<article>Šabić je rekao da je Ustavni sud jedina institucija koja ima ovlašćenje da preispita izborni proces u celosti, ako nađe da postoje razlozi koji pokazuju da je on potpuno kontaminiran. "Ali je raskorak između stvarnog i pravnog kod nas ogroman, šizofren i to ne od juče, to traje zabrinjavajuće dugo i mi smo u situaciji dakle da je malo verovatno da će i Ustavni sud da se odluči da postupa u skladu sa takvim argumentima".Dodaje da je problem što se na odluke Ustavnog suda čeka "beskonačno dugo", te da nije realno očekivati da će se ovaj sud odlučiti da poništi izbore.Komentarišući odbijanje prigovora, koje su podenli Dobrica Veselinović i Vladimir Obradović, od strane GIK-a, Šabić kaže da je tu u pitanju pravni trik i jedna providna maliciozna kombinacija. "Desila se jedna stvar - da se u formalnom zahtevu potkrala jedna greška. Da je palo pozivanje na zakon o Republičkim izborima. Potpuno je jasno da ljudi koji su nosili liste za lokalne beogradske izbore, traže poništavanje lokalnih beogradskih izbora. Ako je čak i ta greška dovela Gradsku izbornu komisiju u zabunu, pa joj se je činilo nejasnim šta oni zapravo traže, onda vi u ZUP-u odgovor. Dakle, organ vlasti koji postupa po nekom zahtevu, ako mu je nejasno, ako je neuredan, po njemu se ne može postupati, zatraži preciziranje zahteva, pa da mu lako objasne šta traže. I svi oni nisu uradili to, nego su odbacili zahteve i proseldili ga RIK-u kao nadležnom za poništavanje republičkih izbora", objašnjava Šabić. Dodaje da je najveću senku na izbore upravo bacio izborni inženjering. "To je evidentno potvrđena činjenica, da su birači masovno seljeni i dovođeni na lokacije da bi se trebalo pojačati vlast", kaže Šabić.Šabić objašnjava i da je više od pola lista, koje su podnete za beogradske izbore, imalo problem spornih potpisa."Svaki organ, državni organ, suočen sa činjenicama koje govore da postoje sumnje, da postoje osnovne sumnje, da je izvršeno krivično delo, koje se govore po službenoj dužnosti, može i, zapravo, mora da podnese krivičnu prijavu, pa poverenik nije. I da se razumemo, ne očekujem od poverenika da utvrđuje verodostojnost potpisa, ali se, na primer, od poverenika traži, valjda da proveri kako je to moguće da u nekakvom kol centru vladajuće stranke postoji ogromna baza ličnih podataka građana", kaže Šabić."Vi sad kad čujete, pustimo institucije da radi svoj posao, vi odlično znate da je u pitanju pokušaj da se nešto zataška, ako je opasno za elitu ili pak da se goni neko ko to možda i nije zaslužio", dodaje gost Marker razgovora.Kaže i da moramo, pak, očekivati od pojedinaca u institucijama da rade svoj posao."Ako se prihvati javne funkcije, posebno visoke javne funkcije, prihvata se i neki obaveza. Zvuči neskromno, ali sam sasvim siguran da sam u vreme dok sam vršio tu funkciju, radio bezbroj puta i uglavnom ex officio, a po prijavama naravno normalno. Pa naravno da ćete postupati po prijavi koju dobijate. Ali od takvih organa se očekuje da postupaju i onda kad činjenice ukazuju na potrebu postupanja, a ne dakle da se skrivi".Govoreći o pitanju mesta prebivališta i glasanja, Šabić objašnjava da su naši zakoni u tom smislu prilično jasni."Dakle, građani, državljani Srbije, bez obzira gde žive, imaju pravo da biraju predsednika Republike i poslanike, u Republičkom parlamentu, nezavisno od toga da li imaju ili nemaju prebivalište u zemlji. U tom smislu je, recimo, u slučaju pomenute Bosne i Hercegovine, odnosno Republike i Federacije, bio organizovano čak 15, mislim, biračkih mesta u Bosni i Hercegovini. Nisu imali nikakve potrebe da dolaze, da glasaju, da bespotrebno putuju i da glasaju.  Ali, radilo se o glasanju na lokalnim izborima i na izborima za vojvođanski parlament. Dakle, u ta dva slučaja, eksplicitna odredba u zakonu, da pravo da bira i bude biran ima onaj ko ima prebivalište na teritoriji izborne jedinice", navodi Šabić.Dodaje i da je to pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova koje je prebivalište svelo na formalnu prijavu boravka. "Dakle, ja donesem nekakav papir i oni mene upišu. Pa onda upišu 130 ljudi na stanu od 50 kvadrata ili upišu 15 ljudi na trafo stanicu i to je  u redu. A onda drugo ministarstvo sledi to. Pošto je ovo ministarstvo prijavilo, mi njih lepo upišemo u birački spisak. Nije slučajno, znate, da je u poslednje vreme nestao sa adresa broj stana iz biračkog spiska. Ako bih primetio da u komšijinom stanu, koji je kao moj, iste veličine, stanuje 100 ljudi, to bi mi bilo sumnjivo. Ali kada je upisana adresa zgrade, onda ne mora da vam je sumnjivo. I nemate način da proverite. I ceo mehanizam je takav", kaže Šabić.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D0ETMkV8BnMk&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure> Istraživanja su pokazala da jako nizak nivo poverenja u naš birački spisak, objašnjava gost Marker razgovora. "Pre 12 godina je OEBS upozorio na potrebu da se matične knjige i birački spisak provere i verifikuje. Dvanaest godina ta ista vlast nije to uradila. A uporno nam priča kako je birački spisak perfektan. Sad smo videli kako je perfektan. Dakle, bukvalno su potkopali temelje nečeg što je elementarna pretpostavka normalnog izbornog procesa, mislim da nismo svesni u kojoj smo situaciji dovedeni".Bivši poverenik dodaje da se ispostavilo i da je bilo ozbiljnog prepravljanja zapisnika, koji su se već bili pojavili čak na sajtu Republičke izborne komisije. "Dakle, eto, u ovakvoj situaciji neko vama priča da su ovo najpošteniji izbori do sada. To je, kako bih rekao, grub cinizam. I meni je upravo najprovokativnije to ponašanje tužilaštva"Šabić navodi i da je potpuno jasdno da ovde "tužilaštvo ne sme da radi svoj posao"."Tamo, verovatno, ima ljudi koji bi pokušali, ali se odgovarajućim strukturom, odgovarajućim odnosima u dužnostima obezbeđuje da oni to ne rade".Šabić zaključuje da zato pod istim ovim uslovima nema smisla izlaziti na izbore. "Dakle, jasna predstava kod vlasti je da za početak moramo dovesti te biračke spiskove u red, ne u nekakvom formalističkom smislu, nego tako da onima koji imaju pravo glasa to i omogućimo, a onima koji nemaju, ne dopustimo. Ako vi imate situaciju da je na 17 posto biračkih mesta u Beogradu primećeno organizovano dovođenje ljudi koji nisu izabrani na glasanje, to je objektivno dramatično", kaže Šabić.Izvor: Insajder</article>

Šabić je rekao da je Ustavni sud jedina institucija koja ima ovlašćenje da preispita izborni proces u celosti, ako nađe da postoje razlozi koji pokazuju da je on potpuno kontaminiran.&nbsp;
"Ali je raskorak između stvarnog i pravnog kod nas ogroman, šizofren i to ne od juče, to traje zabrinjavajuće dugo i mi smo u situaciji dakle da je malo verovatno da će i Ustavni sud da se odluči da postupa u skladu sa takvim argumentima".
Dodaje da je problem što se na odluke Ustavnog suda čeka "beskonačno dugo", te da nije realno očekivati da će se ovaj sud odlučiti da poništi izbore.
Komentarišući odbijanje prigovora, koje su podenli Dobrica Veselinović i Vladimir Obradović, od strane GIK-a, Šabić kaže da je tu u pitanju pravni trik i jedna providna maliciozna kombinacija.&nbsp;
"Desila se jedna stvar - da se u formalnom zahtevu potkrala jedna greška. Da je palo pozivanje na zakon o Republičkim izborima. Potpuno je jasno da ljudi koji su nosili liste za lokalne beogradske izbore, traže poništavanje lokalnih beogradskih izbora. Ako je čak i ta greška dovela Gradsku izbornu komisiju u zabunu, pa joj se je činilo nejasnim šta oni zapravo traže, onda vi u ZUP-u odgovor. Dakle, organ vlasti koji postupa po nekom zahtevu, ako mu je nejasno, ako je neuredan, po njemu se ne može postupati, zatraži preciziranje zahteva, pa da mu lako objasne šta traže. I svi oni nisu uradili to, nego su odbacili zahteve i proseldili ga RIK-u kao nadležnom za poništavanje republičkih izbora", objašnjava Šabić.&nbsp;
Dodaje da je najveću senku na izbore upravo bacio izborni inženjering.&nbsp;
"To je evidentno potvrđena činjenica, da su birači masovno seljeni i dovođeni na lokacije da bi se trebalo pojačati vlast", kaže Šabić.
Šabić objašnjava i da je više od pola lista, koje su podnete za beogradske izbore, imalo problem spornih potpisa.
"Svaki organ, državni organ, suočen sa činjenicama koje govore da postoje sumnje, da postoje osnovne sumnje, da je izvršeno krivično delo, koje se govore po službenoj dužnosti, može i, zapravo, mora da podnese krivičnu prijavu, pa poverenik nije. I da se razumemo, ne očekujem od poverenika da utvrđuje verodostojnost potpisa, ali se, na primer, od poverenika traži, valjda da proveri kako je to moguće da u nekakvom kol centru vladajuće stranke postoji ogromna baza ličnih podataka građana", kaže Šabić.
"Vi sad kad čujete, pustimo institucije da radi svoj posao, vi odlično znate da je u pitanju pokušaj da se nešto zataška, ako je opasno za elitu ili pak da se goni neko ko to možda i nije zaslužio", dodaje gost Marker razgovora.
Kaže i da moramo, pak, očekivati od pojedinaca u institucijama da rade svoj posao.
"Ako se prihvati javne funkcije, posebno visoke javne funkcije, prihvata se i neki obaveza. Zvuči neskromno, ali sam sasvim siguran da sam u vreme dok sam vršio tu funkciju, radio bezbroj puta i uglavnom ex officio, a po prijavama naravno normalno. Pa naravno da ćete postupati po prijavi koju dobijate. Ali od takvih organa se očekuje da postupaju i onda kad činjenice ukazuju na potrebu postupanja, a ne dakle da se skrivi".
Govoreći o pitanju mesta prebivališta i glasanja, Šabić objašnjava da su naši zakoni u tom smislu prilično jasni.
"Dakle, građani, državljani Srbije, bez obzira gde žive, imaju pravo da biraju predsednika Republike i poslanike, u Republičkom parlamentu, nezavisno od toga da li imaju ili nemaju prebivalište u zemlji. U tom smislu je, recimo, u slučaju pomenute Bosne i Hercegovine, odnosno Republike i Federacije, bio organizovano čak 15, mislim, biračkih mesta u Bosni i Hercegovini. Nisu imali nikakve potrebe da dolaze, da glasaju, da bespotrebno putuju i da glasaju. &nbsp;Ali, radilo se o glasanju na lokalnim izborima i na izborima za vojvođanski parlament. Dakle, u ta dva slučaja, eksplicitna odredba u zakonu, da pravo da bira i bude biran ima onaj ko ima prebivalište na teritoriji izborne jedinice", navodi Šabić.
Dodaje i da je to pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova koje je prebivalište svelo na formalnu prijavu boravka.&nbsp;
"Dakle, ja donesem nekakav papir i oni mene upišu. Pa onda upišu 130 ljudi na stanu od 50 kvadrata ili upišu 15 ljudi na trafo stanicu i to je &nbsp;u redu. A onda drugo ministarstvo sledi to. Pošto je ovo ministarstvo prijavilo, mi njih lepo upišemo u birački spisak. Nije slučajno, znate, da je u poslednje vreme nestao sa adresa broj stana iz biračkog spiska. Ako bih primetio da u komšijinom stanu, koji je kao moj, iste veličine, stanuje 100 ljudi, to bi mi bilo sumnjivo. Ali kada je upisana adresa zgrade, onda ne mora da vam je sumnjivo. I nemate način da proverite. I ceo mehanizam je takav", kaže Šabić.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D0ETMkV8BnMk&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Istraživanja su pokazala da jako nizak nivo poverenja u naš birački spisak, objašnjava gost Marker razgovora.&nbsp;
"Pre 12 godina je OEBS upozorio na potrebu da se matične knjige i birački spisak provere i verifikuje. Dvanaest godina ta ista vlast nije to uradila. A uporno nam priča kako je birački spisak perfektan. Sad smo videli kako je perfektan. Dakle, bukvalno su potkopali temelje nečeg što je elementarna pretpostavka normalnog izbornog procesa, mislim da nismo svesni u kojoj smo situaciji dovedeni".
Bivši poverenik dodaje da se ispostavilo i da je bilo ozbiljnog prepravljanja zapisnika, koji su se već bili pojavili čak na sajtu Republičke izborne komisije.&nbsp;
"Dakle, eto, u ovakvoj situaciji neko vama priča da su ovo najpošteniji izbori do sada. To je, kako bih rekao, grub cinizam. I meni je upravo najprovokativnije to ponašanje tužilaštva"
Šabić navodi i da je potpuno jasdno da ovde "tužilaštvo ne sme da radi svoj posao".
"Tamo, verovatno, ima ljudi koji bi pokušali, ali se odgovarajućim strukturom, odgovarajućim odnosima u dužnostima obezbeđuje da oni to ne rade".
Šabić zaključuje da zato pod istim ovim uslovima nema smisla izlaziti na izbore.&nbsp;
"Dakle, jasna predstava kod vlasti je da za početak moramo dovesti te biračke spiskove u red, ne u nekakvom formalističkom smislu, nego tako da onima koji imaju pravo glasa to i omogućimo, a onima koji nemaju, ne dopustimo. Ako vi imate situaciju da je na 17 posto biračkih mesta u Beogradu primećeno organizovano dovođenje ljudi koji nisu izabrani na glasanje, to je objektivno dramatično", kaže Šabić.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Izbori 2023

Više od vesti

Šabić u Marker razgovoru: Najveću senku na izbore u Srbiji bacio je izborni inženjering (VIDEO)

Šabić u Marker razgovoru: Najveću senku na izbore u Srbiji bacio je izborni inženjering (VIDEO)

Tagovi: