Radojčić (general-potpukovnik u penziji) u Marker razgovoru: Inicijativa za uvođenje obaveznog vojnog roka više politička odluka (VIDEO)

Generalštab Vojske Srbije predložio je 4. januara, predsedniku Republike i vrhovnom komandantu Vojske Srbije Aleksandru Vučiću ponovno uvođenje obaveze služenja vojnog roka, u trajanju do četiri meseca. Ipak, sagovornik Marker razgovora smatra da je ova odluka "više politička".

"Čuli smo prvo najavu ministra da će na prekjučerašnjoj godišnjoj analizi operativnih funkcionalnih sposobnosti vojske za 2023. godinu, biti saopšteni argumenti zbog kojih je inicijativa i pokrenuta. Nismo ih čuli. Najava inicijative, da Generalštab inicira, iako mislim da to nije inicijativa Generalštaba. Formalno jeste, ali faktički ne. Da je to više politička odluka i da je Generalštab jedna između ostalih institucija ili organizacija ove države koje su stavljene u službu i pod, da kažem, kontrolu vlasti. Uradili su ono što im je naloženo", rekao je Radojčić.

Radojčić ističe da bi u suprotnom inicijativa za obavezni vojnim rokom bila pokrenuta "nakon ozbiljne, sveobuhvatne analize bezbednosne situacije" zemlje.

"Ja ne znam za nagoveštaj da bi iko izvršio agresiju na Srbiju. Mi smo okruženi članicama NATO pakta. Sem BiH koja nije članica, ali su snage NATO na njihovoj teritoriji. Na Kosovu su takođe snage NATO. Postavlja se pitanje kad bismo i protiv koga mi upotrebili sva ta sredstva", rekao je sagovornik.

Objasnio je da je Balkan, ipak, sve više u fokusu svetskih moćnika, a kao dva glavna razloga ističe odnose Beograda i Prištine i situaciju u Bosni.

"Pre svega zbog, da kažem, trapavog rešavanja pitanja Prištine i Beograda, pregovora, toka pregovora, a i secesionističkih najava iz Bosne i Hercegovine. Čuli smo Dodika nedavno je izjavio da će, ukoliko Trump dobije predstojeće izbore u Americi, proglasiti nezavisnost Republike Srpske. Ako je po važećoj strategiji nacionalne bezbednosti jedan od glavnih, da kažem, ciljeva politike odbrane, zaštita Republike Srpske i srpskog naroda, ma gde on živeo, postavlja se pitanje - da li se vojska možda sprema za delovanje u tom slučaju", rekao je Radojčić.

Radojičić kaže da svaka država odlučuje kakva će vojska biti, kolika i za šta je potrebna, kao i da je neosporna potreba za profesionalnom vojskom, ali da je sporan - način i strateško pitanje kakav model vojske potreban. Ističe i da su prethodnih godina plasirane različite informacije o stanju profesionalne vojske u Srbiji.

"Predsednik države je u 2017. godinu rekao 'dobro je, imamo profesionalnu vojsku'. U 2018. kaže, u 2020. i 2021. ćemo uvesti obavezno služenje vojnog roka. Prošla je i jedna i druga godina, toga nije bilo. Sad, odjedanput, ponovo se načinje ta tema. Nepripremljeno potpuno, jer nije bilo javne rasprave, nije bilo ničega što bi ukazivalo, da bi se čuo glas iz stručne javnosti, da bi se anketirali i ljudi", rekao je sagovornik.

Podaci pokazuju da je u roku od 5 godina između 10.000 i 12.000 ljudi napustilo vojsku. Radojčić kaže da taj manjak profesionalnih pripadnika vojske ne može biti nadomešćen uvođenjem vojnog roka.

"Ljudi sa svojim znanjem, iskustvom, moralom su suštinski deo svake organizacije, toga ponestaje. Ponestaje zdravstvenih radnika u vojno-zdravstvenim ustanovama, ponestaje oficira, podoficira, ponestaje mehaničara, majstora. Postavlja se i pitanje nabavlja se naoružanje", rekao je general.

Govoreći o velikim nabavkama naoružanja, ističe da je glavni problem što su one prilično netransparentne, te se zna šta je nabavljeno, ali ne i koliko šta košta.

"Postavlja se pitanje i ko će time da rukuje, ko će time da upravlja - raketnim sistemima, radarskim sistemima i sofisticiranom tehnikom. To ne može vojnik na odsluženju vojnog roka", rekao je Radojčić.

Iako se i u drugim zemljama Evrope govori o potencijalnom uvođenju obaveznog vojnog roka, Radojčić navodi da je ova odluka u Srbiji ipak drugačija, jer je donesena - ad hoc.

"Bezbednosni rizici su takvi, ne poznaju granice. I gotovo nijedna zemlja nije sposobna da se sama suprotstavi tim rizicima. Da li je to terorizam, da li je, evo sad imamo i migracije, imamo što šta. Elementarne nepogode, šta god da je u pitanju. Gotovo nijedna zemlja ne može samostalno da se suprotstavi. Pri tome se pribegava kolektivnom sistemu bezbednosti. Strateška dezorganizacija ili dezorientacija i diplomatsko balansiranje na tankoj žici je neodrživo. Mi nemamo strategiju spoljne politike... Bitne odluke, po državu suštinske i po građane ove zemlje, donose se ad hoc", rekao je sagovornik.

Izvor: Insajder