<article>Prva žena premijer u Srbiji, prva javno deklarisana kao LGBT osoba, kojoj ta zajednica zamera što nije radila na poboljšanju njihovog statusa. U Vladu Srbije ulazi leta 2016, kao ministarka, a premijerka postaje godinu dana kasnije, uz poruku da nastavlja tamo gde je stao Aleksandar Vučić."Moja misija je modernizacija društva u svim segmentima. Radeći na digitalizaciji, stvaraćemo društvo koje pruža jednake šanse svim građanima, moramo da unapredimo obrazovni sistem i to će biti moj drugi najvažniji prioritet u ovom mandatu“, rekla je Brnabić.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DocXLhVK6-i8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Drugi prioritet nije ispunjen ni u narednim mandatima, ali prvi, uz stabilnu ekonomiju, jeste u velikoj meri; to pokazuju i rezultati istraživanja, prema kojima je digitalizacijom javne uprave zadovoljno 85 odsto građana.  "Ono što možda jeste najvažnije, jeste to da su rezultati napora prethodnih vlada u pogledu digitalizacije usluga vidljivi građanim u svakodnevnom životu. Dakle, bilo da su u pitanju usluge koje se tiču ličnih dokumenata, različitih uverenja, da li su to usluge u oblasti zdravstva, obrazovanja, pa čak i poslovanja, odnosno privrede, poreza, električnog identiteta građana i slično“, rekla je Milica Divljak istraživačica u Centru za evropske politike.Mnogo je duži spisak onoga što nije ispunjeno: na papiru su ostali pre svega borba protiv kriminala i depolitizacija javne uprave koja, uprkos dobrom zakonskom okviru, nije sprovedena - državni službenici su godinama u v.d. stanju. "Ljudi koji bi po zakonu mogli da obavljaju tu funkciju šest meseci, uz produžetak od tri meseca, međutim u praksi se dešava da nakon isteka ovog perioda šest plus tri meseca, dolazi do ponovnog izbora iste osobe, i onda ponovo se vrtimo takvu krug u nedogled, i to je način da se čak i eksperti koji bi se eventualno postavili na te pozicije drže na, kako bi se reklo, kolokvijalno na kratkom povocu, i u tom smislu vi ostvarujete punu kontrolu nad državnom upravom“, kaže Sava Mitrović iz Centra za evropske politike.U Centru za evropske politike kažu da u prethodnih sedam godina ništa nije učinjeno na polju transparentnosti odlučivanja – sve se svodilo na saopštenja, nije objavljivan dnevni red uoči sednica Vlade, kao ni zapisnici posle sednica. Posebno brine i to što nisu objavljivani neki od zaključaka Vlade koji se, na primer, tiču međunarodnih zajmova. Dakle, odluke koje se u znatnoj meri tiču građana. I nisu jedine.Za zaštitu ljudskih prava i slobode medija nije se našlo mesta u prvom ekspozeu Ane Brnabić, ispostaviće se, posebno za ovo drugo, ni u praksi. Negirala je svaku aferu u čijem bi centru bile njene partijske kolege - poput Krušika, Jovanjice, nesreće na rampi u Doljevcu, plagiranja doktorata… Ostale su otvorene i afere koje je pokrenula vlast, poput prisluškivanja predsednika.Uprkos povremenim pozivima na jedinstvo u državi o ključnim pitanjima - politički konsenzus oko bitnih stvari takođe je ostao na spisku neispunjenih želja."Faktički se vode odvojeni monolozi i ti monolozi prelaze granice pristojnosti i normalne političke komunikacije, toliko je zloupotreba službenog položaja, zloupotreba postojećeg imuniteta da se komunicira na način koji zapravo predstavlja povredu časti mnogih ljudi, ne samo političkih protivnika već i kritičke javnosti, ljudi iz medija, civilnog društva, akademije itd. I u tom smislu zaista mislim da vlast nije tragala za nekim konsenzusom sa širom javnošću, a naravno ni sa svojim političkim protivnicima“, navodi Mitrović."Predsednica vlade naravno formalno je odgovorna za rad vlade, pa tako i ministara, koji su vrlo često bili upravo oni koji su personifikovali tu politiku i bili oni koji su izlazili i obraćali se na način koji sam prethodno opisao. Imali smo situacije da ministri dolaze u parlament da razgovaraju, odgovaraju na pitanja narodnih poslanika i kada god je neko pitanje nije odgovaralo, tu je bilo žustrih pa čak i uvreda. I u tom smislu ja tu recimo prepoznajem pre svega odgovornost Ane Brnabić u formalnom smislu, iako suštinski čovek kome oni pre svega odgovaraju za svoje postupke jeste predsednik Republike“, dodaje on. Iako se, s obzirom na kulturni milje iz kojeg dolazi, od nje nije očekivalo, Ana Brnabić se brzo uklopila u narativ partije u koju se učlanila 2019-te – dve godine nakon preuzimanja premijerske funkcije. Posebno u poslednje vreme, umnogome je i sama davala loš primer u javnim nastupima. Neopterećena visokom funkcijom koju obavlja, poručivala je da „nema leka za bolest opozicije i pojedinih medija“, a na nedavnoj konferenciji za medije je, više puta, opozicione predstavnike nazvala fašistima. Udarala je i rukom po mikrofonu u Parlamentu, kojim će od sada predsedavati.Izvor: Insajder</article>

Prva žena premijer u Srbiji, prva javno deklarisana kao LGBT osoba, kojoj ta zajednica zamera što nije radila na poboljšanju njihovog statusa. U Vladu Srbije ulazi leta 2016, kao ministarka, a premijerka postaje godinu dana kasnije, uz poruku da nastavlja tamo gde je stao Aleksandar Vučić.
"Moja misija je modernizacija društva u svim segmentima. Radeći na digitalizaciji, stvaraćemo društvo koje pruža jednake šanse svim građanima, moramo da unapredimo obrazovni sistem i to će biti moj drugi najvažniji prioritet u ovom mandatu“, rekla je Brnabić.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DocXLhVK6-i8&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Drugi prioritet nije ispunjen ni u narednim mandatima, ali prvi, uz stabilnu ekonomiju, jeste u velikoj meri; to pokazuju i rezultati istraživanja, prema kojima je digitalizacijom javne uprave zadovoljno 85 odsto građana. &nbsp;
"Ono što možda jeste najvažnije, jeste to da su rezultati napora prethodnih vlada u pogledu digitalizacije usluga vidljivi građanim u svakodnevnom životu. Dakle, bilo da su u pitanju usluge koje se tiču ličnih dokumenata, različitih uverenja, da li su to usluge u oblasti zdravstva, obrazovanja, pa čak i poslovanja, odnosno privrede, poreza, električnog identiteta građana i slično“, rekla je Milica Divljak istraživačica u Centru za evropske politike.
Mnogo je duži spisak onoga što nije ispunjeno: na papiru su ostali pre svega borba protiv kriminala i depolitizacija javne uprave koja, uprkos dobrom zakonskom okviru, nije sprovedena - državni službenici su godinama u v.d. stanju.&nbsp;
"Ljudi koji bi po zakonu mogli da obavljaju tu funkciju šest meseci, uz produžetak od tri meseca, međutim u praksi se dešava da nakon isteka ovog perioda šest plus tri meseca, dolazi do ponovnog izbora iste osobe, i onda ponovo se vrtimo takvu krug u nedogled, i to je način da se čak i eksperti koji bi se eventualno postavili na te pozicije drže na, kako bi se reklo, kolokvijalno na kratkom povocu, i u tom smislu vi ostvarujete punu kontrolu nad državnom upravom“, kaže Sava Mitrović iz Centra za evropske politike.
U Centru za evropske politike kažu da u prethodnih sedam godina ništa nije učinjeno na polju transparentnosti odlučivanja – sve se svodilo na saopštenja, nije objavljivan dnevni red uoči sednica Vlade, kao ni zapisnici posle sednica. Posebno brine i to što nisu objavljivani neki od zaključaka Vlade koji se, na primer, tiču međunarodnih zajmova. Dakle, odluke koje se u znatnoj meri tiču građana. I nisu jedine.
Za zaštitu ljudskih prava i slobode medija nije se našlo mesta u prvom ekspozeu Ane Brnabić, ispostaviće se, posebno za ovo drugo, ni u praksi. Negirala je svaku aferu u čijem bi centru bile njene partijske kolege - poput Krušika, Jovanjice, nesreće na rampi u Doljevcu, plagiranja doktorata… Ostale su otvorene i afere koje je pokrenula vlast, poput prisluškivanja predsednika.
Uprkos povremenim pozivima na jedinstvo u državi o ključnim pitanjima - politički konsenzus oko bitnih stvari takođe je ostao na spisku neispunjenih želja.
"Faktički se vode odvojeni monolozi i ti monolozi prelaze granice pristojnosti i normalne političke komunikacije, toliko je zloupotreba službenog položaja, zloupotreba postojećeg imuniteta da se komunicira na način koji zapravo predstavlja povredu časti mnogih ljudi, ne samo političkih protivnika već i kritičke javnosti, ljudi iz medija, civilnog društva, akademije itd. I u tom smislu zaista mislim da vlast nije tragala za nekim konsenzusom sa širom javnošću, a naravno ni sa svojim političkim protivnicima“, navodi Mitrović.
"Predsednica vlade naravno formalno je odgovorna za rad vlade, pa tako i ministara, koji su vrlo često bili upravo oni koji su personifikovali tu politiku i bili oni koji su izlazili i obraćali se na način koji sam prethodno opisao. Imali smo situacije da ministri dolaze u parlament da razgovaraju, odgovaraju na pitanja narodnih poslanika i kada god je neko pitanje nije odgovaralo, tu je bilo žustrih pa čak i uvreda. I u tom smislu ja tu recimo prepoznajem pre svega odgovornost Ane Brnabić u formalnom smislu, iako suštinski čovek kome oni pre svega odgovaraju za svoje postupke jeste predsednik Republike“, dodaje on.&nbsp;
Iako se, s obzirom na kulturni milje iz kojeg dolazi, od nje nije očekivalo, Ana Brnabić se brzo uklopila u narativ partije u koju se učlanila 2019-te – dve godine nakon preuzimanja premijerske funkcije. Posebno u poslednje vreme, umnogome je i sama davala loš primer u javnim nastupima. Neopterećena visokom funkcijom koju obavlja, poručivala je da „nema leka za bolest opozicije i pojedinih medija“, a na nedavnoj konferenciji za medije je, više puta, opozicione predstavnike nazvala fašistima. Udarala je i rukom po mikrofonu u Parlamentu, kojim će od sada predsedavati.
Izvor: Insajder

Teme

Aleksandar Vučić i Ana Brnabić, polaganje zakletve Vlade 29. jun 2017. godine. Foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Ana Brnabić

Marker

Više od vesti

Sedam godina Ane Brnabić na čelu Vlade: Misija modernizacija, zaštita ljudskih prava i slobode medija ni u ekspozeu (VIDEO)

Sedam godina Ane Brnabić na čelu Vlade: Misija modernizacija, zaštita ljudskih prava i slobode medija ni u ekspozeu (VIDEO)

Tagovi: