj obavezi da bude objavljen. </p><p>Novim Zakonom o upravljanju privrednim društvima predviđeno je da Ministarstvo privrede obavlja centralizovanu vlasničku funkciju, a cilj takvih promena je, kako se navodi u obrazloženju Zakona, bolje poslovanje.</p><p>"Jedan od strateških ciljeva reforme privrede Republike Srbije je da se poboljša korporativno upravljanje u društvima kapitala, kako bi ona ostvarivala bolje poslovne rezultate. Da bi se to postiglo, neophodno je izmeniti dosadašnji način upravljanja u njima i unaprediti korporativno upravljanje. Uvođenje korporativnog upravljanja motivisano je namerom da se poveća nivo efikasnosti, efektivnosti i transparentnosti rada društva kapitala“, navodi se u obrazloženju Zakona o upravljanju privrednim preduzećima u vlasništvu Republike Srbije. </p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FsuPV3a-GMtU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Zakon predviđa dodatno usavršavanje predstavnika države u skupštini preduzeća, kao i direktora. Oni međutim neće biti javni funkcioneri, što znači da neće morati ni da podnose izveštaj o imovini.  </p><p>"Takođe imamo umesto jačanje nekih antikorupcijiskih mehanizama njihovo slabljenje, i to na nekoliko mesta, pri čemu je sasvim sigurno najvažnija činjenica da funkcioneri preduzeća u državnom vlasništvu za razliku od sadašnjeg stanja, više neće imati svojstvo javnih funkcionera, dakle oni će praktično biti izuzeti, mada to nije direktno možda bila želja aktuelnog predlagača zakona, ali proističe iz nakaradnog tumačenja Zakona o sprečavanju korupcije“, ističe Nemanja Nenadić.</p><p>I najveće javno preduzeće - Elektroprivreda Srbije, nedavno je postalo akcionarsko društvo. Jedini vlasnik EPS-a je država, a o svim ključnim odlukama odlučuje ministarka energetike, kao jedina članica Skupštine. </p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Nemanja Nenadić iz "Transparentnosti Srbija" ističe da ovo nije prvi pokušaj da se kroz nove zakone traži rešenje za probleme javnih preduzeća.</p>
<p>"Sada se ta odgovornost izmešta donekle na nivo pojedinih ministarstava, međutim nema nijednog uverljivog razloga zbog kojeg bi trebalo da verujemo da će sada neki ključni problemi biti rešeni. Dakle, kada je reč o recimo tim privremenim direktorima javnih preduzeća, ta mogućnost i dalje će postojati i u principu će zavisiti od tih ljudi koji su postavljeni od strane ministarstva energetike ili privrede i od njih će zavisiti u kojoj meri će &nbsp;biti realizovani konkursi za direktore, koji su bili predviđeni zakonima još od 2012. godine, a nikada nisu do kraja realizovani“, objašnjava Nenadić.</p>
<p>Javna rasprava o izmenama zakona trajala je samo 14 radnih dana, a izveštaj o raspravi nije dostupan na sajtu Ministarstva privrede, uprkos zakonskoj obavezi da bude objavljen.&nbsp;</p>
<p>Novim Zakonom o upravljanju privrednim društvima predviđeno je da Ministarstvo privrede obavlja centralizovanu vlasničku funkciju, a cilj takvih promena je, kako se navodi u obrazloženju Zakona, bolje poslovanje.</p>
<p>"Jedan od strateških ciljeva reforme privrede Republike Srbije je da se poboljša korporativno upravljanje u društvima kapitala, kako bi ona ostvarivala bolje poslovne rezultate. Da bi se to postiglo, neophodno je izmeniti dosadašnji način upravljanja u njima i unaprediti korporativno upravljanje. Uvođenje korporativnog upravljanja motivisano je namerom da se poveća nivo efikasnosti, efektivnosti i transparentnosti rada društva kapitala“, navodi se u obrazloženju Zakona o upravljanju privrednim preduzećima u vlasništvu Republike Srbije.&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FsuPV3a-GMtU&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>Zakon predviđa dodatno usavršavanje predstavnika države u skupštini preduzeća, kao i direktora. Oni međutim neće biti javni funkcioneri, što znači da neće morati ni da podnose izveštaj o imovini. &nbsp;</p>
<p>"Takođe imamo umesto jačanje nekih antikorupcijiskih mehanizama njihovo slabljenje, i to na nekoliko mesta, pri čemu je sasvim sigurno najvažnija činjenica da funkcioneri preduzeća u državnom vlasništvu za razliku od sadašnjeg stanja, više neće imati svojstvo javnih funkcionera, dakle oni će praktično biti izuzeti, mada to nije direktno možda bila želja aktuelnog predlagača zakona, ali proističe iz nakaradnog tumačenja Zakona o sprečavanju korupcije“, ističe Nemanja Nenadić.</p>
<p>I najveće javno preduzeće - Elektroprivreda Srbije, nedavno je postalo akcionarsko društvo. Jedini vlasnik EPS-a je država, a o svim ključnim odlukama odlučuje ministarka energetike, kao jedina članica Skupštine.&nbsp;</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Promena pravne forme ili još jedna neuspela reforma javnih preduzeća? (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation