Rajko Grlić o studentima: Nadam se da nema kraja maštovitosti tih klinaca i da će izdržati što duže (VIDEO)

Šta mislite o trenutnoj situaciji u Srbiji?

"U Americi sam, ja sebe stalno zaklinjem da prestanem pratiti politiku i to nikako ne uspevam. Pratim ovo jer je to jedan začuđujući čin, koji ne spada u takozvanu političku istoriju. Ja sam iz generacije '68, mi smo se protiv politike borili političkim sredstvima i srećom nismo uspeli. Sada studenti u Srbiji pokušavaju doći do nekog nivoa, kad je nevažno ko je na vlasti, ako se pridržava pravila igre. To moja generacija nije znala, mi smo se borili politički i uvek smo zato gubili."

Mi smo te mlade ljude potcenili pre protesta. Neka opšta mesta su bila da je ova generacija apatična, nezainteresovana za društvena dešavanja, da žive u virtualnom svetu. Da li smo pogrešili?

"Mi smo bili ti koji su tako vaspitani i mislili smo ako se glasno ne bune, ako nemaju politički program, da jednostavno nemaju ništa u svom životu. Bila je to kriva procena svih nas. Teško je, možda i nepristojno da ja govorim o tome šta se događa u Srbiji. Ali mi je jako stalo do toga i imam osećaj da mi je baš trebala jedna ovakva injekcija kao što su ti klinci napravili. Srbija je bila gora od Hrvatske u političkim kategorijama. Ovo je trag nade. Ja ne znam kako će se to završiti, niti ko zna. I bilo bi ružno prognozirati, jer taj susret sa političkom realnošću i tom korupcijom i vlašću, jednog dana se mora dogoditi. To vam je kao u filmu. Kroz komediju možete reći puno strašnije političke stvari nego kroz bilo koju tragediju, melodramu, krimiće." 

Kako to da mi za 30 godina nismo uspeli, ono što su oni za dva meseca protesta i pored toga što se u vreme protesta dogodilo da ovdašnja vlast protera aktiviste iz regiona, među kojima su i državljanke Hrvatske. Došla je i očekivano oštra reakcija iz Zagreba. Ni to nije uticalo na regionalno povezivanje oko ideje normalnog života i solidarnosti. Je l’ se to vama sada čini tako?

"Ja mislim da su nas vlasti od '90, pa na ovamo uterale u tor tog nacionalizma. I kad se borite protiv njega, vi ste u istom tom toru. Strašno je, jer su oni vrlo jednostavno zaključili da s tim najlakše vladaju. Hrvatska vladajuća stranka je sad krenula u ono najgore crno desno. To je razvijanje mržnje, to je razvijanje svega onoga pomoću čega vladaju 30 godina. Mi smo se protiv toga tukli pišući, ali nismo im znali pobeći iz tog tora. Ono što je najlepše na ovim klincima je da su im pobegli iz tora tih nacionalnih kategorija za i protiv širenja ili ne širenja crkvenih uticaja koji su strašni i kod vas i kod nas. Ako to uspeju držati, oni mogu poništiti ovih 30 godina bljutavog nacionalizma pomoću koga živi vlast kod vas i kod nas."

Šta se događa u Americi i kako vaši studenti gledaju na dolazak predsednika Trampa na vlast?

"Nisam glasao za gospodina. Univerziteti su male izolovane tačke. Kad gledate mapu glasanja po Ohaju ili Americi, uvek ćete videti gde je plavo. Zato je i Trampov sin rekao da oni ne žele više finansirati univerzitete, jer univerziteti nikad ne glasaju za njih. Ameriku je strah da će sve biti strašno skupo. Strah je tog izoliranog položaja u koje ga ona hoće staviti. Ja mislim da će za dve, tri godine ovi koji su glasali za njega najviše ispaštati. I da će jako dugo trajati. Kad se ovako zanjiše, strašno desno kao sada, onda se vrati na drugu stranu."

Nedavno ste rekli da radite na jednom kratkom filmu. Hoćemo li mi ovde moći da pogledamo to što radite?

"Pripremam jedan kratki film koji ćemo snimiti, jedan fini, nepristojni filmić. Onda ćemo probati, jedan jako komplikovan film, jednu onako šašavu komediju. Današnji klinci više rade filmove za tatu, mamu i festival. Meni se čini da film treba veliku publiku, da onda tek živi. Bez publike film jednostavno ne živi."

Izvor: Insajder