Šira upotreba alternativnih sankcija - moguće rešenje za niz problema u kaznenom sistemu Srbije (VIDEO)
U odnosu na broj stanovnika, Srbija je među zemljama sa najviše zatvorenika u Evropi. U isto vreme, gotovo 40 odsto svih zatvorskih kazni čine one – do tri godine. U situaciji u kojoj je nedovoljno i kapaciteta i zaposlenih naspram broja osuđenika, stručnjaci kažu da treba pribegavati alternativnim sankcijama – kućnim zatvorom, radom u javnom interesu ili uslovnom osudom sa zaštitnim nadzorom.
Zatvorska kazna ima različite negativne efekte na osuđenika, od društvene stigme do izlaganja kontaktima sa teškim kriminalcima, pa bi zbog toga alternativne sankcije trebalo izricati počiniocima blažih krivičnih dela i osobama koje nisu ranije osuđivane. Dodatna povlastica je i mogućnost kvalitetnijeg rada profesionalaca sa osuđenikom, kako bi bolje razumeo zašto je kažnjen, a što uslovi u srpskim zatvorima često ne dozvoljavaju.
"Kazne zatvora u kojima vi nekoga stavite u neku zatvorsku ustanovu, njime se ne bavite sve to vreme ili se bavite na jedan površan ili pogrešan način, izlažete ga dodatnom nasilju, u kontaktima sa nekim drugim licima koji na njega mogu i negativno da utiču, mi zapravo u zatvorskom sistemu na taj način možemo čak i da proizvedemo novi kriminal", izjavio je za Marker Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Iako zakon već skoro dve decenije prepoznaje alternativne sankcije, njihova primena u Srbiji je simbolična – tako kazna rada u javnom interesu i uslovna osuda sa zaštitnim, profesionalnim nadzorom, iznose tek po jedan odsto svih kazni. Da bi se to promenilo, potrebno je raditi na edukaciji nosilaca pravosudnih funkcija. I ne samo to.
"Jedna sankcija, ona nije alternativna po tim nekim elementima, ali je klasična sankcija - novčana kazna, ona se kod nas toliko retko izriče, ispod 10 odsto je njena primena, a recimo u nemačkom pravu je oko 80 odsto. U Japanu se 97 odsto izriče ova novčana kazna. I onda vidite tu neku, da kažem, ustaljenu kaznenu politiku koja zahteva, na neki način, intervenciju", izjavila je za Marker Olga Tešović, naučna saradnica Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.
Statistički posmatrano, pomak postoji kada je reč o alternativnoj kazni kućnog zatvora – ona se iz godine u godinu izriče sve više. Međutim, da neko dobije kaznu kućnog zatvora, u Srbiji je uslov da kazna zatvora bude do godinu dana, ali se često ne uzima u obzir težina krivičnog dela i to da li je osoba povratnik.
"Njen veliki nedostatak, pored toga što nije regulisana kao samostalna sankcija, jeste i to što u sebi ne obuhvata nikakve mere programa, bilo kakav program pomoći i zaštite, odnosno nema nikakav tretman rehabilitacione mere u svojoj sadržini. Pa eto, imamo paradoksalnu situaciju sa kaznom kućnog zatvora da poverenici koji nadziru njeno izvršenje ne mogu nikakve rehabilitacione mere da primene prema osuđenim licima", kazala je Tešović.
Prenaseljenost je i dalje jedan od najvećih problema u zatvorima u Srbiji, gde na 100 mesta, prema podacima Saveta Evrope, boravi 107 osoba. S obzirom na to da se u Srbiji najčešće izriču kazne zatvora do jedne i do tri godine, šira primena alternativnih sankcija delimično bi rešila i taj problem. U odnosu na broj stanovnika, Srbija ima 162 zatvorenika na 100 hiljada ljudi, što je znatno iznad evropskog proseka gde je 108 zatvorenika na 100 hiljada ljudi.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.