Samit NATO u Litvaniji: Bez poziva Ukrajini da postane članica (VIDEO)
Ruska invazija na Ukrajinu naglo je promenila bezbednosnu strukturu Evrope i sveta, odnela desetine hiljada života i izazvala svetsku ekonomsku krizu. Sa druge strane, udahnula je novi život NATO-u; vojnom savezu koji je glavni rival Rusiji, a koji je godinama bio politički razjedinjen. Skoro godinu i po od početka rata – na oko 150 kilometara od Rusije – članice Alijanse održale su Samit u Litvaniji, sa kojeg su poručile da će dodatno naoružati svoje istočno krilo, ali i nastaviti da podržavaju Ukrajinu.
Od početka rata pre 500 dana, Ukrajina zahteva da postane članica NATO-a. Iako je podrška Zapada, koja do sada iznosi oko 150 milijardi dolara, bila presudna u odbrani od Rusije, ključne saveznice – Amerika i Nemačka – nisu saglasne da Ukrajini u ovom trenutku treba ponuditi članstvo. Umesto toga, na Samitu u Litvaniji usvojen je paket mera za Ukrajinu koji – pre članstva - treba da je približi Alijansi.
"Usvojili smo Program podrške Ukrajini kojim će biti sprovedena tranzicija vojske - od sovjetske na standarde NATO-a, koji će pomoći da se obnovi odbrambeni sektor i obezbedi neophodan materijal, poput goriva, medicinske i opreme za deminiranje. Drugo, formiraće se Savet NATO-a i Ukrajine, u kojem će se zajedno donositi odluke i upravljati krizama. Treće, uverili smo Ukrajinu da će postati članica NATO-a i dogovorili smo se da iz Akcionog plana uklonimo deo uslova za članstvo", izjavio je Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a.
Koliko juče, ukrajinski zvaničnici kritikovali su neodlučnost Alijanse da primi Ukrajinu u članstvo. Međutim, ukrajinski predsednik danas je zahvalio na, kako je rekao, važnim koracima načinjenim na Samitu.
"Razvili smo saradnju s NATO-om, naši vojnici imaju najsvežije iskustvo u saradnji sa zemljama Alijanse. Veštim rukovanjem oružjem NATO-a naša vojska je dokazala da je svetska demokratija snažnija od bilo koje terorističke pretnje. Cenimo to što za članstvo Ukrajine u NATO-u neće biti potrebna primena Akcionog plana", izjavio je Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine.
"Ukrajina ima pravo da bira svoj put, kao i to kojih će bezbednosnih struktura biti deo. To je osnovno pravo svake zemlje i zato ne smemo da dozvolimo da Moskva počne da odlučuje ko može, a ko ne da bude član NATO-a. Moskva je bila protiv svakog proširenja Alijanse. Na zemljama članicama je da odluče ko će biti član, a Moskva nema pravo veta", naveo je Stoltenberg.
Kao glavne pretnje, NATO je označio Rusiju i terorizam. Kako bi se suprotstavili tim izazovima, usvojen je novi plan odbrane – najobuhvatniji od kraja Hladnog rata. Cilj je da NATO ima 300 hiljada vojnika na visokom nivou gotovosti i pokretanje vojne industrije da taj plan podrži.
"Ovde nema opcija koje sobom ne nose rizik po NATO i njegove saveznike. Međutim, najveći rizik je da predsednik Putin pobedi, a to bi bila poruka da silom i kršenjem međunarodnog prava može da dobije ono što želi kada napadne susednu zemlju. Zato je važno da podržavamo Ukrajinu – bila bi tragedija ako Putin pobedi, ali i opasnost po nas", naglasio je Stoldenberg.
Zaključke Samita NATO-a u Viljnusu, Kremlj smatra nepromišljenim i potencijalno opasnim. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov naglašava: bezbednosne garancije Ukrajini predstavlja mešanje Zapada u pitanje bezbednosti Rusije, što će imati negativne posledice.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.