Prvi maj – jednima povod za protest, a drugima za karnevale i odmor (VIDEO)
Svake godine širom Francuske se, za Prvi maj, održavaju masovni radnički protesti. Tako je bilo i juče, a protestovalo se i štrajkovalo i u drugim zemljama Zapadne Evrope - uglavnom su se tražile bolje plate i bolji uslovi rada. Sa druge strane, na siromašnijem istoku Evropske unije i u drugim postsocijalističkim zemljama, Praznik rada je obeležen koncertima i paradama, a u Srbiji - uglavnom roštiljanjem.
Ovog 1. maja, radnici u Francuskoj okupili su se u borbi protiv najavljene penzione reforme. Na ulice je, prema državnim procenama, izašlo više od 750 000 ljudi. Posle sukoba sa policijom uhapšeno je 300 demonstranata.
Međunarodni praznik rada ustanovljen je 1889. godine u znak sećanja na demonstracije radnika u Čikagu koji su tražili osmočasovno radno vreme. Snažnim radničkim organizacijama na Zapadu, gde su radnici u proseku u boljem materijalnom položaju, taj praznik je povod za masovne proteste. Međutim, u siromašnijim zemljama, gde radnici ne uživaju sva prava, protesti uglavnom izostaju.
"Ljudi, i radnička klasa u Srbiji je prethodnih tridesetak godina navikla na to da je dobro sve što im kako-tako omogućava da prežive. Nemaju previše manevarskog prostora da razmišljaju o nečemu što se zove dobar život, već su preokupirani nečim što se zove život jer je sa druge strane uvek opasnost da skliznete na onu drugu stranu", izjavio je Filip Balunović sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Dok se, kako kaže, s jedne strane radništvo u Srbiji i regionu često naziva pasivnim, sa druge strane se sistematski radi na njihovom obeshrabrivanju da se bore za svoja prava. Manjak zainteresovanosti, ali i snage da se bore za svoja prava, kako dodaje, pokazuje i podatak Eurostata da radnici u Srbiji rade u proseku 43 sata nedeljno – najviše u Evropi.
"Ja razumem da ljudima nije do protesta i do tegobnih pregovora ili uličnih demonstracija, nego im je do odmora. Ako imate takvu poziciju radništva, onda i nije za očekivati da će oni svoje slobodno vreme ili slobodni dan iskoristiti kako bi protestovali nego kako bi se odmorili i bili sa prijateljima i porodicom", naveo je Balunović.
Razlike u načinu obeležavanja Praznika rada vidljivije su kada se sagleda i istorijski kontekst. Na istoku Evrope se sa podozrenjem gleda na komunističku prošlost, a Ukrajina, koja je u ratu s Rusijom, ove godine nije obeležila taj dan – jer ih asocira na Sovjetski Savez i Rusiju.
"Postoji jedan izrazit antisocijalizam u ideološkom smislu koji vlada na Baltiku i na istoku Evrope, pogotovo u Poljskoj, Mađarskoj i tako dalje a koje sve što ima veze sa radničkim otporom smatra delom socijalističkog nasleđa i otuda ga automatski izopštava iz bilo kakvog vida legitimne političke i društvene borbe", naglasio je on.
Da bi shvatili da treba da se bore za svoja prava, posebno na svoj dan, radnicima je, kaže sagovornik "Markera", potrebna pomoć širokog društvenog fronta – bogatijih radnika, intelektualaca i političara.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.