Redovno skupštinsko zasedanje: Nova zaduženja države pala u drugi plan (VIDEO)
„Srbija ne sme da stane“ i „Srbiji se žuri“, čulo se i danas u pauzama nereda tokom skupštinskog zasedanja. Da se Srbiji žuri i u vezi sa dodatnim zaduživanjem pokazuje podatak da će se u okviru samo ovog skupštinskog zasedanja poslanici izjašnjavati o novom zaduživanju države, ali i novim garancijama za kredite javnih i državnih preduzeća-sve ukupno milijardu evra. U slučaju mogućeg pada BDP-a, Srbija bi mogla dospeti u ozbilju finansijsku krizu – ocenjuju stručnjaci.
Ažurirano -
Nova zaduženja države iz evropskih fondova, međunarodnih finansijskih institucija, ali i domaćih poslovnih banaka i to za zelenu energiju, modernizaciju železnice, projekte podsticanja preduzetništvu, izgradnju puteva, kao i nove garancije iz budžeta za nove kredite Srbijagasa, Elektroprivrede Srbije - tačke su redovnog zasedanja Skupštine na koje se ovih dana manje obraća pažnja.
Čitava ekonomska politika zemlje se zasniva na visokom zaduživanju, a bez obzira što je reč o infrastrukturnim projektima, pitanje je kakav će oni imati dugoročni efekat na ukupne prihode države.
„Oni sada pumpaju BDP, donose neke prihode budžetu. Država se kocka, mi nemamo ekonomsku politiku, istovremeno investitori napuštaju Srbiju i vrlo lako može da nam se desi ako ova priča potraje - vlast sada ulaže sve na crveno ili crno, može da se desi da za dve godine kriza prođe pa da one izađu iz te krize kao pobednici, a može da se desi i da sve to potraje i da svi potonemo zajedno sa njima, sa visokim kreditima, visokim kamatnim stopama, a sa BDP koji bude počeo u jednom trenutku de facto da stagnira“, ocenjuje za Insajder profesor Fakulteta FEFA Goran Radosavljević.
Umesto kod međunarodnih finansijskih institucija koje za infrastrukturne projekte daju zajmove najisplativije državi, država je pre više godina počela da se zadužuje i kod stranih banaka. Ti krediti su manje povoljni. Među najzastupljenijima su bili krediti uzeti od kineskih banaka. Nova praksa države je zaduživanje kod domaćih poslovnih banaka, čiji krediti su najnepovoljniji.
„Zaduživanje za infrastrukturne projekte kod domaćih poslovnih banaka je bukvalno „last resort“. Znači, kao da ste otišli kod zelaša i našli i zadužili ste se, to je taj nivo kamata u odnosu na kamate koje daju međunarodne finansijske institucije“, kaže Radosavljević za Insader.
Na dnevnom redu skupštinskog zasedanja koje je danas počelo od 62 predloga zakona, čak 15 predloga se odnosi na razne zajmove.
Država uzima direktne kredite za infrastrukturne i razvojne projekte na iznos od 684,8 miliona evra. Samo od poslovnih banaka država planira da uzme direktne kredite vredne 170,8 milion evra. I, to nije jedino potencijalno zaduženje države.
Na ime garancija za infrastrukturne kredite javnih preduzeća država će, ako predlozi zakona budu usvojeni, morati da garantuje iz budžeta sa 358 miliona evra za javna i državna preduzeća. Od tog iznosa 171 milion evra su krediti javnih preduzeća kod domaćih poslovnih banaka.
Samo na dnevnom redu skupštinskog zasedanja koje je danas počelo novi potencijalni dug države od milijardu i 42 miliona evra.
Postoji realna bojazan da bi kredite za koje država garantuje iz budžeta javnim preduzećima mogli ponovo da vraćaju svi građani, ako primera radi Srbijagas i EPS ne budu mogli da ih vraćaju sami iz svog poslovanja, što je ne tako davno bio slučaj.
Novinarka Radoslavka Žigić Despotović
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.