<article>Ona je, na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljena prva faza rekonstrukcije, adaptacije i sanacije objekta Centralne kule, rekla da će toranj biti konzerviran, dobijene su sve potrebne dozvole za početak radova, a Zavod će sve vreme obavljati konzervatorski nadzor.<figure><amp-img width="2150" height="1300" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20220809130844_b8b27caf62f8e4104842d6a3ee23ed97d8a042f1ccfe3f2661355bf9b7777cd8.jpg"></amp-img><figcaption>Centralna kula Memorijalnog kompleksa "Staro sajmište". Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>Vučković je objasnila da projekat predviđa vraćanje autentičnog izgleda objekta iz 1937. godine, kada je napravljen, pa će morati da se ukloni sve ono što je doziđivano ili prepravljano.Prema njenim rečima, prvi problem je bio kad su videli da je u katastru objekat uveden kao "prizemna zgrada", pa je ipak, kad je donet Zakon o Memorijalnom centru Staro sajmište, upisan kao kulturno dobro.Iznošene su u više navrata tone smeća sa ovog prostora. Uspeli smo da iselimo ateljee, a pre mesec dana i poslednje tri porodice koje su živele u Centralnoj kuli, precizirala je Vučković.Vršiteljka dužnosti direktorke Memorijalnog centra Staro sajmište Krinka Vidaković Petrov rekla je da je pitanje iseljavanja onih koji su u tom kompleksu do sada živeli vrlo složen slučaj, jer eksproprijacija ne rešava sve, pošto ima dosta onih koji tu bespravno žive.To će da traje i biće vrlo komplikovano, a najveći "zalogaj" će biti na gradu Beogradu. Biće puno problema, ali rešavaćemo ih u hodu, navela je Petrov.Ona je dodala da je plan da se do kraja godine završi prva faza rekonstrukcije Centralne kule, a onda ostatak pre kraja 2023.Pomoćnica ministra za zaštitu kulturnog nasleđa i digitalizaciju Danijela Vanušić rekla je da je obnova Centralne kule prvi korak u nizu onih koji će biti urađeni, i da je obezbeđeno stanovanje osobama koje su u njoj živele, a Ministarstvo je platilo čišćenje objekta i izradu projekta obnove. U Memorijalnom kompleksu "Staro sajmište" 27. jula počeli su radovi na rekonstrukciji Centralne kule, objekta u kojem je tokom Drugog svetskog rata u dva nacistička logora stradalo više od 6.500 Jevreja, oko 10.000 Srba i više stotina Roma.<h2>Vučić: Svedoci brojnih pokušaja relativizacije prošlosti</h2>Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 27. jula da smo danas svedoci brojih pokušaja relativizacije događaja Drugog svetskog rata i ocenio da to ne može da bude politika sadašnjosti Evrope, sveta i Srbije.<figure><amp-img width="2150" height="1300" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20220809130844_7ae71df68a907324e4a78ba01379fc10782790deadc660edb4e0e2a9bd1070dd.jpg"></amp-img><figcaption>Centralna kula Memorijalnog kompleksa "Staro sajmište". Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>"Želim da vam kažem veliko: 'Izvini'. Izvinite zbog toga što je ova zgrada iza mene u takvom stanju i što gotovo 80 godina nismo vodili računa o svojoj prošlosti i nismo brinuli ni o svojoj budućnosti", rekao je Vučić obraćajući se preživelima stradanja najtežih zločina i zločina genocida tokom Drugog svetskog rata.Vučić je kazao da je imao čast i sreću da poznaje i više puta sretne velikog Šimona Peresa, koji je rekao da "sest miliona naših ljudi, Jevreja, živi u našim srcima, mi smo nihove oči koje se sećaju, koji vodimo užasne scene koje su videli, i one će ostati upamćene onako kako su se dogodile".<h2>Direktor Muzeja žrtava genocida: Dočekali smo dan da počnu radovi na MC Staro sajmište</h2>Direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić saopštio je povodom početka obnove Centralne kule Memorijalnog centra "Staro sajmište" 27. jula da je ovaj centar zanemarivan decenijama i je bilo potrebno da stasa generacija političara svesna svoje istorijske i ljudske odgovornosti da očuva sećanje na nedužne žrtve."Nakon nekoliko godina ispunjenih brojnim aktivnostima koje su za cilj imale savladavanje brojnih prepreka, izazova i opstrukcija, dočekali smo dan da predsednik Republike označi početak radova na izvođenju mera zaštite, odnosno restauratorsko-konzervatorskih zahvata na Centralnoj kuli – najznačajnijem i najikoničnijem objektu nekadašnjeg 'Judenlagera Semlin', a potom i 'Anhaltelagera Semlin'", naveo je Ristić ranije u saopštenju.Memorijalni centar "Staro sajmište“ zajednički je projekat Ministarstva za kulturu i informisanje i Grada Beograda, a osnovan je kao ustanova posvećena kulturi sećanja na žrtve i istorijske događaje koji su se desili na prostoru današnjeg Starog sajmišta.Zakon koji je omogućio osnivanje Memorijalnog centra donet je u februaru 2020. godine, a prema njemu, centar će prikupljati, sređivati, čuvati, održavati, istraživati, izlagati i prezentovati arhivska, muzejska i filmske predmete i dokumenta. Prema Zakonu predviđene su dve muzejske celine, od kojih će jedna biti posvećena prvoj fazi logora - "Jevrejskom logoru Zemun", a druga "Prihvatnom logoru Zemun" u kojem su većinu činili Srbi.U sastav Memorijalnog centra ući će i Jevrejski prolazni logor Beograd – Topovske šupe, koji se nalazio u blizini današnje Autokomande, odnosno udaljen nekoliko kilometara u odnosu na Staro sajmište.<h2>'Jevrejski logor Zemun'</h2>Logor pod nazivom "Jevrejski logor Zemun" nalazio se nekoliko kilometara od Zemuna, na teritoriji koja je u Drugom svetskom ratu ušla u sastav Nezavisne Države Hrvatske koja je na zahtev Nemaca tu teritoriju ustupila i na njoj dozvolila uspostavljanje logora, pod uslovom vlade NDH da u logoru ne bude srpskih stražara ili policajaca i da se logor snabdeva i finansira iz Beograda.U početku je logor bio samo za srpske Jevreje i to prvenstveno žene, decu i starce, a svakodnevno, od 8. decembra 1941. do početka maja 1942. godine, jevrejska deca, žene i starci ubijani su na putu od logora do pripremljenih masovnih raka u selu Jajinci.Za samo pet meseci u logoru je stradalo više od 6.000 Jevreja, a u maju 1942. godine kada je dovršeno uništavanje Jevreja i Srbija proglašena "očišćenom" od Jevreja, u logor su dovođeni komunisti, partizani, četnici, kao i civili i to sve do jula 1944. godine.Kroz "Prihvatni logor Zemun“, kako mu je glasio novi naziv, prošlo je oko 32.000 ljudi.U savezničkom bombardovanju 1944. godine oštećeni su i porušeni mnogi logorski paviljoni, nakon čega je logor rasformiran.Većina Nemaca odgovornih za rad logora uhapšena je i izvedena pred sud, od kojih je nekoliko izručeno Jugoslaviji i pogubljeno, dok su komandant logora Herbert Andorfer i njegov zamenik Edgar Enge uhapšeni tokom šezdesetih godina 20. veka i to nakon mnogo godina skrivanja.Andorferu i Engeu su u Zapadnoj Nemačkoj i Austriji izrečene kratke kazne, s tim što Engeova kazna nikada nije odslužena zbog njegovih godina i lošeg zdravlja.Izvor: Agencije/Insajder </article>

Ona je, na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljena prva faza rekonstrukcije, adaptacije i sanacije objekta Centralne kule, rekla da će toranj biti konzerviran, dobijene su sve potrebne dozvole za početak radova, a Zavod će sve vreme obavljati konzervatorski nadzor.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20220809130844_b8b27caf62f8e4104842d6a3ee23ed97d8a042f1ccfe3f2661355bf9b7777cd8.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20220809130844_b8b27caf62f8e4104842d6a3ee23ed97d8a042f1ccfe3f2661355bf9b7777cd8" data-rendition-name="original" width="2150" height="1300" loading="lazy" alt="Centralna kula Memorijalnog kompleksa &quot;Staro sajmište&quot;"> <figcaption>Centralna kula Memorijalnog kompleksa "Staro sajmište". Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Vučković je objasnila da projekat predviđa vraćanje autentičnog izgleda objekta iz 1937. godine, kada je napravljen, pa će morati da se ukloni sve ono što je doziđivano ili prepravljano. Prema njenim rečima, prvi problem je bio kad su videli da je u katastru objekat uveden kao "prizemna zgrada", pa je ipak, kad je donet Zakon o Memorijalnom centru Staro sajmište, upisan kao kulturno dobro. Iznošene su u više navrata tone smeća sa ovog prostora. Uspeli smo da iselimo ateljee, a pre mesec dana i poslednje tri porodice koje su živele u Centralnoj kuli, precizirala je Vučković. Vršiteljka dužnosti direktorke Memorijalnog centra Staro sajmište Krinka Vidaković Petrov rekla je da je pitanje iseljavanja onih koji su u tom kompleksu do sada živeli vrlo složen slučaj, jer eksproprijacija ne rešava sve, pošto ima dosta onih koji tu bespravno žive. To će da traje i biće vrlo komplikovano, a najveći "zalogaj" će biti na gradu Beogradu. Biće puno problema, ali rešavaćemo ih u hodu, navela je Petrov. Ona je dodala da je plan da se do kraja godine završi prva faza rekonstrukcije Centralne kule, a onda ostatak pre kraja 2023. <pre><code>Pomoćnica ministra za zaštitu kulturnog nasleđa i digitalizaciju Danijela Vanušić rekla je da je obnova Centralne kule prvi korak u nizu onih koji će biti urađeni, i da je obezbeđeno stanovanje osobama koje su u njoj živele, a Ministarstvo je platilo čišćenje objekta i izradu projekta obnove.&nbsp;</code></pre> U Memorijalnom kompleksu "Staro sajmište" 27. jula počeli su radovi na rekonstrukciji Centralne kule, objekta u kojem je tokom Drugog svetskog rata u dva nacistička logora stradalo više od 6.500 Jevreja, oko 10.000 Srba i više stotina Roma. <h2>Vučić: Svedoci brojnih pokušaja relativizacije prošlosti</h2> Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 27. jula da smo danas svedoci brojih pokušaja relativizacije događaja Drugog svetskog rata i ocenio da to ne može da bude politika sadašnjosti Evrope, sveta i Srbije.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20220809130844_7ae71df68a907324e4a78ba01379fc10782790deadc660edb4e0e2a9bd1070dd.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20220809130844_7ae71df68a907324e4a78ba01379fc10782790deadc660edb4e0e2a9bd1070dd" data-rendition-name="original" width="2150" height="1300" loading="lazy" alt="Centralna kula Memorijalnog kompleksa &quot;Staro sajmište&quot;"> <figcaption>Centralna kula Memorijalnog kompleksa "Staro sajmište". Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  "Želim da vam kažem veliko: 'Izvini'. Izvinite zbog toga što je ova zgrada iza mene u takvom stanju i što gotovo 80 godina nismo vodili računa o svojoj prošlosti i nismo brinuli ni o svojoj budućnosti", rekao je Vučić obraćajući se preživelima stradanja najtežih zločina i zločina genocida tokom Drugog svetskog rata. Vučić je kazao da je imao čast i sreću da poznaje i više puta sretne velikog Šimona Peresa, koji je rekao da "sest miliona naših ljudi, Jevreja, živi u našim srcima, mi smo nihove oči koje se sećaju, koji vodimo užasne scene koje su videli, i one će ostati upamćene onako kako su se dogodile". <h2>Direktor Muzeja žrtava genocida: Dočekali smo dan da počnu radovi na MC Staro sajmište</h2> Direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić saopštio je povodom početka obnove Centralne kule Memorijalnog centra "Staro sajmište" 27. jula da je ovaj centar zanemarivan decenijama i je bilo potrebno da stasa generacija političara svesna svoje istorijske i ljudske odgovornosti da očuva sećanje na nedužne žrtve. "Nakon nekoliko godina ispunjenih brojnim aktivnostima koje su za cilj imale savladavanje brojnih prepreka, izazova i opstrukcija, dočekali smo dan da predsednik Republike označi početak radova na izvođenju mera zaštite, odnosno restauratorsko-konzervatorskih zahvata na Centralnoj kuli – najznačajnijem i najikoničnijem objektu nekadašnjeg 'Judenlagera Semlin', a potom i 'Anhaltelagera Semlin'", naveo je Ristić ranije u saopštenju. <pre><code>Memorijalni centar "Staro sajmište“ zajednički je projekat Ministarstva za kulturu i informisanje i Grada Beograda, a osnovan je kao ustanova posvećena kulturi sećanja na žrtve i istorijske događaje koji su se desili na prostoru današnjeg Starog sajmišta.</code></pre> Zakon koji je omogućio osnivanje Memorijalnog centra donet je u februaru 2020. godine, a prema njemu, centar će prikupljati, sređivati, čuvati, održavati, istraživati, izlagati i prezentovati arhivska, muzejska i filmske predmete i dokumenta. Prema Zakonu predviđene su dve muzejske celine, od kojih će jedna biti posvećena prvoj fazi logora - "Jevrejskom logoru Zemun", a druga "Prihvatnom logoru Zemun" u kojem su većinu činili Srbi. U sastav Memorijalnog centra ući će i Jevrejski prolazni logor Beograd – Topovske šupe, koji se nalazio u blizini današnje Autokomande, odnosno udaljen nekoliko kilometara u odnosu na Staro sajmište. <h2>'Jevrejski logor Zemun'</h2> Logor pod nazivom "Jevrejski logor Zemun" nalazio se nekoliko kilometara od Zemuna, na teritoriji koja je u Drugom svetskom ratu ušla u sastav Nezavisne Države Hrvatske koja je na zahtev Nemaca tu teritoriju ustupila i na njoj dozvolila uspostavljanje logora, pod uslovom vlade NDH da u logoru ne bude srpskih stražara ili policajaca i da se logor snabdeva i finansira iz Beograda. U početku je logor bio samo za srpske Jevreje i to prvenstveno žene, decu i starce, a svakodnevno, od 8. decembra 1941. do početka maja 1942. godine, jevrejska deca, žene i starci ubijani su na putu od logora do pripremljenih masovnih raka u selu Jajinci. Za samo pet meseci u logoru je stradalo više od 6.000 Jevreja, a u maju 1942. godine kada je dovršeno uništavanje Jevreja i Srbija proglašena "očišćenom" od Jevreja, u logor su dovođeni komunisti, partizani, četnici, kao i civili i to sve do jula 1944. godine. Kroz "Prihvatni logor Zemun“, kako mu je glasio novi naziv, prošlo je oko 32.000 ljudi. U savezničkom bombardovanju 1944. godine oštećeni su i porušeni mnogi logorski paviljoni, nakon čega je logor rasformiran. Većina Nemaca odgovornih za rad logora uhapšena je i izvedena pred sud, od kojih je nekoliko izručeno Jugoslaviji i pogubljeno, dok su komandant logora Herbert Andorfer i njegov zamenik Edgar Enge uhapšeni tokom šezdesetih godina 20. veka i to nakon mnogo godina skrivanja. Andorferu i Engeu su u Zapadnoj Nemačkoj i Austriji izrečene kratke kazne, s tim što Engeova kazna nikada nije odslužena zbog njegovih godina i lošeg zdravlja. Izvor: Agencije/Insajder&nbsp;

Teme

Centralna kula Memorijalnog kompleksa "Staro sajmište". Foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Ruši se toranj Centralne kule na Starom sajmištu

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation