<article>“Ono što možemo da očekujemo sa vrlo velikim stepenom izvesnosti je da će inflacija biti 7,6 odsto, plus minus 0,1 odsto. To je pad u odnosu na novembar oko pola odsto, time je Srbija nastavila tu tendenciju smanjivanja inflacije i ono što ukazuju projekcije i program koji je napravila Narodna banka to je da bi do sredine godine mogli da se vratimo u takozvani koridor. To je ciljana inflacija od tri odsto plus minus jedan ipo posto, što je znači od 1,5 do 4,5 odsto, to je koridor”, izjavio je u Insajder intervjuu profesor FEFA i donedavni predsednik saveta guvernera NBS, Nebojša Savić, govoreći o inflaciji na kraju prethodne godine.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DTAzv6AGdxME&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>On je ocenio da su, posmatrajući ceo period poremećaja i velikog rasta cena, plate pratile inflaciju.Govoreći o tome šta će se u narednim mesecima događati sa cenama, Savić je rekao da će to pre svega zavisiti od toga šta će se događati sa cenom energenata.Komentarišući podatak Udruženja banaka Srbije, da su gotovinski krediti prvi put premašili stambene kredite, kao i ocene da građani preko gotovinskih kredita održavaju bazični životni standard, Savić je ocenio da se to razlikuje od kredita do kredita i da bi za takve tvrdnje bila neophodna ozbiljna istraživanja.Savić je ocenio da su u Srbiji cene nekretnina visoke jer ljudi koji kupuju nekretnine nemaju alternative.“Nemaju razvijeno finansijsko tržište, tržište hartija od vrednosti, akcije i obveznice, ono što radi Vol Strit u Americi. Nemaju izbor šta da rade i onda je najsigurnija imovina stan. Stan iznajmljuju i ostaje im imovina. Taj pritisak novca, kod onih koji ga imaju, ide u tu stranu“, rekao je Savić.Govoreći o trendu kamatnih stopa, Savić je ocenio da se centralne banke i u Evropi i u Srbiji neće odlučivati za obaranje referentnih kamatnih stopa dok se inflacija ne obori na ciljanih dva odsto na Zapadu, a kod nas tri odsto.“Mi bi trebalo da radimo na unapređenju konkurentnosti naše privrede, to je broj jedan, tu je sve. Potrebne su nam institucionalne promene, pravna država, digitalizacija Srbije koju smo dosta unapredili. Drugi deo je reforma obrazovanja, kulture, zdravstva“, rekao je Savić, komentarišući mogućnosti bržeg privrednog razvoja.On je ocenio da je za Srbiju realno da se posveti više poljoprivredi, zdravoj hrani, preradi hrane i plasmanu tih proizvoda na Zapadno tržište, kao i IT sektoru.Savić je naveo da Srbija u ovom trenutku, prema kriterijima Mastrihta nije prezadužena ni po jednom osnovu.“Mastrihtski kriteriji kažu da zemlja može da se zaduži do 60 odsto BDP-a i ne bi trebalo da ima godišnji fiskalni deficit veći od tri odsto. Mi smo sada na oko 52 odsto zaduženja, a deficit u 2023. godini je iznosio oko 2,2 ili 2,3 odsto. I zadovoljavamo i jedan i drugi kriterij. Suština je da vam stopa rasta svake godine bude viša nego što je deficit", rekao je Savić.Izvor: Insajder</article>

“Ono što možemo da očekujemo sa vrlo velikim stepenom izvesnosti je da će inflacija biti 7,6 odsto, plus minus 0,1 odsto. To je pad u odnosu na novembar oko pola odsto, time je Srbija nastavila tu tendenciju smanjivanja inflacije i ono što ukazuju projekcije i program koji je napravila Narodna banka to je da bi do sredine godine mogli da se vratimo u takozvani koridor. To je ciljana inflacija od tri odsto plus minus jedan ipo posto, što je znači od 1,5 do 4,5 odsto, to je koridor”, izjavio je u Insajder intervjuu profesor FEFA i donedavni predsednik saveta guvernera NBS, Nebojša Savić, govoreći o inflaciji na kraju prethodne godine.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DTAzv6AGdxME&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
On je ocenio da su, posmatrajući ceo period poremećaja i velikog rasta cena, plate pratile inflaciju.
Govoreći o tome šta će se u narednim mesecima događati sa cenama, Savić je rekao da će to pre svega zavisiti od toga šta će se događati sa cenom energenata.
Komentarišući podatak Udruženja banaka Srbije, da su gotovinski krediti prvi put premašili stambene kredite, kao i ocene da građani preko gotovinskih kredita održavaju bazični životni standard, Savić je ocenio da se to razlikuje od kredita do kredita i da bi za takve tvrdnje bila neophodna ozbiljna istraživanja.
Savić je ocenio da su u Srbiji cene nekretnina visoke jer ljudi koji kupuju nekretnine nemaju alternative.
“Nemaju razvijeno finansijsko tržište, tržište hartija od vrednosti, akcije i obveznice, ono što radi Vol Strit u Americi. Nemaju izbor šta da rade i onda je najsigurnija imovina stan. Stan iznajmljuju i ostaje im imovina. Taj pritisak novca, kod onih koji ga imaju, ide u tu stranu“, rekao je Savić.
Govoreći o trendu kamatnih stopa, Savić je ocenio da se centralne banke i u Evropi i u Srbiji neće odlučivati za obaranje referentnih kamatnih stopa dok se inflacija ne obori na ciljanih dva odsto na Zapadu, a kod nas tri odsto.
“Mi bi trebalo da radimo na unapređenju konkurentnosti naše privrede, to je broj jedan, tu je sve. Potrebne su nam institucionalne promene, pravna država, digitalizacija Srbije koju smo dosta unapredili. Drugi deo je reforma obrazovanja, kulture, zdravstva“, rekao je Savić, komentarišući mogućnosti bržeg privrednog razvoja.
On je ocenio da je za Srbiju realno da se posveti više poljoprivredi, zdravoj hrani, preradi hrane i plasmanu tih proizvoda na Zapadno tržište, kao i IT sektoru.
Savić je naveo da Srbija u ovom trenutku, prema kriterijima Mastrihta nije prezadužena ni po jednom osnovu.
“Mastrihtski kriteriji kažu da zemlja može da se zaduži do 60 odsto BDP-a i ne bi trebalo da ima godišnji fiskalni deficit veći od tri odsto. Mi smo sada na oko 52 odsto zaduženja, a deficit u 2023. godini je iznosio oko 2,2 ili 2,3 odsto. I zadovoljavamo i jedan i drugi kriterij. Suština je da vam stopa rasta svake godine bude viša nego što je deficit", rekao je Savić.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

220x391

325x200

336x450

410x251

820x503

900x375

ekonomija

Više od vesti

Savić u Insajder intervjuu: Cene nekretnina su visoke jer ljudi koji ih kupuju nemaju alternative (VIDEO)

Savić u Insajder intervjuu: Cene nekretnina su visoke jer ljudi koji ih kupuju nemaju alternative (VIDEO)

Tagovi: