<article>Od kasne jeseni pa do ranog leta većina sezonskih radnika ostane bez posla, naročito u poljoprivredi. Čekaju branje malina, kukuruza i paprike, ili povremeno angažovanje na čupanju korova i trave. Mladen Mikluć, sezonski radnik, ističe da je veliki problem što ih Centar za socijalni rad ne prepoznaje kao eventualne korisnike pomoći. “Oni kažu vi ste sposobni za rad, ja sam otišao tamo na razgovor i kažu vi ste sposobni za rad i vi nemate pravo da primate socijalnu pomoć. Ja kažem ja ne bežim od toga, ja jesam sposoban za rad, ja hoću da vi meni date posao, znači dajte mi u komunalno, dajte mi da čistim ulice, bilo šta, znači ja ne biram posao, imam srednju školu završenu. Neka ta plata bude i 30 hiljada, bolje je nego da čekam socijalnu pomoć 10 hiljada. Dajte mi neki posao da radim”, kaže Mladen Mikluć. Njihov radni dan počinje u 4 ujutru, a završava se u 8 uveče. Neretko putuju preko 100 kilometara do mesta angažovanja. Svu potrebnu opremu često finansiraju iz svog džepa, kao i put do posla, a zarade su ispod minimalca. <figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DZy2NCAUIp4I&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>“Neko ko ima porodicu, ima 3-4 dece, on dobija 30-40 hiljada, treba toj deci plaćati užinu, treba toj deci kupiti školsku opremu, treba tu decu obući, ta deca treba da jedu kad dođu kući, a gde su računi, struja, voda, savremeni svet danas, danas svaka kuća ima internet. I kad to sve treba platiti, šta njima ostane?”, ukazuje Mladen Mikluć. Zakon koji uređuje sezonski rad izmenjen je 2022.godine. Stručnjaci su još te godine upozoravali da su sezonski radnici tada jedino ostvarili pravo na bezbedne i zdrave uslove rada, socijalno osiguranje, sprečavanje zlostavljanja na radu i zabranu diskriminacije. Mario Reljanović predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad ističe da je u zakonu delimično dobra odredba da je poslodavac dužan da radnika prijavi putem portala sezonski radnici i da plati porez i doprinos, čime se radni odnos evidentira. Međutim, on napominje da su iz Zakona izostala osnovna radnička prava - neplaćeni prekovremeni rad, bolovanje, porodiljsko odsustvo, sindikalno organizovanje i štrajk, kao i pisani ugovor. “U tom smislu se pozdravlja postojanje te platforme za prijavu i odjavu, ali ne može to da bude izgovor i da uvođenje jednog posebnog režima rada ide u smeru uništavanja nekih osnovnih civilizacijskih postignuća kada je reč o pravima radnika.. Dakle, ne možemo ići taktikom hajde da pojeftinimo radnike toliko da poslodavac misli da je apsolutno dobro da ima tog jeftinog radnika koji je legalan i da to bude bolje od nelegalnog radnika”, kaže Mario Reljanović.Sezonski rad je i dalje rad van radnog odnosa, suprotno preporuci Međunarodne organizacije rada. Radnici – sezonci ne mogu da pokrenu radni spor i to je kraj njihove priče o zaštiti pred sudom. Istovremeno, nemaju ni jedno pravo u slučaju otkazivanja ugovora o radu koje bi mogli da ostvare kao zaposleni, jer je reč o usmenom dogovoru – to ih čini izuzetno ranjivim, a ucenjivački potencijal poslodavca je ogroman. Milica Marinković iz Inicijative A11 smatra da je zbog toga na sudu jako teško dokazati da je radnik oštećen. “U praksi je to nemoguće zato što vi ovde imate usmeno sklapanje ugovora o radu i svi uslovi, govorimo i o vremenu i o uslovima provedenima na radu i prosto smeštaju tih radnika koji je specifičan za sezonski rad, pa od toga koliko plaćate uopšte dolazak i odlazak na posao, sve te stvari su deo usmenog dogovora i jako je teško, uopšte, gotovo nemoguće potražiti zaštitu ukoliko su vaša prava povređena. I prosto ti sudski epilozi, koliko bi trajali, kako bi se dokazali je vrlo upitno”, ističe Milica Marinković. Sezonski radnici su ovim zakonom delimično izdvojeni iz krovnog Zakona o radu, a očekuje se i proširenje oblasti rada koje on obuhvata na turizam, ugostiteljstvo, poslove nege i slično, čime se dodatno ugrožava pravni i finansijski položaj i drugih radnika. Nacrt izmena i dopuna Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima je u skupštinskoj proceduri, ali je zaustavljen dok se ne koriguju sporne odredbe. Novinari Mina Stojković i Dušan Trifunović Milešič</article>

Od kasne jeseni pa do ranog leta većina sezonskih radnika ostane bez posla, naročito u poljoprivredi. Čekaju branje malina, kukuruza i paprike, ili povremeno angažovanje na čupanju korova i trave.&nbsp;
Mladen Mikluć, sezonski radnik, ističe da je veliki problem što ih Centar za socijalni rad ne prepoznaje kao eventualne korisnike pomoći.
&nbsp;“Oni kažu vi ste sposobni za rad, ja sam otišao tamo na razgovor i kažu vi ste sposobni za rad i vi nemate pravo da primate socijalnu pomoć. Ja kažem ja ne bežim od toga, ja jesam sposoban za rad, ja hoću da vi meni date posao, znači dajte mi u komunalno, dajte mi da čistim ulice, bilo šta, znači ja ne biram posao, imam srednju školu završenu. Neka ta plata bude i 30 hiljada, bolje je nego da čekam socijalnu pomoć 10 hiljada. Dajte mi neki posao da radim”, kaže Mladen Mikluć.&nbsp;
Njihov radni dan počinje u 4 ujutru, a završava se u 8 uveče. Neretko putuju preko 100 kilometara do mesta angažovanja. Svu potrebnu opremu često finansiraju iz svog džepa, kao i put do posla, a zarade su ispod minimalca.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DZy2NCAUIp4I&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
“Neko ko ima porodicu, ima 3-4 dece, on dobija 30-40 hiljada, treba toj deci plaćati užinu, treba toj deci kupiti školsku opremu, treba tu decu obući, ta deca treba da jedu kad dođu kući, a gde su računi, struja, voda, savremeni svet danas, danas svaka kuća ima internet. I kad to sve treba platiti, šta njima ostane?”, ukazuje Mladen Mikluć.&nbsp;
Zakon koji uređuje sezonski rad izmenjen je 2022.godine. Stručnjaci su još te godine upozoravali da su sezonski radnici tada jedino ostvarili pravo na bezbedne i zdrave uslove rada, socijalno osiguranje, sprečavanje zlostavljanja na radu i zabranu diskriminacije.&nbsp;
Mario Reljanović predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad ističe da je u zakonu delimično dobra odredba da je poslodavac dužan da radnika prijavi putem portala sezonski radnici i da plati porez i doprinos, čime se radni odnos evidentira. Međutim, on napominje da su iz Zakona izostala osnovna radnička prava - neplaćeni prekovremeni rad, bolovanje, porodiljsko odsustvo, sindikalno organizovanje i štrajk, kao i pisani ugovor.&nbsp;
“U tom smislu se pozdravlja postojanje te platforme za prijavu i odjavu, ali ne može to da bude izgovor i da uvođenje jednog posebnog režima rada ide u smeru uništavanja nekih osnovnih civilizacijskih postignuća kada je reč o pravima radnika.. Dakle, ne možemo ići taktikom hajde da pojeftinimo radnike toliko da poslodavac misli da je apsolutno dobro da ima tog jeftinog radnika koji je legalan i da to bude bolje od nelegalnog radnika”, kaže Mario Reljanović.
Sezonski rad je i dalje rad van radnog odnosa, suprotno preporuci Međunarodne organizacije rada. Radnici – sezonci ne mogu da pokrenu radni spor i to je kraj njihove priče o zaštiti pred sudom. Istovremeno, nemaju ni jedno pravo u slučaju otkazivanja ugovora o radu koje bi mogli da ostvare kao zaposleni, jer je reč o usmenom dogovoru – to ih čini izuzetno ranjivim, a ucenjivački potencijal poslodavca je ogroman.&nbsp;
Milica Marinković iz Inicijative A11 smatra da je zbog toga na sudu jako teško dokazati da je radnik oštećen.&nbsp;
“U praksi je to nemoguće zato što vi ovde imate usmeno sklapanje ugovora o radu i svi uslovi, govorimo i o vremenu i o uslovima provedenima na radu i prosto smeštaju tih radnika koji je specifičan za sezonski rad, pa od toga koliko plaćate uopšte dolazak i odlazak na posao, sve te stvari su deo usmenog dogovora i jako je teško, uopšte, gotovo nemoguće potražiti zaštitu ukoliko su vaša prava povređena. I prosto ti sudski epilozi, koliko bi trajali, kako bi se dokazali je vrlo upitno”, ističe Milica Marinković.&nbsp;
Sezonski radnici su ovim zakonom delimično izdvojeni iz krovnog Zakona o radu, a očekuje se i proširenje oblasti rada koje on obuhvata na turizam, ugostiteljstvo, poslove nege i slično, čime se dodatno ugrožava pravni i finansijski položaj i drugih radnika. Nacrt izmena i dopuna Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima je u skupštinskoj proceduri, ali je zaustavljen dok se ne koriguju sporne odredbe.&nbsp;
Novinari Mina Stojković i Dušan Trifunović Milešič

Teme

Radnici, ilustracija, foto: Documerica/Unsplash

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Radnici

radnička prava

Marker

Više od vesti

Sezonski radnici i dalje bez osnovnih radnih prava (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Sezonski radnici i dalje bez osnovnih radnih prava (VIDEO)

Tagovi: