Radovanović (Crveni krst): Plivači u većem riziku od utapanja nego neplivači (VIDEO)
Tokom letnjih vrućina i odmora, plaže su pune onih koji traže osveženje, bilo na moru, reci, jezeru ili bazenu. Ukoliko se neodgovorno ponašamo, kupanje nosi sa sobom rizike od utapanja. U našoj zemlji godišnje se utopi 89 osoba, to je statistika koja se godinama ne menja. Živote gube više plivači, nego neplivači, naročito mladi, dok, s druge strane, spasilaca nema dovoljno. Crveni krst Srbije zalaže se za donošenje Zakona koji će doprineti prevenciji od utapanja.
Koordinator programa spasilaštva na vodi Crvenog krsta Srbije, Ranko Demirović, u izjavi za Insajder objašnjava da najveći rizik od utapanja predstavlja zanemarivanje pravila koja postoje.
"Čim čujete pištaljke spasilaca znači da spasioci rade svoj posao, rade osnovni posao - preventivu, znači tek je najgori mogući slučaj kada dođe do spasavanja", kaže Demirović.
Kako dodaje, ono što je najvažnije je da kupači poštuju savete stručnjaka, posećuju uređena kupališta, da vode računa o sebi i svojoj deci, ali i da se neplivači ne uzdaju samo u šlaufe i pomagala na naduvavanje.
"Redovno se rehidrirajte, ne ulazite u vodu punog stomaka, pregrejani, pod dejstvom alkohola ili drugih supstanci. Ukoliko ste se prehladili nemojte da se rekreirate, ili da plivate određene dužine i kao kad ste zdravi, nemojte svoj organizam da dovodite do granice izdržljivosti, uvek se kupajte u delu kupališta gde ste spasiocu na oku, znači gde jasno može da vas vidi", dodaje Demirović.
Iako je Srbija ispod evropskog proseka po broju utapanja, i jedan izgubljen život je mnogo. Najveći rizik od utapanja je zanemarivanje pravila koja postoje u uređenim kupalištima, ali i kada precenimo sopstvene mogućnosti.
Demirović apeluje na građane da kada su na čamcu ili plovilu bilo koje vrste koriste spasilački prsluk.
"Ako ste već na čamcu ili na određenom plovilu, iznajmljujete na primer pedalinu, to vas ni jednog trenutka ne lišava pravila koja već postoje, osnovno spasilački prsluk uvek na sebe", kaže Demirović.
Zbog bezbednosti, mnogi se odlučuju da idu na uređena kupališta. Tu, uz spasioce, postoje i informativne table, zatim - obeležene zone bezbedne za kupanje, koje su tu sa razlogom. Ali neki ljudi i to ignorišu.
"Videćete da ljudi izlaze van te obeležene zone, samim tim ulaze u rizik, u određenu opasnost, ta zona nije bezveze definisana, znači tačno je proračunato da je to najmanja opasnost za korisnika, ali ako dođe do problema spasilac na najbrži mogući način može da stigne do njega , znači postoji tačan način da spasilac stigne do njega, a da život na kraju bude sačuvan", dodaje sagovornik.
Radovanović (Crveni krst): Plivači precenjuju sebe
Predsednik Crvenog krsta Srbije Dragan Radovanović objašnjava da je jedan od ključnih problema što plivači imaju previše vere u sebi i potcenjuju opasnosti koje mogu da se dogode.
"Neplivači su oprezni, nalaze se u nekim sigurnim zonama i dubinama kupališta, uvek gledaju da li njih neko gleda, da li imaju mogućnost neke pomoći ako im se nešto desi, oni su mnogo obazriviji. Plivači, često procene da mogu da pređu neku razdaljinu plivajući, i onda dođe do zamora, do grčeva, do situacija koje mogu da njihove fizičke sposobnosti održavanja na vodi značajno umanje i može da dođe do utapanja", objašnjava Radovanović.
Skokovi u vodu, dodaje sagovornik, u velikoj meri sa sobom nose rizik od teških povreda, a ljudi nisu toga svesni.
"Najveći broj povreda nastaje prilikom skokova u plitkoj vodi, neobezbeđenim kupalištima gde nije istraženo dno, kada govorimo o ovim povredama tu obično mislimo na povrede vratne kičme, koje nose sa sobom ozbiljan invaliditet i značajno urušavanje kvaliteta života", objašnjava Radovanović.
U svetu, svakog sata se utopi 25 osoba, a godišnje preko 230 hiljada ljudi. Crveni krst Srbije godinama podiže svest javnosti o prevenciji utapanja i daje savete ljudima kako da se čuvaju. Spasilačke službe savetuju roditelje da svoju decu ne ostavljaju bez nadzora i da se ne uzdaju u pomagala na naduvavanje.
Da bi se smanjili rizici od utapanja, Crveni krst Srbije je pokrenuo kampanju u cilju prevencije, edukativne radionice, obuke, tribine, promociju spasilaštva, a sve te aktivnosti bi trebalo da doprinesu da se donese Zakon o javnim kupalištima.
"U Srbiji broj ljudi koje izgubimo tokom godine zbog utapanja je manji od evropskog proseka. Ali to ne znači da mi ne treba da usavršavamo naše zakonske regulative, obaveze koje bi definisale sve detaljno – od uređaja i obezbeđenja koje sve treba da imaju. Zakon je sigurno neophodan, ali i preventiva i ponašanje ljudi je takođe veoma značajno", dodaje Radovanović.
Neuređena, prirodna kupališta su veoma posećena, ali spasioci rade samo na uređenim kupalištima i bazenima, jer ih nema dovoljno.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.