Šoškić za Marker: Investicioni kreditni rejting dobar znak za Srbiju, ali ne privlači investitore (VIDEO)

"To nije ocena da li su tu dobri uslovi investiranja, da li su tu jake institucije, da li je to razvijena ili manje razvijena zemlja itd. To je ocena sposobnosti izmirivanja duga, pre svega. To je jedna od informacija koje investitori imaju. Ali, ključno za ulaganje u neku zemlju su, pre svega, snaga institucija, efikasnost državne administracije, nivo obrazovanja, tek na kraju, kod ozbiljnih investitora, dolaze neke stvari kao što su, recimo, subvencije države za podsticanje investicija, što mi mislimo da je važna i glavna stvar, ali nije, to je jedna od poslednjih stvari za ozbiljne investitore. A kreditni rejting je zapravo vezan za to kako rejting agencije ocenjuju sposobnost Srbije da izmiruje sve obaveze prema inostranstvu u narednom periodu“, objasnio je Šoškić.

Upitan da li su u ocenu kreditnog rejtinga ukalkulisani, primera radi, stanje demokratije i vladavina prava, odgovorio je da se to ne uzima u obzir, kao ni nivo korupcije i nivo institucionalnog razvoja.

"To su sve neke stvari po kojima Srbija, po oceni međunarnih analitičara koji to prate, poslednjih godina ima ozbiljan pad. Od 2014. smo praktično na toj silaznoj putanji. Ovde je akcenat na tome da li zemlja može da izmiruje sve obaveze. Rejting agencije su postale nešto blaže prema zemljama u razvoju, jer se pokazalo da već praktično dugi niz godina te zemlje redovno izmiruju svoje obaveze. I mi smo sa ovom grupicom zemalja na Zapadnom Balkanu bili poslednji na evropskom tlu koji nismo dobili taj investicioni rejting“, dodao je Šoškić.

Bugarska i Hrvatska bolje od Srbije

Kako kaže, Bugarska i Hrvatska imaju bolji rejting od Srbije, koja je na nivou Mađarske i Rumunije.

"Mi smo takvi bili po pitanju tzv. riziko premije, koja predstavlja koliko mi više plaćamo za servisiranje našeg javnog duga u odnosu na ono što najkvalitetnija zemlja na tržištu može da ostvari, a kod dolarskog zaduživanja to je SAD. To je takođe mera dodatnog rizika koji investitori osećaju prema našoj zemlji. I mi smo tu već desetak i više godina vrlo blizu sa Hrvatskom i sa Mađarskom. Hrvatska, kažem, ima bolji kreditni rejting. Dobro je da smo mi ovaj rejting dobili. Da li je prirodno da smo ga dobili prvi u ovom regionu Zapadnog Balkana? Apsolutno da, jer koliko god da smo mi mala ekonomija, mi smo za zemlje Zapadnog Balkana zapravo otprilike 50 odsto BDP-a, tu smo najveća i najstabilnija ekonomija i prirodno je da prvi dobijemo taj investicioni rejting“, smatra sagovornik "Markera“.

Ipak, kako kaže, iako je to dobar znak, to neće biti jezičak na vagi kada strani investitori budu odlučivali o tome da li da investiraju u našu zemlju.  

"To je dobar znak, ali on je od sekundarnog značaja. Ključna stvar kojom se bave strani investitori je da li oni mogu da naprave profit ili ne. Onima koji se vode stranim direktnim investicijama ovo će biti uzgredna informacija. Međutim, onima koji upravljaju tzv. portfolio investicijama – to su oni koji hoće da kupuju hartije od vrednosti, a pre svega se kupuju obveznice Republike Srbije, ovo je znatno važnija informacija. Ali kad govorimo o onim investicijama koje uglavnom nas zanimaju, a to je da neko dođe, otvori neko postrojenje ili biznis u Srbiji, za njih je to ipak informacija drugog ranga“, objasnio je Šoškić.

Na pitanje da li će država, kako je predstavljeno, sada moći da se zadužuje po nižim kamatnim stopama ili to zavisi i od drugih faktora, Šoškić je rekao da su ključni faktori koji na međunarodnom tržištu određuju kamatne stope, zapravo, uglavnom van našeg uticaja.

"Mi smo se zaduživali po povoljnijim kamatnim stopama kad nismo imali investicioni rejting, pre nekoliko godina, jer je bilo obilje likvidnosti na svetskom tržištu i onda su kamatne stope i za zemlje poput Srbije bitno pale. Zavisi od datog trenutka ali je, da budemo sasvim precizni, istina takođe: bolji kreditni rejting u istim uslovima po pravilu znači nešto nižu kamatnu stopu koju ta zemlja plaća“, rekao je.

Projekat "Jadar“ nema finansijskog smisla za Srbiju

Šoškić je bio u grupi autora koja je uradila analizu ekonomskih efekata projekta "Jadar“, čiji je zaključak da taj projekat nije opravdan i da treba da bude obustavljen. On objašnjava da se do takvog zaključka došlo na bazi javno dostupnih informacija.

"Pre svega, ono što je sama ta kompanija objavila na svom sajtu oko njihovih projekcija vezano za buduće moguće poslovanje itd. Uzeli smo javno dostupne podatke o kretanju cene litijuma, pogledali smo naše zakone, kakve dajemo poreske olakšice, u kakvim situacijama itd. Znamo kako funkcionišu preduzeća, kako se prave cash flow analize i ti zaključci su praktično dati u tom kratkom papiru. Na samom početku imate zapravo ključne zaključke koji, po mom mišljenju, nedvosmisleno govore o tome da ovakav projekat apsolutno nema nikakvog finansijskog smisla za našu zemlju, sem ukoliko ga realizujemo sami preko naših javnih preduzeća, i da ta čitava poslovna operacija bude u vlasništvu Republike Srbije“, naveo je Šoškić.

Podvlači da su autori analize baratali javno dostupnim informacijama, dodajući da ukoliko se pojave i neke nove treba i njih uzeti u obzir.

"Međutim, toliko je to daleko od bilo kakve finansijske isplativosti i od bilo kakve priče o tome da je to nekakva prekretnica, da od toga imamo nekakav naročiti boljitak i da će od toga da se u Srbiji nešto bitno promeni... Mislim da ne može doći do neke nove informacije koja može bitno promeniti taj osnovni zaključak“, smatra Šoškić.

Prema njegovim rečima, pomenuta analiza nije politički motivisana, odnosno nije namerno objavljena uoči sednice Skupštine Srbije o litijumu, koja je počela danas. Kako kaže, autori analize su vanstranačke ličnosti i oni su i ranije iznosili svoje stavove o tom projektu.

"Mislim da je korisno imati tu vrstu analize kada se govori o nekim javnim debatama na tu temu. Dakle, i poslanici u Skupštini i građani treba da budu u potpunosti informisani. Treba otvoriti javnu debatu i ne treba da se svrstavamo u bilo kakve tabore. Ovde govorimo o jednoj stvari koja se prikazuje kao nacionalni projekat, pa svima bi trebalo da nam bude u interesu da otklonimo ono što se u finansijama zove informaciona simetrija. Drugim rečima, da znamo što više da bismo u uslovima pune informisanosti mogli da donesemo kvalifikovanu odluku“, zaključio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić.

Izvor: Insajder