Sociolog Đokica Jovanović u Markeru: Tamo gde nema pluralizma i debate, stvari se svode na netrpeljivost, mržnju i ivicu sukoba (VIDEO)

“Ne vidim da će se tu desiti ništa suštinski bitno, osim još jedne demonstracije političko-ideološkog jedinstva. U zemlji u kojoj dobar deo ljudi jedva sastavlja kraj s krajem, nema mnogo razumevanja za tako te velike paradne ideje, tako da mislim da će ovo biti opet jedan skup velikog broja ljudi, sa velikim rečima, velikim navodno idejama, i to će otići u zaborav kao i sve unazad, već nekih četrdesetak godina”, kaže on.  

Jovanović, komentarišuči dešavanja u Skupštini, ističe da su poslednja dva dana bila pravi primer za lošu komunikaciju. 

“Tamo gde nema pravog pluralizma, gde nema prave debate, stvari se po pravilu svode na netrpeljivost, na mržnju, pa se čak dolazi i do ivice sukoba. Iz toga neće ništa produktivno proizaći. I još jednu stvar treba svakako imati na umu - vidimo da je parlamentarizam i u svetu u krizi. Međutim, vrlo je važno da, kakav god bio, parlamentarizam počiva na principu smenjivosti vlasti. Dugo vladati, u jednom trenutku, ako ništa drugo, znači kvarenje te vlasti, tako da ovo vidim kao jedan grč da se po svaku cenu ostane na vlasti. Imam, naravno, mnogo primedbi, mnogo bih kritika mogao da kažem na račun opozicije, ali to ću sačuvati za ono vreme kada se, nadam se, prilike konsoliduju, a sada ću se zalagati za smenjivost vlasti i za debatu, ma koliko malo ona bila moguća. Bojim se da će se, u drugom slučaju, stvari završiti onako kako niko od nas ne želi”, ističe on.  

Na pitanje kako da se ta situacija reši, kaže da je moguće da se napravi strategija i da se napravi taktika, ali da ne zna kako će je partije praviti. 

“Bojim se da opozicione partije nemaju strategiju delovanja prema građanstvu. Ne idu na teren, ne pitaju ljude kako žive, ne prave analizu. Mi imamo ovde i institute i istraživačke centre koji savršeno dobro analiziraju našu situaciju. Neka svrate do nekog instituta, neka zamole kolege, neka ih brifinguju dva dana, tri dana, neka im daju rezultate istraživanja. Ovako mi to manje više liči na jednu neobavezujuću predstavu bez onoga što je suštinska stvar, a suštinska stvar je dobro poznavati situaciju u društvu. Evo da pojednostavim, mnogo se priča o Kosovu. Pa neka se naprave timovi ozbiljnih ljudi, ozbiljnih istraživača, neka idu na Kosovo i neka pitaju ljude konkretno kako žive. Kako školuju i leče decu, kakve su im plate. To će u stvari učiniti nešto ka jedinstvu ovoga društva. Radnici umiru za mašinom, u pogonu. Nisam vidio političke partije da su otišle u tu porodicu, možda grešim, i u druge slične porodice da vide šta treba činiti da se njima život poboljša. Pogledajte kako žive ljudi u romskim mahalama. Ja sam ranije, dok sam mogao da se više krećem, često tamo odlazio. Sve je to građanstvo o kome mi, osim deklarativno, suštinski vrlo malo znamo, a ima ljudi u ovoj zemlji koji znaju, ima ljudi koji to istražuju”, naglašava Jovanović. 

Ističe da je to je ozbiljan posao, ali da treba da se ode do tih instituta i do tih mesta i da se dosta dugo razgovara i da se iz toga pravi strategija, te da se boji se da ćemo ostati na nivou svađe koja je neproduktivna i koja će dovesti do teških posledica.  

Komentarišući smrt žene koja je podlegla povredama kada je udario u točak od autobusa u Beogradu u ponedeljak 18. marta, kaže da se u jednoj konsolidovanoj državi, gde inspekcije rade ozbiljan posao, gde se sama država i samo društvo shvataju ozbiljno, to e bi moglo desiti. 

“To što je ta žena, ne kriva ni dužna, izgubila život, direktna je posledica ovakvog političkog podsistema”, zaključuje u Markeru sociolog Đokica Jovanović.

Izvor: Insajder