<article><p>„I za Srbiju i za Evropu možemo da kažemo da je danas kapitalizovanost banaka znatno veća nego što je bila 2007. i 2008. godine. Dakle, postoji kapital u bankama sposoban da pokriva neočekivane gubitke“, kaže Šoškić.</p><p>Kako objašnjava, različito od krize 2008. godine je što je do propasti američkih banaka došlo zbog nečega što je moglo da se predvidi.</p><p>„Jedna razlika u odnosu na krizu 2008.godine, je što ovde propasti banaka nisu zbog kreditnog rizika, nisu zbog toga što su banke investirale u nešto rizično, nisu zbog toga što se nisu izmirivale obaveze prema bankama, već zbog toga što su investirale u dugoročne državne obveznice čija je vrednost, u uslovima rasta kamatnih stopa, opala“, dodaje Šoškić.</p><p>Ipak, kako ističe uvek postoji ta bojazan da će nepoverenje u bankarski sistem da se širi kroz ceo finansijski sistem Sjedinjenih američkih država, a da onda zbog povezanosti može da pređe i u Evropu.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fx3zAqRKSiVo&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><h2>„Srbija se u poslednjih deset godina sve više socijalno raslojava“</h2><p>Govoreći o standardu građana Srbije, profesor Šoškić ocenjuje da je, prema njegovom mišljenju, realnije posmatrati najčešće primanu platu u Srbiji za razliku od prosečnih veličina i dohodaka. </p><p>"Može se lako desiti da raste učestalost izuzetno visokih plata ali za vrlo mali i ograničeni broj ljudi. Da, te plate mogu da rastu, a da zapravo ono što prima najveći broj stanovnika nema naročitih pomaka na bolje i da nema tog realnog rasta životnog standarda, posebno u uslovima u kojima imate inflaciju kakva je kod nas, a ona je vrlo visoka i direktno utiče na životni stanard posebno socijalno najugroženijih stanovnika“, dodaje Šoškić.</p><p>Profesor objašnjava da rast Bruto domaćeg proizvoda zavisi od rasta iz različitih izvora i korist mogu da osećaju samo neke privilegovane socijalne strukture unutar ekonomske aktivnosti jedne zemlje. </p><p>„Mi smo nažalost kao zemlja ušli u jednu fazu socijalnog raslojavanja i to su određena istraživanja jasno pokazala da u poslednjih deset godina se Srbija sve više socijalno raslojava, odnosno naglašavaju se socijalne razlike“, dodaje Šoškić.</p><h2>„Inflacija ovakva zbog nekoliko propusta“</h2><p>Odgovarajući na pitanje zašto mi danas imamo tu razliku između inflacije u Srbiji i u Evrozoni u Evropi u celini, Šoškić kaže da je prema njegovom mišljenju tu učinjeno nekoliko propusta. </p><p>"Odgovor naše monetarne politike je zakasnio. Dakle, mi smo negde 6 do 9 meseci ranije mogli da počnemo da podižemo referentnu kamatnu stopu Narodne banke Srbije jer je već bilo sasvim jasno od leta 2021. da ta inflacija nije tranzitorna kako se tada govorilo već je ona sa dugoročnijim prisustvom", dodaje profesor Šoškić.</p><p>Kako ističe, kod nas su napravljene i neke ekspanzivne fiskalne mere. </p><p>"Mi smo imali stalno linearna davanja penzionerima, određenim kategorijama, mladima pred izbore i sve su to zapravo davanja koja podstiču agregatnu tražnju. Sa druge strane se postavlja pitanje zašto kod nas energetski sektor nije bio sposobniji više da proizvodi, da nas liši te potrebe uvoza te skupe energije, barem u domenima električne energije gde smo bili tradicionalno dovoljni sami sebi u proizvodnji", ističe Šoškić i dodaje da je posebno pitanje svakako poljoprivreda gde, kako kaže, nipošto nismo smeli da imamo inflatorne pritiske, a mi ih imamo. </p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>„I za Srbiju i za Evropu možemo da kažemo da je danas kapitalizovanost banaka znatno veća nego što je bila 2007. i 2008. godine. Dakle, postoji kapital u bankama sposoban da pokriva neočekivane gubitke“, kaže Šoškić.</p>
<p>Kako objašnjava, različito od krize 2008. godine je što je do propasti američkih banaka došlo zbog nečega što je moglo da se predvidi.</p>
<p>„Jedna razlika u odnosu na krizu 2008.godine, je što ovde propasti banaka nisu zbog kreditnog rizika, nisu zbog toga što su banke investirale u nešto rizično, nisu zbog toga što se nisu izmirivale obaveze prema bankama, već zbog toga što su investirale u dugoročne državne obveznice čija je vrednost, u uslovima rasta kamatnih stopa, opala“, dodaje Šoškić.</p>
<p>Ipak, kako ističe uvek postoji ta bojazan da će nepoverenje u bankarski sistem da se širi kroz ceo finansijski sistem Sjedinjenih američkih država, a da onda zbog povezanosti može da pređe i u Evropu.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fx3zAqRKSiVo&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<h2>„Srbija se u poslednjih deset godina sve više socijalno raslojava“</h2>
<p>Govoreći o standardu građana Srbije, profesor Šoškić ocenjuje da je, prema njegovom mišljenju, realnije posmatrati najčešće primanu platu u Srbiji za razliku od prosečnih veličina i dohodaka.&nbsp;</p>
<p>"Može se lako desiti da raste učestalost izuzetno visokih plata ali za vrlo mali i ograničeni broj ljudi. Da, te plate mogu da rastu, a da zapravo ono što prima najveći broj stanovnika nema naročitih pomaka na bolje i da nema tog realnog rasta životnog standarda, posebno u uslovima u kojima imate inflaciju kakva je kod nas, a ona je vrlo visoka i direktno utiče na životni stanard posebno socijalno najugroženijih stanovnika“, dodaje Šoškić.</p>
<p>Profesor objašnjava da rast Bruto domaćeg proizvoda zavisi od rasta iz različitih izvora i korist mogu da osećaju samo neke privilegovane socijalne strukture unutar ekonomske aktivnosti jedne zemlje.&nbsp;</p>
<p>„Mi smo nažalost kao zemlja ušli u jednu fazu socijalnog raslojavanja i to su određena istraživanja jasno pokazala da u poslednjih deset godina se Srbija sve više socijalno raslojava, odnosno naglašavaju se socijalne razlike“, dodaje Šoškić.</p>
<h2>„Inflacija ovakva zbog nekoliko propusta“</h2>
<p>Odgovarajući na pitanje zašto mi danas imamo tu razliku između inflacije u Srbiji i u Evrozoni u Evropi u celini, Šoškić kaže da je prema njegovom mišljenju tu učinjeno nekoliko propusta.&nbsp;</p>
<p>"Odgovor naše monetarne politike je zakasnio. Dakle, mi smo negde 6 do 9 meseci ranije mogli da počnemo da podižemo referentnu kamatnu stopu Narodne banke Srbije jer je već bilo sasvim jasno od leta 2021. da ta inflacija nije tranzitorna kako se tada govorilo već je ona sa dugoročnijim prisustvom", dodaje profesor Šoškić.</p>
<p>Kako ističe, kod nas su napravljene i neke ekspanzivne fiskalne mere.&nbsp;</p>
<p>"Mi smo imali stalno linearna davanja penzionerima, određenim kategorijama, mladima pred izbore i sve su to zapravo davanja koja podstiču agregatnu tražnju. Sa druge strane se postavlja pitanje zašto kod nas energetski sektor nije bio sposobniji više da proizvodi, da nas liši te potrebe uvoza te skupe energije, barem u domenima električne energije gde smo bili tradicionalno dovoljni sami sebi u proizvodnji", ističe Šoškić i dodaje da je posebno pitanje svakako poljoprivreda gde, kako kaže, nipošto nismo smeli da imamo inflatorne pritiske, a mi ih imamo.&nbsp;</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije. Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Šoškić u Insajder Intervjuu: Propast američkih banaka neće se preliti na Srbiju (VIDEO)