<article><p>Datuma još nema - ali ima godine - 2030. Analitičari smatraju da je izjava predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela značajna,  jer  je Evropski savet najviši politički organ koji utvrđuje strateške i političke ciljeve na nivou cele Unije.</p><p>"Do kraja godine, u decembru se očekuje upravo Samit Evropskog saveta gde će se očekivati da oni i potvrde ovu ideju a i druge ideje koje zapravo podrazumevaju kreiranje dodatnih političkih i finansijskih podsticaje za države kandidate upravo kako bi mogle da implementiraju sve neophodne reforme. To je godina koja treba da pritisne države članice da se interno Unija reformiše kako bi Unija kao takva bila spremna za dalja proširenja. Makron kaže da nisu trenutno spremni za dalja proširenja jer previše država članica znači i previše veto igrača", izjavio je za Marker Strahinja Subotić, Centar za evropske politike.</p><p>Srbija je status kandidata za članstvo u Uniji dobila pre skoro deset godina. Za to vreme, smatra sagovornik Markera, nije uradila mnogo - iako je otvorila gotovo dve trećine poglavlja, zatvorila je tek dva od ukupno 35. Mnogo posla pred Srbijom u narednih sedam godina.</p><p>"Ukoliko se ovim tempom nastavi mislim da čak ni 2030. jednostavno biti nešto što će biti u okviru našeg vidokruga. U tom pogledu je neophodno uložiti značajnije napore kako bismo usmerili svu snagu da ostvarimo taj datum. Dakle, on nije nedostižan ali ako se nastavi ovim tempom, on ostaje samo bajka", rekao je Subotić.</p><p>U poređenju sa drugim zemljama kandidatima - Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Albanijom, pozicija Srbije je komplikovanija. Za članstvo u Uniji, Srbija mora da reši tri poglavlja, koja imaju status blokirajućih.</p><p>"Često čujemo iz perspektive Beograda koji šalju poruke da Evropska unija često ne zna šta hoću, kako nisu jasni kriterijumi i u tom pogledu kako je proces pristupanja nepredvidiv. Međutim, kako je rat u Ukrajini počeo kriterijumi, odnosno zahtevi su postali još jasniji. Imamo tri ključna zahteva: Prvi je: 'reformišite svoje institucije, potrebno je da uspostavite vladavinu prava'. Drugi: 'neophodno je da usaglasite svoju spoljnu politiku, progresivno, sa zajedničkom spoljnom politiku EU, pogotovo u kontekstu ukrajinskog rata' i treće: 'neophodno je doći do normalizacije odnosa Beograda i Prištine'", istakao je Subotić.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FLBK0u6QYQdA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Kada je reč o zemljama regiona, u Srbiji je najniža podrška članstvu u Uniji - oko 50 odsto dok je, u Albaniji na primer, oko 90 odsto. Međutim, podrška je promenljiva - najveća podrška članstvu Srbije u Uniji bila je 2009. godine, oko 75 odsto, kada su ukinute vize srpskim državljanima.</p><p>"Ono što je problem je što je Zapad uglavnom negativno percipiran osim po pitanju ekonomskih benefita. Ali je problem kada zidate neki odnos samo na ekonomskim benefitima, onda je taj odnos više transakcioni i onda kada vi ne dobijate ništa a od vas se nešto traži onda i nepopularnost po prirodi raste zato što postoji vid animoziteta prvenstveno od devedesetih godina koji se nagomilalo od tada. Tako da, ono što je problem Zapada i Srbije je što ne postoji toliko vrednosnih poklapanja bar kada govorimo o stavovima građana sa zapadnim vrednostima i očekivanjima od Srbije, nego je više odnos transakcioni", izjavio je za Marker Dimitrije Milić iz organizacije Novi treći put.</p><p>2030. godine nije samo cilj zemalja kandidata, već i država članica koje do tada treba da sprovedu unutrašnje reforme. Među državama članicama su najviše vidljive nesuglasice oko Ukrajine, ali su primetni i disonantni tonovi evropskih zvaničnika oko budućnosti Unije. Naime, posle izjave predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela da će evropska porodica dobiti nove članove 2030, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da ih tim povodom niko nije konsultovao, i da ne mogu da stanu iza te ideje.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Datuma još nema - ali ima godine - 2030. Analitičari smatraju da je izjava predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela značajna, &nbsp;jer &nbsp;je Evropski savet najviši politički organ koji utvrđuje strateške i političke ciljeve na nivou cele Unije.</p>
<p>"Do kraja godine, u decembru se očekuje upravo Samit Evropskog saveta gde će se očekivati da oni i potvrde ovu ideju a i druge ideje koje zapravo podrazumevaju kreiranje dodatnih političkih i finansijskih podsticaje za države kandidate upravo kako bi mogle da implementiraju sve neophodne reforme. To je godina koja treba da pritisne države članice da se interno Unija reformiše kako bi Unija kao takva bila spremna za dalja proširenja. Makron kaže da nisu trenutno spremni za dalja proširenja jer previše država članica znači i previše veto igrača", izjavio je za Marker Strahinja Subotić, Centar za evropske politike.</p>
<p>Srbija je status kandidata za članstvo u Uniji dobila pre skoro deset godina. Za to vreme, smatra sagovornik Markera, nije uradila mnogo - iako je otvorila gotovo dve trećine poglavlja, zatvorila je tek dva od ukupno 35. Mnogo posla pred Srbijom u narednih sedam godina.</p>
<p>"Ukoliko se ovim tempom nastavi mislim da čak ni 2030. jednostavno biti nešto što će biti u okviru našeg vidokruga. U tom pogledu je neophodno uložiti značajnije napore kako bismo usmerili svu snagu da ostvarimo taj datum. Dakle, on nije nedostižan ali ako se nastavi ovim tempom, on ostaje samo bajka", rekao je Subotić.</p>
<p>U poređenju sa drugim zemljama kandidatima - Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Albanijom, pozicija Srbije je komplikovanija. Za članstvo u Uniji, Srbija mora da reši tri poglavlja, koja imaju status blokirajućih.</p>
<p>"Često čujemo iz perspektive Beograda koji šalju poruke da Evropska unija često ne zna šta hoću, kako nisu jasni kriterijumi i u tom pogledu kako je proces pristupanja nepredvidiv. Međutim, kako je rat u Ukrajini počeo kriterijumi, odnosno zahtevi su postali još jasniji. Imamo tri ključna zahteva: Prvi je: 'reformišite svoje institucije, potrebno je da uspostavite vladavinu prava'. Drugi: 'neophodno je da usaglasite svoju spoljnu politiku, progresivno, sa zajedničkom spoljnom politiku EU, pogotovo u kontekstu ukrajinskog rata' i treće: 'neophodno je doći do normalizacije odnosa Beograda i Prištine'", istakao je Subotić.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FLBK0u6QYQdA&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>Kada je reč o zemljama regiona, u Srbiji je najniža podrška članstvu u Uniji - oko 50 odsto dok je, u Albaniji na primer, oko 90 odsto. Međutim, podrška je promenljiva - najveća podrška članstvu Srbije u Uniji bila je 2009. godine, oko 75 odsto, kada su ukinute vize srpskim državljanima.</p>
<p>"Ono što je problem je što je Zapad uglavnom negativno percipiran osim po pitanju ekonomskih benefita. Ali je problem kada zidate neki odnos samo na ekonomskim benefitima, onda je taj odnos više transakcioni i onda kada vi ne dobijate ništa a od vas se nešto traži onda i nepopularnost po prirodi raste zato što postoji vid animoziteta prvenstveno od devedesetih godina koji se nagomilalo od tada. Tako da, ono što je problem Zapada i Srbije je što ne postoji toliko vrednosnih poklapanja bar kada govorimo o stavovima građana sa zapadnim vrednostima i očekivanjima od Srbije, nego je više odnos transakcioni", izjavio je za Marker Dimitrije Milić iz organizacije Novi treći put.</p>
<p>2030. godine nije samo cilj zemalja kandidata, već i država članica koje do tada treba da sprovedu unutrašnje reforme. Među državama članicama su najviše vidljive nesuglasice oko Ukrajine, ali su primetni i disonantni tonovi evropskih zvaničnika oko budućnosti Unije. Naime, posle izjave predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela da će evropska porodica dobiti nove članove 2030, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da ih tim povodom niko nije konsultovao, i da ne mogu da stanu iza te ideje.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Proširenje Evropske unije moguće 2030, da li će Srbija biti spremna? (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation