<article>“Apoteka Beograd je apotekarska ustanova primarne zdravstvene zaštite u javnoj svojini, stožer distribucije lekova, nastavna baza Farmaceutskog fakulteta i pravljenja magistralnih preparata. Kako stvari stoje, ustanova je puštena niz vodu, a mi zaposleni smo prepušteni sami sebi”, kaže Jelena Šikuljak, jedna od zaposlenih, za Insajder. Prema njenim rečima, prvi problem u funkcionisanju je nastao 2001. godine. “Od 2001. godine Apoteka Beograd je izbačena iz Pravilnika o ugovaranju zarada sa RFZO u članu 24., ne znamo iz kog razloga, niti je zaposlenima to predočeno pune 23 godine. To znači da zaposleni zarađuju za svoje plate i sve troškove poslovanja iz pazara”, navodi Šikuljak.Već sledeće 2002. je država potpuno izbacila apotekarske ustanove sa državnog budžeta i predala osnivačka prava lokalnim samoupravama. Država je, propisujući linearnu maržu na lekove od svega 12 odsto, olakšala budžet prebacivši finansiranje zarada, kancelarijskog materijala, opreme i drugih troškova na kupce lekova. To je značilo da su apoteke same morale da zarade za sve troškove, a prihodi su im zavisili od prodate količine lekova i njihove cene.“Problemi postaju još veći 2012. godine, kada su državne apoteke primorane da lekove nabavljaju preko centralizovanih javnih nabavki Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Fond te nabavke sprovodi na osnovu najniže ponuđene cene, a ne ekonomski najpovoljnije ponude, preko kojih su apoteke ostvarivale popuste. Naredne godine je dato pravo izdavanja lekova na recept privatnim apotekama, čime je pored svega opisanog i nemogućih uslova zarade osnovnih troškova stigla nelojalna konkurencija, koja nema obavezu tendera za lekove. Ukratko, vezali su nam ruke i onemogućili da sami stanemo na noge”, kaže sagovornica Insajdera. Prema njenim rečima, pored svih ovih izazova firma je uspela u tome da lekovi budu uvek dostupni građanima naročito u svim krizama koje su dogodile - poplave u Obrenovcu i Covid19. “Pa čak sa minimalnim sredstvima smo finansirali sto mladih doktora iz naše zarade kako bi građanima pomogli u pandemiji. A mi smo bez marže prodavali maske i dezificijense kako bismo pomogli građanima, državi i izašli iz krize koja nas je zadesila”, navodi Šikuljak. Zaposleni u ovoj firmi podsećaju da je svaka kriza povlačila nestanak nekog leka na tržištu. "Apoteka Beograd" je odmah, dodaje,  magistralno pravila zamene i tržište nije osetilo nestašice. “Apoteka Beograd snabdeva bebe i decu u bolnicama lekovima čije doze za decu ne postoje. Poslednjih godina snabdevamo i kućne ljubimce pravljenjem lekova na veterinarski recept. Snabdevamo bolnice i klinike kapima za oči koje ne proizvode fabrike lekova. Državne apoteke drže balans cena lekova. Onog momenta kad nestanemo neće biti više granica. Privatni sektor bez konkurencije neće imati za prioritet građane već samo profit”, navodi se u saopštenju zaposlenih i dodaje da su oni poslednja provera pre izdavanja leka. Oni od nadležnih traže da im odgovore, zašto ih, i pored svih njihovih žrtvi, poštovanja zakona, država odbacuje.  “Zašto se država prema apotekarima ponaša kao da nisu zdravstveni radnici? Zašto nam je uzimano 20 odsto od neto plate od 2014. godine, ako smo sami zaradili. Uprkos svemu mislimo da je pravo rešenje za nas veoma jednostavno - vraćanjem apotekarskih ustanova u član 24. Pravilnika o ugovaranju zdravstvenih ustanova sa fondom u smislu zarada, jubilarnih nagrada, prevoza sitnih troškova, odnosno izmenom u članu 24. stav 7., čime bi  status apotekara bio isti kao svih ostalih zdravstvenih radnika u našoj zemlji”, navodi se u saopštenju. Trenutno u Beogradu posluje 104 apoteke Apotekarske ustanove. U prethodnom periodu, zatvoreno je 12 jedinica, a od maja, firmu je napustilo oko 50 radnika.Izvor: Insajder</article>

“Apoteka Beograd je apotekarska ustanova primarne zdravstvene zaštite u javnoj svojini, stožer distribucije lekova, nastavna baza Farmaceutskog fakulteta i pravljenja magistralnih preparata. Kako stvari stoje, ustanova je puštena niz vodu, a mi zaposleni smo prepušteni sami sebi”, kaže Jelena Šikuljak, jedna od zaposlenih, za Insajder.&nbsp;
Prema njenim rečima, prvi problem u funkcionisanju je nastao 2001. godine.&nbsp;
“Od 2001. godine Apoteka Beograd je izbačena iz Pravilnika o ugovaranju zarada sa RFZO u članu 24., ne znamo iz kog razloga, niti je zaposlenima to predočeno pune 23 godine. To znači da zaposleni zarađuju za svoje plate i sve troškove poslovanja iz pazara”, navodi Šikuljak.
Već sledeće 2002. je država potpuno izbacila apotekarske ustanove sa državnog budžeta i predala osnivačka prava lokalnim samoupravama.&nbsp;
Država je, propisujući linearnu maržu na lekove od svega 12 odsto, olakšala budžet prebacivši finansiranje zarada, kancelarijskog materijala, opreme i drugih troškova na kupce lekova. To je značilo da su apoteke same morale da zarade za sve troškove, a prihodi su im zavisili od prodate količine lekova i njihove cene.
“Problemi postaju još veći 2012. godine, kada su državne apoteke primorane da lekove nabavljaju preko centralizovanih javnih nabavki Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Fond te nabavke sprovodi na osnovu najniže ponuđene cene, a ne ekonomski najpovoljnije ponude, preko kojih su apoteke ostvarivale popuste. Naredne godine je dato pravo izdavanja lekova na recept privatnim apotekama, čime je pored svega opisanog i nemogućih uslova zarade osnovnih troškova stigla nelojalna konkurencija, koja nema obavezu tendera za lekove. Ukratko, vezali su nam ruke i onemogućili da sami stanemo na noge”, kaže sagovornica Insajdera.&nbsp;
Prema njenim rečima, pored svih ovih izazova firma je uspela u tome da lekovi budu uvek dostupni građanima naročito u svim krizama koje su dogodile - poplave u Obrenovcu i Covid19.&nbsp;
“Pa čak sa minimalnim sredstvima smo finansirali sto mladih doktora iz naše zarade kako bi građanima pomogli u pandemiji. A mi smo bez marže prodavali maske i dezificijense kako bismo pomogli građanima, državi i izašli iz krize koja nas je zadesila”, navodi Šikuljak.&nbsp;
Zaposleni u ovoj firmi podsećaju da je svaka kriza povlačila nestanak nekog leka na tržištu. "Apoteka Beograd" je odmah, dodaje, &nbsp;magistralno pravila zamene i tržište nije osetilo nestašice.&nbsp;
“Apoteka Beograd snabdeva bebe i decu u bolnicama lekovima čije doze za decu ne postoje. Poslednjih godina snabdevamo i kućne ljubimce pravljenjem lekova na veterinarski recept. Snabdevamo bolnice i klinike kapima za oči koje ne proizvode fabrike lekova. Državne apoteke drže balans cena lekova. Onog momenta kad nestanemo neće biti više granica. Privatni sektor bez konkurencije neće imati za prioritet građane već samo profit”, navodi se u saopštenju zaposlenih i dodaje da su oni poslednja provera pre izdavanja leka.&nbsp;
Oni od nadležnih traže da im odgovore, zašto ih, i pored svih njihovih žrtvi, poštovanja zakona, država odbacuje. &nbsp;
“Zašto se država prema apotekarima ponaša kao da nisu zdravstveni radnici? Zašto nam je uzimano 20 odsto od neto plate od 2014. godine, ako smo sami zaradili. Uprkos svemu mislimo da je pravo rešenje za nas veoma jednostavno - vraćanjem apotekarskih ustanova u član 24. Pravilnika o ugovaranju zdravstvenih ustanova sa fondom u smislu zarada, jubilarnih nagrada, prevoza sitnih troškova, odnosno izmenom u članu 24. stav 7., čime bi &nbsp;status apotekara bio isti kao svih ostalih zdravstvenih radnika u našoj zemlji”, navodi se u saopštenju.&nbsp;
Trenutno u Beogradu posluje 104 apoteke Apotekarske ustanove. U prethodnom periodu, zatvoreno je 12 jedinica, a od maja, firmu je napustilo oko 50 radnika.
Izvor: Insajder

Teme

Apoteka Beograd na Terazijama, foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Apoteke

Više od vesti

Radnici Apoteka Beograd tvrde da su "pušteni niz vodu": "Privatnom sektoru bez konkurencije prioritet će biti profit, a ne građani"

Radnici Apoteka Beograd tvrde da su "pušteni niz vodu": "Privatnom sektoru bez konkurencije prioritet će biti profit, a ne građani"

Tagovi: