Promene u ponašanju deteta znak za alarm - ko treba da ih uoči? (VIDEO)
Dva dana posle masovnog ubistva u beogradskoj osnovnoj školi, pitanje odgovornosti - a lanac je dug - i dalje je bez odgovora. Da li je i šta moglo da bude uočeno, a potom i tragedija sprečena? Osim roditelja, promene u ponašanju deteta u školi morali bi da uoče, redom: razredni starešina, nastavnici, pedagozi i psiholozi.
Ažurirano -
Tek kada dobro poznajete svako dete, možete da uočite promene u njegovom ponašanju. Stručnjaci poručuju - potrebno je tragati za promenama u ponašanju kod dece koje bi mogle da budu znak za alarm. Međutim, ukoliko dete ne ispoljava problematično ponašanje, napominje diplomirana pedagoškinja Anica Saković, teško je pretpostaviti šta bi moglo da uradi.
"Ako je dete odgovorno u izvršavanju svojih obaveza, ako poštuje pravila ponašanja, ako se druži, ako ima jedan nivo normalne komunikacije sa svima u školi, pomislićete da je sve u redu i nećete ni reagovati. Dakle, tek kada se ispolji neka vrsta neuobičajenog, vi onda reagujete", objašnjava Saković.
Savet koji se najčešće čuo prethodna dva dana jeste - razgovarajte sa detetom. Osluškivanjem njegovih potreba, ali i izgradnjom poverenja, kako u roditelje, tako i u nastavnike, sprečiće se brojni potencijalni problemi. Ipak, ako i kada do njih dođe, kaže Saković, pomoć pedagoga najpre zatraže kolege, ređe deca, a najređe roditelji.
"Odeljenski starešina ili učitelj su ti koji su u direktnom kontaktu sa decom i oni ih mnogo bolje poznaju nego mi pedagozi. Odeljenski starešina je taj koji prvi alarmira ukoliko postoji neki problem. Važna je i uloga odeljenskog starešine u kreiranju socijalno-emocionalne klime u odeljenju, od njega zavisi kakvo će biti drugarstvo u odeljenju i da li će neko dete biti prihvaćeno u sredini", kaže Saković.
Odmah po prijavi uključuje se pedagoško-psihološka služba. Problem se, međutim, ne rešava jednim razgovorom, već je potreban kontinuirani rad, za koji, usled zatrpanosti administracijom, ističe Saković, ne ostaje previše vremena.
"Kada bi nas rasteretili obaveza i dopustili da se prvenstveno bavimo onime što piše u zakonu, a to je da dominantno radimo sa decom, nastavnicima i roditeljima, a da manji deo našeg posla bude dokumentovanje, verovatno bismo imali prostora da se posvetimo i svakom učeniku", smatra Saković.
Tu je problem - stručnih saradnika nema dovoljno, a često škole moraju da biraju da li žele da zaposle pedagoga, psihologa, defektologa ili logopeda. Jedan stručnjak na čak 23 odeljenja, propisuje pravilnik. Koji od ta četiri - odluka je na školi.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.