Rekapitulacija Insajdera: Kada se infrastruktura gradi bez nadzora – i bez posledica

Od pada nadstrešnice predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta je govorio kako strahuje da od te nesreće niko od inženjera neće smeti da stavi svoj potpis ni na jedan od projekata u izgradnji. Međutim, baš u njegovom prisustvu 23. februara, tj. pre pet nedelja svečano je otvoren i pušten u saobraćaj most na putu od Velikog Gradišta do Golupca, na delu Dunavske magistrale.

Prema istraživanju Insajdera, ova deonica puštena je u saobraćaj, iako svi objekti na njoj nisu bili u potpunosti završeni u konstruktivnom smislu, što znači da  u trenutku puštanja u saobraćaj nije bilo garancija da su bili bezbedni za putnike. Da i u ovom projektu postoje brojni propusti i nelogičnosti, pokazuje i javno dostupna dokumentacija.

Radovi na delu od Požarevca do Golupca izvođeni samo dva meseca 

Deonica Dunavskog koridora duga 68 kilometara gradi se više od tri godine. Deo od Požarevca do Golupca, dug 32 kilometra svečano je otvoren 23. februara ove godine. Među 22 završena objekta nalazi se i most kod sela Tribrode i Braničevo u golubačkoj opštini, sa čijeg stuba je Reka Pek nedavno sprala deo nasipa. 

Snimci sa terena pokazuju da taj nasip nije bio završen, ni u trenutku otvaranja deonice, ali ni u trenutku kad je jedan njegov deo sprala nabujala voda. Umesto da bude presvučen betonom, kamenom, ili drugim čvrstim građevinskim materijalom, na njegovoj površini vidljiva je samo zemlja.

Prema javno dostupnoj dokumentaciji koju su analizirali novinari Insajdera, proizilazi da su radovi na deonici dugoj 32 kilometra izvođeni samo dva meseca, iako su trajali više od tri godine. Građevinska dozvola za izgradnju objekata na toj deonici odobrena je tek 14. avgusta prošle godine, a sve pre toga građeno je samo na osnovu privremene građevinske dozvole. Ta privremena dozvola odnosila se međutim samo na pripremne radove, odnosno na pripremu terena za izgradnju. 

Tako su pripremni radovi, prema javno dostupnoj dokumentaciji, obavljani sve do 16. decembra prošle godine, kada je investitoru zvanično odobreno da na toj deonici gradi. Samo dan kasnije, 17. decembra, investitor je podneo zahtev da mu bude izdata potvrda da su radovi na svim objektima na toj deonici bili završeni u konstruktivnom smislu.

To znači da je investitor tražio potvrdu, da su radovi bili gotovi - dan pošto mu je uopšte bilo odobreno da gradi. A ta potvrda, formalno je izdata dan posle svečanog otvaranja, 24. februara ove godine.

Sve ovo pokazuje i da obavezni nadzor na izgradnji, obavljan u ime izvođača, ali i u ime investitora nije ukazao na propuste koji se odnose na nasip stuba ispod golubačkog mosta, koji, prema snimcima od prethodnih nekoliko dana, nije bio gotov. 

Stručnjaci upozoravaju: Zemlja korišćena za nasip nedovoljno sabijena

Da posao na izgradnji mosta nije bio obavljen do kraja, a zemlja koja je korišćena za nasip na navozu, odnosno na kosini koja vodi od puta, ka mostu, nije bila dovoljno sabijena, upozorili su stručnjaci za Insajder.

"Ta kosina nije obezbeđena na adekvatan način, ali ne samo što nije obezbeđena na adekvatan način, nego je jasno po slikama koje smo videli da je neadekvatno sabijen materijal, da je bio bolje sabijen ne bi došlo do njegovog ovakvog spiranja. Moram da naglasim da su kiše koje su bile ovih dana, bile izuzetno male, znači to je negde reda veličina tridesetak milimetara po metru kvadratnom, što su izuzetno male kiše, nije to nikakva ozbiljna kiša. Znači postavlja se pitanje šta bi bilo da su bile mnogo veće kiše“, rekao je za Insajder hidrogeolog Vladislav Marinković.

Profesor hidrologije i hidrotehnike Građevinskog fakulteta u penziji Jovan Despotović naveo je za Insajder da struktura nasipa ukazuje i na to da je most otvoren pre nego što je u potpunosti završena njegova izgradnja.

"Ovaj navoz, nasip koji je u prilaznoj saobraćajnici na mostu nije obložen kamenom, ili betonom već je ostavljena ova zemlja koja je nekonzistentna. To što sam rekao da nije završen, to znači da je taj nasip pod rizikom od velikih voda, kao što su naišle Rekom Pek. On mora da se zaštiti upravo od Reke Pek jednim stabilnijim površinskim slojem i on štiti ovu zemlju koju mi sad vidimo. Ta zemlja nije završni sloj, ona nije zaključni sloj konstrukcije“, kaže profesor Despotović za Insajder.

Most u takvom stanju nije smeo da bude pušten u saobraćaj, veća kiša, ili veće plavljenje Peka mogli su da dovedu do nagibanja spoja mosta sa putem.

"Da je duže trajao visok nivo Peka, da je bila veća voda, onda bi sigurno ovaj navoz i ovo sve bilo mnogo više ugroženo, onda bi se možda isprala i ta zemljana podloga za taj asfaltni put, a onda bi moglo da se desi da se sve to ispere i da se to slomi, da dođe do prekida saobraćajnice“, kaže profesor Despotović.

Bez odgovora nadležnih da li je izmeštanje reke Pek iz korita uzrok oštećenja nasipa 

Istraživanje Insajdera, ali i stanje na terenu pokazuju da je voda iz reke Pek izmeštana zbog izgradnje mosta, ali i da je na jednom od tih mesta snažna rečna bujica odronila deo nasipa.

Projekat za građevinsku dozvolu za most je radio AG Institut. Država je finansijer, a "Koridori Srbije“ investitor projekta. Glavni izvođač je srpski ogranak kineske kompanije Shandong Hi-Speed grupacije. 

 Propuste u izvođenju radova trebalo je da uoči nadzor, kojeg su u obavezi bili da angažuju i investitor, ali i izvođač radova. U ovom slučaju investitorski nadzor-odnosno nadzor Koridora Srbije. 

Istraživanje Insajdera pokazuje da je kineski izvođač, Shandong Hi-Speed, za radove na tom mostu angažovao svog podizvođača, valjevsko preduzeće Ingrap Omni, u kojem su za Insajder to i potvrdili u telefonskom razgovoru. Na pitanja upućena mejlom nisu odgovorili. 

Tako nije poznato koje je konkretno preduzeće izvodilo pomenute radove, odnosno da li je preduzeće Ingrap Omni radove izvodilo samo, ili su naknadno angažovali svoje pod-podizvođače na izgradnji mosta kod Sela Tribrode.

Komercijalni ugovor za izgradnju nedavno otvorene deonice nije javno dostupan, pa nije poznato da li je pored investitorskog, izvođačkog i projektantskog nadzora nad izvođenjem radova bio angažovan i nezavistan, odnosno eksterni nadzor, niti koja ga je kompanija vršila. U svim fazama izgradnje, nadzor je bio u obavezi da uoči sve propuste.

Izvor: Insajder