Romi u Srbiji još uvek diskriminisani
Diskriminisani, siromašni, izloženi govoru mržnje i stereotipima … Još jedan svoj dan dočekuju u statusu ranjive, marginalizovane grupe. Romi. Sa oko 150 hiljada pripadnika, treća su najbrojnija nacionalna manjina u Srbiji. Na skupu pod nazivom “Romi za Srbiju, Srbija za Rome” u Skupštini Srbije, na kome su učestvovali uglavnom državni funkcioneri, ocenjeno je da je položaj Roma mnogo bolji, ali svakodnevni problemi pripadnika romske populacije govore sasvim suprotno.
Rasizam je samo jedna od stvari sa kojima se suočavaju; i dalje žive u neformalnim naseljima, bez formalnog obrazovanja i, često, bez ličnih dokumenata. Bez posla, s visokim rizikom od nasilja u porodici i partnerskim odnosima:
“Problemi su iz godine u godinu isti. Sada imamo nešto malo manji problem kada su u pitanju lična dokumenta. Većina Roma ima ličnu kartu i ostala dokumenta, zahvaljujući pre svega radu romskih zdravstvenih medijatorki. Ali imamo problem zato što Romi i dalje žive u nehigijenskim naseljima. Postoji strah od prinudnog iseljavanja iz tih naselja. Takođe oni zbog toga što su ta naselja nelegalna imaju problem da se priključe na vodovodnu i kanalizaciju. Postoje problemi prilikom traženja posla, prisutna je diskriminacija. Takođe je prisutna diskriminacija u zdravstvu. I postoji govor mržnje”, kaže za Insajder Slavica Vasić, direktorka Romskog ženskog centra “Bibija”
Posebno je težak položaj Romkinja; u proseku žive 48 godina. Samo trećina ih završi osnovnu školu, a nemogućnost zapošljavanja vodi ranom braku i ranoj trudnoći. Romska ženska mreža u Srbiji već četrnaestu godinu zaredom ima jednomesečnu kampanju, od 8. marta do 8. aprila.
“Ovogodišnja kampanja je, romske ženske mreže, usmerena na ukidanje prakse dečijih brakova, koji su prisutni u romskoj zajednici. I naše aktivnosti koje sprovodimo u okviru romske ženske mreže su kreirane u skladu sa potrebama devojčica i mladih devojaka romske nacionalnosti, kojima se zbog prinudnog braka uskraćeno pravo na detinjstvo. One imaju velike probleme kada je u pitanju rano rađanje, zdravstvene probleme i mi želimo da ukažemo na štetne posledice po fizičko i mentalno zdravlje devojaka koje stupe u dečiji brak”, kaže naša sagovornica Slavica Vasić.
Za istinsko poboljšanje položaja Roma neophodno je da zajedno rade svi nivoi vlasti – od lokalnog do republičkog nivoa.
“Ti problemi moraju da se reše sistemski i mora da se uključi rešavanje problema čitava država, znači ne možemo ostaviti nevladinim romskim organizacijama da rešavaju probleme i ti problemi postoje dugi niz godina. Država Srbija ima strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, treba da se donese novi akcioni plan i naravno tu su mere i aktivnosti koje treba implementirati. Za sve to treba izdvojiti i određeno budžetske sredstva i na taj način problemi Roma i Romkinja u Srbiji mogu da se reše”, istakla je direktorka Romskog ženskog centra “Bibija”
Pre dva meseca, pripadnici MUP-a su, tokom policijske akcije, upali u romsko naselje na beogradskoj opštini Paliluli i, kako su tada tvrdili Unija Roma Srbije i Inicijativa A 11, prekoračili svoja ovlašćenja; tukli su stanare, zastrašivali ih i vređali po rasnoj osnovi. MUP je potom to demantovao, a Inicijativa A 11 je podnela krivičnu prijavu. Za sada je bez epiloga.
Pre više od tri i po decenije, 1997. godine, skinhedsi su ubili romskog dečaka Dušana Jovanovića kada se vraćao iz prodavnice u centru Beograda.
Tri godine kasnije, grupa neonacista je, misleći da je Rom, na smrt pretukla glumca Dragana Maksimovića.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.