<article><p>Međugodišnja inflacija od oko pet odsto pokazuje da je Srbija zauzdala nagli porast cena nastao tokom "post kovid“ krize. Ipak, osnovne namirnice i potrepštine nastavljaju da poskupljuju; hrana, posebno meso, akcizni proizvodi, gorivo. </p><p>U "post kovid“ eri, kada su se najveće svetske ekonomije i privrede odlučile za inflaciju i nekontrolisano štampanje novčanica, Srbija se opredelila za kontrolisanu inflaciju, ali bez dodatnog štampanja novca. To je, kažu ekonomisti, bila zamena za jačanje dinara.</p><p>"Tako su naši nosioci monetarne politike odlučili da nešto veća inflacija bude zamena za jačanje dinara, odnosno da dobijete nešto više cene izražene u evrima, nego što su bile pre nego što je Evropska unija i SAD su krenuli masovno da štampaju pare, a mi smo onda jedino mogli da ih sledimo, ili da se suočimo baš sa tom katastrofom ogromnog jačanja nacionalne valute“, kaže za Insajder ekonomista Aleksandar Stevanović.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fj9GD3D4zshM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p><br/> Zahvaljujući tome i drugim merama monetarne politike, u Srbiji nastavlja da raste i bruto društveni proizvod, dok javni dug držimo pod kontrolom. Javni dug od 36,4 milijarde evra u maju ove godine iznosio je oko 47,6 % BDPa, što je u granicama prihvatljivog. Normalno, tj. prihvatljivo stanje javnog duga, izraženo u procentima iznosi između 45 i 55% BDP, dok se sve preko toga smatra kritičnim.</p><p>"Srbija, kada se posmatra relacija duga i društvenog bruto proizvoda je jedna od najmanje zaduženih zemalja u Evropi. Ima neki koji su bolji od nas, ali u poređenju sa zemljama koje su nam nekada bili uzori, Srbija je rajski nezadužena zemlja kada se poređuje sa zemljama Evropske unije, sa SAD-om, Japanom, zemljama u okruženju“, ocenjuje Stevanović.</p><p>Kako je onda moguće da nam uz sve navedene parametre ne raste standard? Iako naizgled teško razumljivo, nije neobjašnjivo. Cene rastu u evrima, dok se vrednost dinara veštački održava. Rastu i zarade, ali ne prate u potpunosti skok cena na tržištu. Tako za više novca koji zarađujemo u dinarima realno možemo da kupimo manje, izraženo u evrima.</p><p>"Ono što se sada menja u Srbiji, to je da smo nekada imali, kako da kažem, za svojih 1.000 EUR u Srbiji mogli smo da kupimo nešto više, nego što za 1.000 EUR mogu kupiti ljudi Evropske unije. Sada se taj jaz polako smanjuje. I dalje mi možemo više da kupimo za 1.000 EUR, ali taj jaz je manji. Odnosno, ta kupovna moć dinara jeste oslabila u odnosu na ono što je bilo nekada“, zaključuje sagovornik Insajdera.</p><p>Zahvaljujući veštačkom kursu dinara, cene u evrima rastu. To dovodi i do veštačkog skoka BDP-a koji jeste i u realnom porastu, ali manjem od onog koji je statistički vidljiv u evrima. </p><p>Rastu i plate i penzije, takođe u evrima, ali kupovna moć zbog te, naizgled teško razumljive matematike, raste neuporedivo sporije.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Međugodišnja inflacija od oko pet odsto pokazuje da je Srbija zauzdala nagli porast cena nastao tokom "post kovid“ krize. Ipak, osnovne namirnice i potrepštine nastavljaju da poskupljuju; hrana, posebno meso, akcizni proizvodi, gorivo.&nbsp;</p>
<p>U "post kovid“ eri, kada su se najveće svetske ekonomije i privrede odlučile za inflaciju i nekontrolisano štampanje novčanica, Srbija se opredelila za kontrolisanu inflaciju, ali bez dodatnog štampanja novca. To je, kažu ekonomisti, bila zamena za jačanje dinara.</p>
<p>"Tako su naši nosioci monetarne politike odlučili da nešto veća inflacija bude zamena za jačanje dinara, odnosno da dobijete nešto više cene izražene u evrima, nego što su bile pre nego što je Evropska unija i SAD su krenuli masovno da štampaju pare, a mi smo onda jedino mogli da ih sledimo, ili da se suočimo baš sa tom katastrofom ogromnog jačanja nacionalne valute“, kaže za Insajder ekonomista Aleksandar Stevanović.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fj9GD3D4zshM&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br>
Zahvaljujući tome i drugim merama monetarne politike, u Srbiji nastavlja da raste i bruto društveni proizvod, dok javni dug držimo pod kontrolom. Javni dug od 36,4 milijarde evra u maju ove godine iznosio je oko 47,6 % BDPa, što je u granicama prihvatljivog. Normalno, tj. prihvatljivo stanje javnog duga, izraženo u procentima iznosi između 45 i 55% BDP, dok se sve preko toga smatra kritičnim.</p>
<p>"Srbija, kada se posmatra relacija duga i društvenog bruto proizvoda je jedna od najmanje zaduženih zemalja u Evropi. Ima neki koji su bolji od nas, ali u poređenju sa zemljama koje su nam nekada bili uzori, Srbija je rajski nezadužena zemlja kada se poređuje sa zemljama Evropske unije, sa SAD-om, Japanom, zemljama u okruženju“, ocenjuje Stevanović.</p>
<p>Kako je onda moguće da nam uz sve navedene parametre ne raste standard? Iako naizgled teško razumljivo, nije neobjašnjivo. Cene rastu u evrima, dok se vrednost dinara veštački održava. Rastu i zarade, ali ne prate u potpunosti skok cena na tržištu. Tako za više novca koji zarađujemo u dinarima realno možemo da kupimo manje, izraženo u evrima.</p>
<p>"Ono što se sada menja u Srbiji, to je da smo nekada imali, kako da kažem, za svojih 1.000 EUR u Srbiji mogli smo da kupimo nešto više, nego što za 1.000 EUR mogu kupiti ljudi Evropske unije. Sada se taj jaz polako smanjuje. I dalje mi možemo više da kupimo za 1.000 EUR, ali taj jaz je manji. Odnosno, ta kupovna moć dinara jeste oslabila u odnosu na ono što je bilo nekada“, zaključuje sagovornik Insajdera.</p>
<p>Zahvaljujući veštačkom kursu dinara, cene u evrima rastu. To dovodi i do veštačkog skoka BDP-a koji jeste i u realnom porastu, ali manjem od onog koji je statistički vidljiv u evrima.&nbsp;</p>
<p>Rastu i plate i penzije, takođe u evrima, ali kupovna moć zbog te, naizgled teško razumljive matematike, raste neuporedivo sporije.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

ekonomija

Više od vesti

Skok cena delimično praćen porastom plata i penzija, za sada bez uočljivog porasta standarda (VIDEO)

Skok cena delimično praćen porastom plata i penzija, za sada bez uočljivog porasta standarda (VIDEO)

Tagovi: