<article>Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će Srbija novu Vladu dobiti sredinom avgusta.Ambasador Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Beogradu Kristofer Hil, izjavio je 25. jula da bi voleo da u Srbiji vidi prozapadno orijentisanu Vladu.Izjava ambasadora Hila da očekuje da vidi prozapadnu Vladu Srbije je direktan stav Stejt departmenta, odnosno stav predsednika Bajdena, rekao je politički analitičar Cvijetin Milivojević za Insajder.  S druge strane, politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da strani ambasadori „konkretno iskazuju“ svoja očekivanja o sastavu i orijentaciji buduće Vlade Srbije.Milivojević za Insajder objašnjava da Hil nije samo običan ambasador.„Hil je neko ko je na ovim prostorima prisutan od 90-ih godina. Njegova izjava ima snagu jer je direktan stav Stejt departmenta, odnosno predsednika Bajdena“, kaže Milivojević.U praktičnom smislu, kako dodaje Milivojević, u svim vladama od 2012. godine na ovamo možemo čak i poimenično da prepoznamo ko su bili favoriti Vašingtona, Moskve i Evropske unije (EU), odnosno, kada govorimo o uniji, pre svega favoriti Nemačke. <h2>Milivojević: Očekujem da će biti formirana „vlada kontinuiteta“</h2> „Prva vlada u kojoj su naprednjaci učestvovali 2012. godine, posle Nikolićeve pobede na izborima, nije bila plod izborne volje građana sa parlamentarnih izbora“, kaže Milivojević. Kako objašnjava, naprednjačka lista nije imala većinu za sastav te vlade.„Na direktan nagovor centara moći sa Zapada, iz dotadašnjeg tabora Borisa Tadića preplivali su SPS, zatim stranke Mlađana Dinkića, Rasima Ljajića, koje su na tim predsedničkim izborima pozivale da se glasa za listu Borisa Tadića, a onda posle izbora promenile jato“, rekao je Milivojević.Nikada, kako kaže, za 22 godine posle pada Miloševića niko nije tražio od građana da se na nekom referendumu izjasne jesu li zaista za ulazak Srbije u Evropsku Uniju.„Sve vreme tvrdim da je više od 50 posto građana za ulazak u Uniju, ali samo ako su uslovi za ulazak isti kao i za onih 27 zemalja koje je prethodno ušlo u EU“, naveo je Milivojević.Tu, kako objašnjava Milivojević, nastaje naš problem.„Najvažniji uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju je odricanje od 17 odsto teritorije Srbije, tj. Kosova i Metohije, i to se više ne krije“, tvrdi Milivojević.Prema njegovim rečima, sasvim je logično što je – ako je to uslov - više od 80 posto građana protiv takvog ulaska u EU.Milivojević očekuje, kako objašnjava, da će biti formirana „nekakva vlada kontinuiteta“.„To znači da će u njoj biti dosadašnji koalicioni partneri - liste naprednjaka, socijalista, saveza vojvođanskih Mađara i još nekih lista nacionalnih manjina“, rekao je on. Milivojević očekuje da će se nastaviti pregovori sa EU na bazi klastera, ali, kako kaže, sa „neizvesnim raspletom“.<h2>Dejan Vuk Stanković: Nova Vlada biće „deklarativno sklona“ EU</h2>Politički analitičar Dejan Vuk Stanković rekao je da strani ambasadori, „konkretno iskazuju“ svoja očekivanja o sastavu i orijentaciji buduće Vlade Srbije. „Logično je da ambasador Hil nastupa tako što se zalaže da vlada Srbije bude evroatlanska jer zastupa interese i vrednosti SAD. Nema ništa neočekivano u njegovom ponašanju, osim možda medijske agresivnosti koja je prećutna praksa američkih diplomata svuda u svetu“, kaže Stanković.  To nije novost, to su, kako kaže, SAD radile od „dvehiljaditih godina do danas“.  Ista očekivanja, kako tvrdi Stanković, izvesno imaju i Kinezi i Rusi, ali njihov diplomatski stil je, kako objašnjava drugačiji „jer oni ne lobiraju direktno i javno za svoje interese u Srbiji“.Dejan Vuk Stanković kaže da se stalno potencira kako stranci imaju „ovog ili onog ministra“. „To je preterivanje. Suština je da oni imaju poželjne političke opcije i sastav Vlade, ali i reakciju na različite moguće sastave i orijentacije naših vlada jer su njihovi interesi konstanta i stvar je samo da li i u kojoj meri vlade Srbije su usklađene ili neusklađene sa njihovim interesima“, dodaje Stanković. Amerikanci bi, kako tvrdi, više želeli proevropsku vladu Srbije, jer SAD imaju, preciznu strategiju i za antievropsku Vladu Srbije.  Isto, kako navodi Stanković, važi i za druge velike sile. Vuk Stanković tvrdi da su vlade bile evropske u kontekstu retorike, a „manje u praksi“. A, najmanje, kako dodaje, „u kontekstu očekivanja unije“. „Praksa integracija u EU je objektivno iz raznih razloga bila konfuzna, a danas je EU objektivno daleko“, objašnjava Stanković. On dodaje i da će nova Vlada biti „deklarativno sklona“ EU. „Od same EU i fundamentalnog opredeljenja Vlade Srbije po pitanju odnosa sa Rusijom oko ukrajinskog rata zavisiće o dinamika i uspeh u integracijama“, rekao je Stanković. Stanković kaže da očekuje Vladu kontinuiteta u spoljnopolitičkom i unutrašnjepolitičkom smislu. „Neće biti zatvorena vrata ni Istoku ni Zapadu. Koliko će biti i održivo, veliko je i teško rešivo pitanje“, naveo je sagovornik. „Meni se čini da će vrlo brzo, najkasnije do godinu dana od formiranja Vlada Srbije morati da zauzme dosledan politički stav po pitanju spoljnopolitičke orijentacije“, tvrdi Vuk Stanković. Realno je, kako kaže, očekivati da rat u Ukrajini potraje i da se stvori nova Gvozdena zavesa u odnosima Istoka i Zapada u kontekstu ratnih događaja i geopolitičkih previranja.<h2>Dačić sazvao konstitutivnu sednicu Skupštine Srbije</h2><figure><amp-img width="1500" height="1089" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2022060113060_8e9b14a17c53c02f8d0f8a6528842fef429b10b34451459a78939934340d3933.jpg"></amp-img><figcaption>Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine Srbije. Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>Predsednik Skupštine Ivica Dačić sazvao je konstitutivnu sednicu novog saziva parlamenta za ponedeljak, 1. avgust 2022. godine. Nakon konstituisanja parlamenta i verifikacije poslaničkih mandata, Narodna skupština ima rok od 90 dana za izbor Vlade.Parlamentarni izbori održani su 3. aprila, ali su zbog više ponovljenih glasanja na jednom biračkom mestu u Velikom Trnovcu, u opštini Bujanovac, konačni rezultati izbora potvrđeni tek 5. jula.Srpska napredna stranka osvojila na izborima 120 poslaničkih mandata, lista „Ujedinjeni za pobedu Srbije“ 38 mandata, Socijalistička partija Srbije 31 mandat, koalicija „NADA“ 15 mandata, koalicija „Moramo“ 13 mandata, koalicija Dveri – POKS 10 mandata, Zavetnici 10 mandata, Stranka vojvođanskih Mađara pet mandata, lista „Muftija Amanet“ tri mandata, koalicija Zajedno za Vojvodinu dva mandata, SDA Sandžaka dva mandata i Koalicija Albanaca Doline - jedan mandat.Izvor: Insajder</article>

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će Srbija novu Vladu dobiti sredinom avgusta. Ambasador Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Beogradu Kristofer Hil, izjavio je 25. jula da bi voleo da u Srbiji vidi prozapadno orijentisanu Vladu. Izjava ambasadora Hila da očekuje da vidi prozapadnu Vladu Srbije je direktan stav Stejt departmenta, odnosno stav predsednika Bajdena, rekao je politički analitičar Cvijetin Milivojević za Insajder. &nbsp;S druge strane, politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da strani ambasadori „konkretno iskazuju“ svoja očekivanja o sastavu i orijentaciji buduće Vlade Srbije. Milivojević za Insajder objašnjava da Hil nije samo običan ambasador. „Hil je neko ko je na ovim prostorima prisutan od 90-ih godina. Njegova izjava ima snagu jer je direktan stav Stejt departmenta, odnosno predsednika Bajdena“, kaže Milivojević. U praktičnom smislu, kako dodaje Milivojević, u svim vladama od 2012. godine na ovamo možemo čak i poimenično da prepoznamo ko su bili favoriti Vašingtona, Moskve i Evropske unije (EU), odnosno, kada govorimo o uniji, pre svega favoriti Nemačke.&nbsp; <h2>Milivojević: Očekujem da će biti formirana „vlada kontinuiteta“</h2> &nbsp;„Prva vlada u kojoj su naprednjaci učestvovali 2012. godine, posle Nikolićeve pobede na izborima, nije bila plod izborne volje građana sa parlamentarnih izbora“, kaže Milivojević.&nbsp; Kako objašnjava, naprednjačka lista nije imala većinu za sastav te vlade. „Na direktan nagovor centara moći sa Zapada, iz dotadašnjeg tabora Borisa Tadića preplivali su SPS, zatim stranke Mlađana Dinkića, Rasima Ljajića, koje su na tim predsedničkim izborima pozivale da se glasa za listu Borisa Tadića, a onda posle izbora promenile jato“, rekao je Milivojević. Nikada, kako kaže, za 22 godine posle pada Miloševića niko nije tražio od građana da se na nekom referendumu izjasne jesu li zaista za ulazak Srbije u Evropsku Uniju. „Sve vreme tvrdim da je više od 50 posto građana za ulazak u Uniju, ali samo ako su uslovi za ulazak isti kao i za onih 27 zemalja koje je prethodno ušlo u EU“, naveo je Milivojević. Tu, kako objašnjava Milivojević, nastaje naš problem. „Najvažniji uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju je odricanje od 17 odsto teritorije Srbije, tj. Kosova i Metohije, i to se više ne krije“, tvrdi Milivojević. Prema njegovim rečima, sasvim je logično što je – ako je to uslov - više od 80 posto građana protiv takvog ulaska u EU. Milivojević očekuje, kako objašnjava, da će biti formirana „nekakva vlada kontinuiteta“. „To znači da će u njoj biti dosadašnji koalicioni partneri - liste naprednjaka, socijalista, saveza vojvođanskih Mađara i još nekih lista nacionalnih manjina“, rekao je on.&nbsp; Milivojević očekuje da će se nastaviti pregovori sa EU na bazi klastera, ali, kako kaže, sa „neizvesnim raspletom“. <h2>Dejan Vuk Stanković: Nova Vlada biće „deklarativno sklona“ EU</h2> Politički analitičar Dejan Vuk Stanković rekao je da strani ambasadori, „konkretno iskazuju“ svoja očekivanja o sastavu i orijentaciji buduće Vlade Srbije. &nbsp;„Logično je da ambasador Hil nastupa tako što se zalaže da vlada Srbije bude evroatlanska jer zastupa interese i vrednosti SAD. Nema ništa neočekivano u njegovom ponašanju, osim možda medijske agresivnosti koja je prećutna praksa američkih diplomata svuda u svetu“, kaže Stanković.&nbsp; &nbsp;To nije novost, to su, kako kaže, SAD radile od „dvehiljaditih godina do danas“. &nbsp;Ista očekivanja, kako tvrdi Stanković, izvesno imaju i Kinezi i Rusi, ali njihov diplomatski stil je, kako objašnjava drugačiji „jer oni ne lobiraju direktno i javno za svoje interese u Srbiji“. Dejan Vuk Stanković kaže da se stalno potencira kako stranci imaju „ovog ili onog ministra“. &nbsp;„To je preterivanje. Suština je da oni imaju poželjne političke opcije i sastav Vlade, ali i reakciju na različite moguće sastave i orijentacije naših vlada jer su njihovi interesi konstanta i stvar je samo da li i u kojoj meri vlade Srbije su usklađene ili neusklađene sa njihovim interesima“, dodaje Stanković. &nbsp;Amerikanci bi, kako tvrdi, više želeli proevropsku vladu Srbije, jer SAD imaju, preciznu strategiju i za antievropsku Vladu Srbije.&nbsp; &nbsp;Isto, kako navodi Stanković, važi i za druge velike sile. &nbsp;Vuk Stanković tvrdi da su vlade bile evropske u kontekstu retorike, a „manje u praksi“. A, najmanje, kako dodaje, „u kontekstu očekivanja unije“. &nbsp;„Praksa integracija u EU je objektivno iz raznih razloga bila konfuzna, a danas je EU objektivno daleko“, objašnjava Stanković. On dodaje i da će nova Vlada biti „deklarativno sklona“ EU. &nbsp;„Od same EU i fundamentalnog opredeljenja Vlade Srbije po pitanju odnosa sa Rusijom oko ukrajinskog rata zavisiće o dinamika i uspeh u integracijama“, rekao je Stanković.&nbsp; Stanković kaže da očekuje Vladu kontinuiteta u spoljnopolitičkom i unutrašnjepolitičkom smislu. &nbsp;„Neće biti zatvorena vrata ni Istoku ni Zapadu. Koliko će biti i održivo, veliko je i teško rešivo pitanje“, naveo je sagovornik. &nbsp;„Meni se čini da će vrlo brzo, najkasnije do godinu dana od formiranja Vlada Srbije morati da zauzme dosledan politički stav po pitanju spoljnopolitičke orijentacije“, tvrdi Vuk Stanković. &nbsp;Realno je, kako kaže, očekivati da rat u Ukrajini potraje i da se stvori nova Gvozdena zavesa u odnosima Istoka i Zapada u kontekstu ratnih događaja i geopolitičkih previranja. <h2>Dačić sazvao konstitutivnu sednicu Skupštine Srbije</h2>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2022060113060_8e9b14a17c53c02f8d0f8a6528842fef429b10b34451459a78939934340d3933.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2022060113060_8e9b14a17c53c02f8d0f8a6528842fef429b10b34451459a78939934340d3933" data-rendition-name="original" width="1500" height="1089" loading="lazy" alt="Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine Srbije Gremlin"> <figcaption>Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine Srbije. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Predsednik Skupštine Ivica Dačić sazvao je konstitutivnu sednicu novog saziva parlamenta za ponedeljak, 1. avgust 2022. godine. Nakon konstituisanja parlamenta i verifikacije poslaničkih mandata, Narodna skupština ima rok od 90 dana za izbor Vlade. Parlamentarni izbori održani su 3. aprila, ali su zbog više ponovljenih glasanja na jednom biračkom mestu u Velikom Trnovcu, u opštini Bujanovac, konačni rezultati izbora potvrđeni tek 5. jula. Srpska napredna stranka osvojila na izborima 120 poslaničkih mandata, lista „Ujedinjeni za pobedu Srbije“ 38 mandata, Socijalistička partija Srbije 31 mandat, koalicija „NADA“ 15 mandata, koalicija „Moramo“ 13 mandata, koalicija Dveri – POKS 10 mandata, Zavetnici 10 mandata, Stranka vojvođanskih Mađara pet mandata, lista „Muftija Amanet“ tri mandata, koalicija Zajedno za Vojvodinu dva mandata, SDA Sandžaka dva mandata i Koalicija Albanaca Doline - jedan mandat. Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Sednica parlamenta 1. avgusta - još uvek nije poznat novi sastav Vlade

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation