<article>On je dodao da nisu sva poskupljenja opravdana, i da hrana ne bi toliko poskupela da je postojala sinhronizacija dobre agrarne politike, politike subvencija i izvoza.Istakao je da delimično ima razloga za optimizam kada je reč o smirivanju inflacije, ali da i dalje treba biti oprezan. „Cene energenata su počele da se stabilizuju, ali imamo nove izazove u domenu potencijalno loše poljoprivredne sezone, ali usled buđenja kineske ekonomije i pojačanog uvoza energenata i repromaterijala. Ono što je sigurno jeste da nećemo imati tako jaku inflaciju kao prošle godine, i do postepenog pada inflacije bi trebalo da dođe u drugom delu godine“, rekao je Šoškić.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FEVQ9EtfOCkk&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Komentarišući odluku Vlade da ograniči cene osnovnih životnih namirnica, profesor Šoškić je istakao da takva administrativna ograničenja treba izbegavati kad god je to moguće.„To su mere koje treba koristiti samo u ekstremnim situacijama, jer svaki put kada imate ograničenje cena, možemo doći u situaciju da snabdevači odustanu od snabdevanja, i da povuku robu i sačekaju  neko bolje vreme. Ono što jeste dobro to je ući u kanale distribucije, otvoriti tržište za konkurenciju, pojačati pravnu regulativu koja će zaštititi slobodnu konkurenciju“. Šoškić je naveo i da očekuje dalji rast kamatnih stopa, sve do kraja godine. „Postoji prostor za rast kamatnih stopa jer su referentne kamatne stope centralnih banaka i dalje ispod nivoa inflacije i dalje su realno negativne. Tek kad se uđe u zonu realno pozitivnih kamatnih stopa, možemo da očekujemo da se smanji pritisak sa strane tražnje na buduće cene. To se realno može desiti krajem godine“. Na pitanje kako će se zaduživanje Srbije po nepovoljnim kamatnim stopama dugoročno odraziti na budžet, Šoškić ističe da Srbija treba da shvati da mora da odustane od neproduktivnih projekata.„Neke infrastrukturne projekte, sportske objekte bi trebalo na neko vreme odložiti, jer kada kamatne stope rastu po definiciji privatnog poslovanja odustaje se od projekata koji imaju niske stope prinosa. Ako su niske stope prinosa i za nešto što država treba da finansira, a verujem da jesu, onda te projekte treba odložiti“, objasnio je Šoškić.On je istako da je za Srbiju dobro što ima visok nivo Stranih direktnih investicija, ali da one treba da budu usmerene na neke aktivnosti koje mogu doneti novu tehnologiju i proizvodnju koja Srbiji nedostaje. „Nisu sve strane direktne investicije iste, u njih ulaze i investicije u izgradnju stanova, poslovnog prostora, šoping centara, u neke aktivnosti u kojima  bi i domaći privrednici mogli da postignu dobre rezultate. Bilo bi dobro da se strane investicije kanališu ka nekim oblastima koje mogu doneti tehnologiju koja Srbiji nedostaje“, rekao je Šoškić. Šoškić je istakao i da, iako naš javni dug nije prešao zabrinjavajuće nivoe, moramo da budemo svesni da smo za samo poslednje tri godine podigli nivo javnog duga za devet milijardi evra. Komentarišući ekonomske promene u svetu pre svega kada je reč o lancima snabdevanja i pomeranju proizvodnje u geografski bliža područja matičnim kompanijama, Šoškić je rekao da Srbija ima veliku šansu i da ne treba da bira stranu. „Srbija kao i ceo naš region ima jednu šansu koju stvara nova globalna situacija, a to je da se teži skraćivanju lanaca snabdevanja, dakle da ono što se proizvodilo na dalekom istoku sada može da se proizvodi na bliskom Balkanu. Međutim za to je potrebno da imamo kvalitetnu radnu snagu, jake institucije i kvalitetnu infrastrukturu. Svrstavanje u neki tabor nije ni potrebno ni korisno i ne smemo da budemo slepi pred činjenicom da je azijska privreda najveća, pre svega kineska, a potom tu je i Indija. To su ogromni resursi“, zaključio je Šoškić. Izvor: Insajder</article>

On je dodao da nisu sva poskupljenja opravdana, i da hrana ne bi toliko poskupela da je postojala sinhronizacija dobre agrarne politike, politike subvencija i izvoza.
Istakao je da delimično ima razloga za optimizam kada je reč o smirivanju inflacije, ali da i dalje treba biti oprezan.&nbsp;
„Cene energenata su počele da se stabilizuju, ali imamo nove izazove u domenu potencijalno loše poljoprivredne sezone, ali usled buđenja kineske ekonomije i pojačanog uvoza energenata i repromaterijala. Ono što je sigurno jeste da nećemo imati tako jaku inflaciju kao prošle godine, i do postepenog pada inflacije bi trebalo da dođe u drugom delu godine“, rekao je Šoškić.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FEVQ9EtfOCkk&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Komentarišući odluku Vlade da ograniči cene osnovnih životnih namirnica, profesor Šoškić je istakao da takva administrativna ograničenja treba izbegavati kad god je to moguće.
„To su mere koje treba koristiti samo u ekstremnim situacijama, jer svaki put kada imate ograničenje cena, možemo doći u situaciju da snabdevači odustanu od snabdevanja, i da povuku robu i sačekaju &nbsp;neko bolje vreme. Ono što jeste dobro to je ući u kanale distribucije, otvoriti tržište za konkurenciju, pojačati pravnu regulativu koja će zaštititi slobodnu konkurenciju“.&nbsp;
Šoškić je naveo i da očekuje dalji rast kamatnih stopa, sve do kraja godine.&nbsp;
„Postoji prostor za rast kamatnih stopa jer su referentne kamatne stope centralnih banaka i dalje ispod nivoa inflacije i dalje su realno negativne. Tek kad se uđe u zonu realno pozitivnih kamatnih stopa, možemo da očekujemo da se smanji pritisak sa strane tražnje na buduće cene. To se realno može desiti krajem godine“.&nbsp;
Na pitanje kako će se zaduživanje Srbije po nepovoljnim kamatnim stopama dugoročno odraziti na budžet, Šoškić ističe da Srbija treba da shvati da mora da odustane od neproduktivnih projekata.
„Neke infrastrukturne projekte, sportske objekte bi trebalo na neko vreme odložiti, jer kada kamatne stope rastu po definiciji privatnog poslovanja odustaje se od projekata koji imaju niske stope prinosa. Ako su niske stope prinosa i za nešto što država treba da finansira, a verujem da jesu, onda te projekte treba odložiti“, objasnio je Šoškić.
On je istako da je za Srbiju dobro što ima visok nivo Stranih direktnih investicija, ali da one treba da budu usmerene na neke aktivnosti koje mogu doneti novu tehnologiju i proizvodnju koja Srbiji nedostaje.&nbsp;
„Nisu sve strane direktne investicije iste, u njih ulaze i investicije u izgradnju stanova, poslovnog prostora, šoping centara, u neke aktivnosti u kojima &nbsp;bi i domaći privrednici mogli da postignu dobre rezultate. Bilo bi dobro da se strane investicije kanališu ka nekim oblastima koje mogu doneti tehnologiju koja Srbiji nedostaje“, rekao je Šoškić.&nbsp;
Šoškić je istakao i da, iako naš javni dug nije prešao zabrinjavajuće nivoe, moramo da budemo svesni da smo za samo poslednje tri godine podigli nivo javnog duga za devet milijardi evra.&nbsp;
Komentarišući ekonomske promene u svetu pre svega kada je reč o lancima snabdevanja i pomeranju proizvodnje u geografski bliža područja matičnim kompanijama, Šoškić je rekao da Srbija ima veliku šansu i da ne treba da bira stranu.&nbsp;
„Srbija kao i ceo naš region ima jednu šansu koju stvara nova globalna situacija, a to je da se teži skraćivanju lanaca snabdevanja, dakle da ono što se proizvodilo na dalekom istoku sada može da se proizvodi na bliskom Balkanu. Međutim za to je potrebno da imamo kvalitetnu radnu snagu, jake institucije i kvalitetnu infrastrukturu. Svrstavanje u neki tabor nije ni potrebno ni korisno i ne smemo da budemo slepi pred činjenicom da je azijska privreda najveća, pre svega kineska, a potom tu je i Indija. To su ogromni resursi“, zaključio je Šoškić.&nbsp;
Izvor: Insajder

Teme

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić. Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Šoškić: Inflacija nije smela da se desi u domenima u kojima proizvodimo dovoljno (VIDEO)