Rasterećenjem saobraćaja u centru Beograda do manjeg zagađenja (VIDEO)

Strategija rasterećivanja centra od putničkog, ali i teretnog saobraćaja, jedino je rešenje koje bi građanima prestonice pomoglo da lakše dišu. Ipak, upravo u centru grada saobraćaj je, decenijama, najprometniji.

Jedan od uslova da se vazduh očisti od štetnih materija iz saobraćaja bila je i izgradnja obilaznice oko Beograda. Njenim puštanjem u rad trebalo je da se teretni i putnički saobraćaj izmeste iz najužeg gradskog jezgra.

"Od danas nijedno teretno vozilo u tranzitu nema potrebu da prolazi kroz centar Beograda i da pravi gužvu na centralnim beogradskim mostovima. Od danas svi imaju priliku da bezbedno i brzo obiđu oko Beograda i time uštede mnogo vremena i energije. Ovde posebno mislim na ljude koji dugo voze automobile, kamione, od Minhena, do Atine, Istambula, Sofije, svih drugih gradova“, rekao je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, na svečanom otvaranju obilaznice, na Vidovdan, 28. juna ove godine.

Uprkos obilaznici koja je otvorena krajem juna ove godine, putnički saobraćaj nije iseljen iz centralne gradske zone. Oko dve hiljade autobusa svakodnevno dovozi putnike iz Srbije i regiona na dolaznu stanicu u strogom centru grada i to zbog toga što nova autobuska stanica, koja bi autobuse preusmeravala na druge putne pravce - odnosno van gradskog jezgra - nije izgrađena u predviđenom roku. 

Ugovor za izgradnju novobeogradske stanice potpisan je 2017, ali su rokovi probijani više puta. Iz gradske uprave optimistično najavljuju da bi stanica mogla da bude puštena u rad početkom sledeće godine.

"Mi se nalazimo u nekom međustanju već dugi niz godina i to je začućujuće, ne samo sa aspekta zagađenja vazduha, već i nekih drugih stvari. To elitno naselje Beograd na vodi, ti ljudi gledaju sa tih prozora na jednu autobusku stanicu koja više nije autobuska stanica nego parkiralište, nikako da se reši taj problem preseljenja i to je zaista za mene enigma jer vi, kad radite tako veliki projekat, ne samo da treba brinete o kvalitetu vazduha, nego i o svim drugim aspektima koji se tiču zagađenja generalno“, kaže za Insajder Dejan Lekić, kreator aplikacije za merenje zagađenja vazduga "xEco“.

Izgradnja metroa, još jednog epskog projekta u glavnom gradu, takođe bi smanjila aero-zagađenje koje nastaje ispuštanjem izduvnih gasova iz vozila. Metro bi bolje povezao periferne zone sa gradskim jezgrom, pa bi i broj automobila i autobusa na ulicama u centru bio manji.

"Svi veliki gradovi u Evropi posebno ove veličine već imaju rešen problem metroa, a o autobuskoj i železničkoj stanici da ni ne govorim. I laiku je jasno da, ako se nalazite na nekoj saobraćajnici i čekate autobus, da ste izloženi mnogo većim koncentracijama zagađujućih materija. Ukoliko tih autobusa ima više, tih zagađujućih materija ima više, ukoliko imate alterntaivne mogućnosti prevoza kao što je metro, onda je tog zagađenja, kojem ste direktno izloženi u toku dnevnih aktivnosti, naravno manje“, objašnjava Lekić.

Prvi projekat izgradnje metroa u Beogradu napisan je pre skoro pola veka, 1976. godine. Od projekata se odustajalo, pisali su se novi, a u predizbornoj kampanji 2018. godine, stranka na vlasti javnosti je čak pokazala i kartu za novi metro, datiranu na 1. maj 2020. godine. 

Umesto toga, krajem 2021. počela je izgradnja infrastrukture za tzv. Makiški depo, koji je tek polazna osnova za metro. 

Dok čekamo metro, vozimo automobile u proseku starije od 17 godina. Daleko smo od evropskog proseka, gde su putnička vozila pet godina mlađa. I starost vozila utiče na količinu izduvnih gasova koje ispuštaju, a samim tim i na aero-zagađenje. 

Nova mera Vlade Srbije, kojom građanima koji se odluče da prodaju stare dizelaše, u zamenu za nove, nudi subvencije od dve hiljade i stotinu evra, smanjiće aero-zagađenje, ali ne u meri u kojoj bi se to desilo kada bi se rasteretio saobraćaj u gradskom jezgru.

Izvor: Insajder